Srbija je prekopirala makedonski sistem davanja tranzitnih dozvola na 72 sata izbeglicama i organizovala četiri tranzitna kampa na svojim južnim i severnim granicama, dok se peti priprema u Beograd

RIM - Srbija je izabrala da ne reaguje na podizanje mađarskog zida zatvaranjem svojih granica za ljude kojima je potrebna međunarodna zaštita i umesto toga Vlada premijera Aleksandra Vučića je ponosno pokazala saosećanje i efikasan odnos prema izbeglicama koje prelaze preko njene teritorije, navodi u svom tekstu na portalu "Aspenia" analitičar Davide Denti.

Srbija je prekopirala makedonski sistem davanja tranzitnih dozvola na 72 sata izbeglicama i organizovala četiri tranzitna kampa na svojim južnim i severnim granicama, dok se peti priprema u Beogradu, piše Denti u tekstu na koji je ukazao i švedski diplomata Karl Bilt na svom Tviter nalogu.

Istovremeno, stanovništvo Srbije je pokazalo veliku solidarnost sa Sirijcima, dajući im hranu, sklonište i pomoć.

Sam Vučić se pojavio među sirijskim izbeglicama u beogradskom parku 19. avgusta, a nešto kasnije na skupu u Beču je rekao da je Srbija tretirala izbeglice mnogo bolje od nekih zemalja EU i nije upotrebila suzavac protiv njih, podseća italijanski analitičar.

Vučić je, takođe, tada kazao da je reč o očajnim ljudima, a ne kriminalcima ili teroristima, potvrdivši da Srbija nikada neće dizati zidove ili ograde zbog njih, navodi Denti.

On je podsetio da je premijer Srbije početkom septembra na skupu na Bledu najavio da će Srbija prihvatiti deo sirijskih izbeglica u okviru mehanizma EU za njihovu realokaciju, kao da je i sama članica EU. Denti ukazuje da ima nekoliko razloga zašto Srbija pristupa izbeglickoj krizi na donekle pomirljiv način.

Prvi razlog je njena nedavna prošlost, i to što njeni građani još dobro pamte šta znači tražiti utočište u bekstvu od rata od pre samo 15 godina.

Pri tom, vera ili etnička pripadnost nisu predstavljali barijeru za solidarnost u zemlji u kojoj već žive značajne zajednice Albanaca u Preševu, Bošnjaka u Sandžaku i Mađara u Vojvodini, navodi Denti u svom tekstu. Dodatni razlog za otvorenost Srbije prema izbeglicama i migrantima je u njenoj međunarodnoj poziciji, pošto je Srbija kandidat za prijem u EU i očekuje početak pregovora o pristupanju EU.

Pritom, stvari nisu napredovale glatko: Beograd je imao neutralan stav prema ukrajinskoj krizi 2014. i nije se priključio sankcijama Zapada prema Rusiji, a odnosi sa Briselom su zahladneli u julu 2015. nakon što je Moskva uložila veto na britansku rezoluciju u UN povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici, ocenjuje Denti.

Međutim, nakon incidenta i napuštanja ceremonije u Srebrenici 11. jula, srpski premijer je, čini se, shvatio da su stvari otišle predaleko i odmah usvojio maksimalno pomirljiv pristup - pozvao je, između ostalog, članove Predsedništva BiH i govorio na konferenciji u Beču 27. avgusta u ime svih vlada regiona.

U međuvremenu, nastavljeni su i pregovori sa Kosovom koji su doveli i do sporazuma od 26. avgusta o uspostavljanju ZSO. U tom kontekstu, izbeglička kriza je još jedna prilika za Srbiju da demonstrira svoju dobru volju i privrženost onim vrednostima koje se sada kritički preispituju u ostalim zemljama EU, navodi Denti.

On podseća i na izjavu srpskog premijera Vučića o tome da Srbija deli evropske vrednosti i da za Srbiju EU nije bankomat, kao i da sada Vučić očekuje da Evropska komisija odredi datum početka pregovora sa EU o prvim poglavljima.

Nagrada bi mogla doći veoma brzo, što je potvrdio i komesar EU Johanes Han - moguće i do kraja godine, zaključuje Denti.