Ulazak Kosova u Unesko bio bi direktno narušavanje međunarodnog prava, ali i Povelje Ujedinjenih nacija, kao i Rezolucije 1244 koju niko nije ukidao, izjavio je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin

On je naglasio da je to političko pitanje i da nema potrebe stavljati tu međunarodnu organizaciju u nelagodnu poziciju. Povodom informacije da je Priština zatražila prijem Kosova u Unesko oglasili su se brojni zvaničnici, kako u Srbiji tako i u svetu. Zvanični Beograd je izneo jasan stav da je pitanje ulaska Kosova u tu međunarodnu organizaciju apsolutno neprihvatljivo.

Srpski političari su u više navrata navodili da su na prostoru Kosova i Metohije dosad uništena 174 verska objekta, čak 33 kulturno-istorijska spomenika, a pokradeno je više od 10.000 ikona, te da je više nego jasan raskorak između deklarativnog zalaganja i stvarnog postupanja Prištine po pitanju zaštite srpskog kulturnog nasleđa.

Prema rečima ruskog ambasadora, Unesko ni po međunarodnom pravu ni po Povelji Ujedinjenih nacija, čija je struktura u sferi kulture, ne treba ni da raspravlja o pitanju ulaska kvazidržave koja nije priznata od strane UN u tu organizaciju.

„Važno je da insistiramo na poštovanju pravila. Unesko nije ni obavezan da preuzima ovakve zahteve, ni da ih razmatra, a kamoli da glasa ili da donosi u vezi s njima nekakve odluke“, zaključio je on.

Ujedinjene nacije odbile su da proslede Unesku nedavni zahtev Prištine za ulazak u tu organizaciju. Prema rečima šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, to je bio tek prvi korak, s obzirom na to da Priština može direktno da se obrati Unesku, a može se desiti da i neka treća zemlja to učini umesto Kosova.

On je naglasio da je sednica Generalne konferencije Uneska zakazana za novembar i da će na njoj biti donesena konačna odluka po tom pitanju.

Inače, na listi baštine koju je Priština poslala upisani su srpski manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodica Ljeviška, te ukoliko bi Kosovo ušlo u Unesko, te srpske svetinje bi prešle pod zaštitu Prištine.