DAČIĆ O PRISTUPANJU SRBIJE EU: Vreme je da se otvore prva poglavlja

Obraćajući se ministrima spoljnih poslova EU i država kandidata za članstvo u Luksemburgu, Dačić je podsetio na period za nama u kojem je, kako je rekao, bilo je nekoliko veoma pozitivnih događaja, koji su, prema njegovom uverenju, još jednom potvrdili opredeljenje Srbije i pravac kojim se ona, ali i čitav zapadni Balkan, kreću

Obraćajući se ministrima spoljnih poslova EU i država kandidata za članstvo u Luksemburgu, Dačić je podsetio na period za nama u kojem je, kako je rekao, bilo je nekoliko veoma pozitivnih događaja, koji su, prema njegovom uverenju, još jednom potvrdili opredeljenje Srbije i pravac kojim se ona, ali i čitav zapadni Balkan, kreću.

"Potpisivanjem četiri sporazuma u Briselu rešena su neka od najvažnijih pitanja vezanih za svakodnevni život, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Verujem da su ovi sporazumi veoma bitni i za ukupnu stabilnost regiona", rekao je Dačić.

Podsetio je i na uspešno okončan ovogodišnji Samit o zapadnom Balkanu, na kome je potvrđena posvećenost lidera regiona pomirenju i saradnji, evropskim vrednostima i realizaciji nekih od najvažnijih projekata koji predstavljaju zajednički interes svih nas.

"Nažalost, pred nama se nalazi i nekoliko tema koje izazivaju zabrinutost i koje traže da se svi veoma ozbiljno, intenzivno i brzo angažujemo", naveo je šef srpske diplomatije.

Posle brojnih tragedija migranata koje su desile, nemoguće je, kako je kazao, ne uvideti najhitniju potrebu da svi zajedno odgovorno i energično pristupimo rešavanju gorućeg, verovatno najvećeg, problema Evrope i njenog okruženja danas.

"Srbija je jedna od zemalja koja je na udaru velikog talasa migranata iz ratom zahvaćenih područja. Našli smo se na glavnoj ruti seoba, na specifičnoj poziciji između država članica EU. Migranti nemaju drugog načina da kopnenim putem uđu u Srbiju, osim da pre toga pređu preko teritorije EU, koja je nakon toga opet većini glavni cilj kretanja", ukazao je Dačić.

Istakavši istorijsku ulogu regiona Balkana kao raskršću i epicentru dešavanja, Dačić je rekao da Srbija nažalost ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama, interno raseljenim licima i seobama.

"U Srbiji boravi 44.000 izbeglica iz Rebublike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, a od 220.000 interno raseljenih lica, koja su napustila KiM posle 1999. godine, svojim domovima se vratilo samo 1,9 odsto njih", naveo je Dačić.

Ukazao je da ne treba zaboraviti da Srbije pre svega ima obavezu prema njima, jer taj problem, kako je rekao, nije manji od problema migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.

"Međutim, današnja situacija i činjenica da je od početka ove godine do kraja avgusta državnu granicu Srbije ilegalno prešlo preko 120.000 ljudi, od kojih je nameru da zatraži azil u Srbiji iskazalo nešto manje od 108.000 lica za nas predstavlja novu, veoma kompleksnu, vrstu izazova", precizan je Dačić.

Iako, kaže, većina izražava ovakvu nameru, do sada je samo 500 osoba zaista podnelo zahtev za azil, što nije za čuđenje, jer njihova destinacija nije Srbija, već države članice EU iz zapadne i severne Evrope.

"Na svim nivoima smo pokazali spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suočimo sa situacijom i odgovorno uradimo svoj deo posla. I to u trenutku kada je standard građana Srbije na nezadovoljavajućem nivou i ugrožen ekonomskim i drugim problemima, a potrebe izbeglica iz regiona i interno raseljenih lica nezadovoljene", istakao je prvi potpredsednik srpske vlade.

Istakao je da se angažovanje Srbije ne sastoji samo u pružanju pomoći onima kojima je ona potrebna, već i na borbu protiv kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi, eksploatišući njihovu nesreću.

Postupanje Srbije prema ovim ljudima nailazi na pozitivne ocene Evropske unije, jer se prema njima odnosimo na način koji je u potpunosti u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, konstatovao je Dačić istakavši da Srbija ovakav obiman teret ne može da nosi sama, jer za tako nešto nemamo kapaciteta - ni smeštajnih, ni ljudskih, ni finansijskih.

Podsetio je da je EU za Srbiju i Makedoniju izdvojila ukupno 1,7 miliona evra. Dačić je još jednom ukazao da bi Konferenciju o izazovima zapadnobalkanske rute potrebno održati što pre, te ga, kako je rekao, raduju najave da bi ona mogla biti realizovana 5-6. oktobra.

Očekivanja Srbije su, rekao je, da će predstojeće konferencije rezultirati konkretnim merama podrške, pre svega finansijske, jer dosadašnja pomoć koju nam je EU pružila, a na kojoj smo zahvalni, na žalost nije dovoljna da podmiri ni značajniji deo sadašnjih potreba.

"A naročito neće biti dovoljna ukoliko zaista dođe do značajnijeg povećanja broja migranata, koje se najavljuje za jesen", kazao je Dačić istakavši da Srbija smatra da rešenje nije u parcijalnim i lokalnim koracima kao što su zatvaranje granica ili podizanje ograda, već u saradnji i koordinaciji cele EU i aktera iz regiona koji je okružuju.

"Mi smo najdirektnije zainteresovani za tu vrstu saradnje i konstantno na nju pozivamo. Jedino pravo i efikasno rešenje je stabilizacija kriznih područja, na čemu je potrebno dugoročno raditi, rekao je.

Aktuelna kriza, prevazilazeći političke, kulturološke i administrativne granice država, pokazuje povezanost međusobno udaljenih područja u današnjem svetu i ističe potrebu za nalaženjem sveobuhvatnih rešenja, istakao je šef srpske diplomatije.

"Ona takođe ističe i potrebu da se ubrza integracija zapadnog Balkana u EU, naravno u skladu sa kapacitetom napredovanja i ispunjavanja uslova svake od država pojedinačno, kao i da se izbegne zatvaranje i pretvaranje sadašnje EU u neku vrstu tvrđave", zaključio je Dačić.