U zajedničkom autorskom tekstu, za Kurir pišu visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, potpredsednik Evropske komisije za Energetsku uniju, i Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje

BEČ - Četiri sporazuma između Beograda i Prištine postignuta u Briselu - o energetici, telekomunikacijama, uspostavljanju Zajednice srpskih opština i mostu u Mitrovici - ključan su korak u normalizaciji odnosa između dve zemlje. Ti sporazumi šalju moćnu poruku celom regionu, poručuju ekskluzivno za Kurir Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije za Energetsku uniju, i Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje. Kao ključan i gorući problem koji i naša zemlja mora da reši zarad svoje evropske budućnosti, u zajedničkom autorskom tekstu za Kurir koji prenosimo u celosti, oni su naveli migrantsku krizu. Osvrćući se na dvodnevni samit u Beču, na kojem je učestvovala i naša zemlja, naveli su da se on održava "u trenutku kad su preduzeti ključni koraci napred u dijalogu Beograda i Prištine, čiji je medijator EU".
johanes-han.jpg
Foto: Fonet


Bravo za lidere

- S jasnom evropskom perspektivom zapadnog Balkana ovaj region je najbliži EU, ne samo u geografskom smislu već i po pitanju vrednosti i aspiracija. Građani regiona žele bolje društveno-ekonomske uslove u svojim domovima, veću vladavinu prava i odgovornost, bolju povezanost unutar njihovih zemalja, te sa susedima i celom EU. Omladina je u potrazi za šansom da ostvari svoje nade u vezi sa obrazovanjem i dobrim zaposlenjem - navode oni dodaju:

- Da bi se ostvario napredak, jasno je da lokalni lideri moraju ostaviti po strani domaća rivalstva i fokusirati se na zajedničke interese njihovih zemalja, a to su regionalna saradnja i evropska perspektiva. Važni domaći sporazumi postignuti ranije u 2015. godini u Bosni i Hercegovini i nešto skorije u Makedoniji, uz najnoviji korak napred u dijalogu Beograda i Prištine, primeri su potrebne dinamike. Napredak u oblasti povezivanja je veoma dobar primer u tom pogledu. Zemlje zapadnog Balkana preuzele su vlasništvo nad tim procesom - njihove lidere treba pohvaliti za pokazivanje političke volje i liderstva kroz stavljanje po strani razlika iz prošlosti.

Dogovorili su se da grade mostove, ne samo fizičke već i mostove mira i pomirenja. Postizanje dogovora o prevazilaženju spornih pitanja je jasan cilj u kome EU može pružiti podršku, ali se ključna politička volja mora prikupiti u glavnim gradovima samog regiona.

Najozbiljnija izbeglička kriza

Mogerinijeva, Šefčovič i Han su kao najveći problem s kojim se naš region, ali i cela Evropa suočavaju označili migrante.

- Događaji ovog leta podsetili su nas na to koliko je zapadni Balkan ključan za EU iz još jednog razloga. Evropa se suočava s najozbiljnijom izbegličkom krizom od kraja Drugog svetskog rata i ceo naš kontinent je pogođen time. Nijedna zemlja ne može da rešava tako vanredno pitanje sama, ali svaka zemlja mora da odigra svoju ulogu u ovom zajedničkom izazovu. Potreban nam je koordinisan odgovor na nivou EU, i najviši nivo saradnje između Unije i suseda. Spremni smo da damo snažniju podršku i značajnu finansijsku pomoć našim partnerima, da im pomognemo u izgradnji kapaciteta u graničnoj kontroli i u borbi protiv trgovine ljudima. Takođe, potrebno nam je i da oni odrade svoj deo posla u rešavanju krize. Evropska debata o migraciji se prečesto pretvarala u beskorisnu igru prebacivanja krivice. Moramo da prestanemo da upiremo prstom jedni na druge i da radimo zajedno kako bismo pronašli zajednička rešenja. Ovo se više ne može odlagati. U pitanju su život i dostojanstvo velikog broja ljudi koji beže od rata, siromaštva i progona. Niko se ne zalaže za otvaranje granica EU. Ali imamo odgovornost prema tim ljudima. Vrata EU ne mogu ostati zatvorena pred izbeglim, izgnanim i proteranim ljudima u egzil. Ako se to desi, onda to nije više Evropa. Upravljanje ovom krizom biće važan test za EU, zapadni Balkan i njegovu evropsku perspektivu - navode oni u tekstu i dodaju:

Zajedno u evropsku budućnost

- Ovaj region može i treba da bude dalje integrisan u evropske mreže. Saobraćaj se mora poboljšati na ključnim rutama. Takođe, energetske mreže se moraju unaprediti i njihovi kapaciteti poboljšati. Verujemo da Bečka deklaracija, usvojena juče, šalje snažnu poruku podrške evropskoj perspektivi, regionalnoj saradnji, međupovezanosti regiona i poboljšanim društveno-ekonomskim uslovima za sve, uključujući i mlade. Kao što to pokazuje nedavni napredak u dijalogu Beograda i Prištine, jača uloga EU na zapadnom Balkanu može biti samo od koristi našim partnerima i nama. EU i zapadni Balkan dele isti prostor i iste interese - mi verujemo da možemo da delimo i istu evropsku budućnost.