Rušenje manastira na Kosovu i Metohiji predstavlja ratni zločin, rekao je danas ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković

BEOGRAD - Tanasković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naglasio da je jasno da je ono što se dogadalo od 1999. godine sa srpskim manastirima ratni zločcin, ocenivši da "treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zlocinu Islamske države u Palmiri".

Zahtev Kosova da bude clan Uneska, ukoliko dode na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija ce na predlog Saveta odluciti o tom pitanju u novembru. Ovim povodom, Tanasković je za RTS govorio o tome da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi - Beograd ili Priština.

"Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska. Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško može da pošalje Izvršnom savetu, tako da ce biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi", rekao je Tanasković.

On je dodao i da, realistično gledano, ako bude usvojen zahtev Kosova kao tacka dnevnog reda i bude razmatran, ima znatnih izgleda da on prode na Izvršnom savetu ali uz veliku debatu i podelu, kao i da postoji mogucnost da se pronade rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine. "Izvršni savet je to telo koje preporucuje tacku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od generalne konferencije gde bi bilo ozbiljnig suceljavanja", kazao je Tanasković.

Na pitanje gde možemo i treba da tražimo podršku, jer prištinski zvanicnici porucuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine, dok sa druge strane, ministar Dačić poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo, Tanasković je odgovorio da tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna. "Lobira pet, šest, sedam, ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u medunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima desetak zemalja koje će se suprotstaviti. S obzirom na to da je direktorka Uneska kao ratni zločin ocenila ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, Tanasković kaže da je jasno da se to dogodilo i na KiM, ali da "mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zlocinu Islamske države".

Upitan kakve mogu da budu posledice eventualnog uclanjenja Kosova u Unesko i da li bi i koliko bila zašticena naša baština, Mabasador Tanasković je odgovorio: "Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno naslede u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na novi nacin i pod novim uslovima".