FORIN AFERS: Vučićev ples između Rusije i Zapada

Prelazak na umerenu politiku je omogućio Vučiću da zadobije posebno mesto u politici Srbije, kao i da dobije ličnu pažnju i podršku globalnih sila, kaže u najnovijoj analizi politike premijera Srbije ugledni američki časopis Forin afers

Nekoliko zemalja na evropskoj periferiji, kao što su Grčka, Mađarska, Makedonija i Slovenija, naginju ka Rusiji. Nekoliko drugih država mami ekonomski napredak koji Rusija obećava preko svog revitalizovanog energetskog projekta Balkanski tok. Dakle, to što je Srbija, tradicionalni saveznik Rusije, izgleda spremna da ide na Zapad, za zapadne lidere je dobrodošlo iznenađenje. Ipak, ostaje da se vidi, da li će ovi rani signali postati stvarnost.

Tokom junske posete Vašingtonu srpski premijer Aleksandar Vučić je govorio o svom planu da izgradi partnerski odnos sa Sjedinjenim Državama i Evropom. Tokom govora u Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, Vučić je objasnio da je za njega ekonomski oporavak Srbije prioritet.

Od prelaska iz komunističkog sistema ka tržišnoj ekonomiji, privreda Srbije je doživela jak pad tokom ratova 1990-ih, a teško je pogođena posledicama krize iz 2008. koja je zahvatila čitav region. Vučić je rekao i da će stvaranje "otvorenog i dinamičnog društva" biti centralna komponenta njegovih reformi, pored ekonomske reforme. U svom govoru je ponovio i ono što je tokom prošle godine u više navrata rekao svojim evropskim kolegama: da planira da se Srbija pridruži Evropskoj uniji.

Govoreći o pristupanju Srbije EU, Vučić je govorio o ekonomskim reformama koje je pokrenuo, uključujući i mere štednje i smanjenje penzija. U svetlu grčke krize, od presudnog značaja su njegovi pokušaji da obuzda potrošnju, povede borbu protiv korupcije, obnovi pravosudni sistem nacije, i promoviše zemlju kao obećavajuću priliku za poslovanje. Sa novom prozapadnom spoljnom politikom koju sada navodno vodi. Vučić je u Evropi već proglašen za čoveka koji je "Beograd izvukao iz hladne senke." Vučićeve planove za novu Srbiju su takođe toplo prihvatile i Sjedinjene države. Ali, zapadne vlade treba da zastanu, pre nego što u potpunosti prihvate Vučića. Njegovi govori i postupci u prošloj godini, puni su mešovitih poruka. On možda signalizira okret ka Zapadu, ali njegovi postupci i reči nisu uvek u skladu s tim.

Vučić je u Vašingtonu oprezno naglasio korake koje je preduzeo da normalizuje odnose Srbije sa susedima. Tokom govora u Vašingtonu, govorio je o svom prvom putovanju u Bosnu u svojstvu šefa srpske države, u maju 2014. godine, i o poseti Hrvatskoj povodom inauguracije novog predsednika te zemlje u februaru. Srbija je bila u ratu sa obe zemlje, a Vučić je napomenuo i sastanak sa albanskim premijerom Edijem Ramom u Tirani, u maju prošle godine, koja je značila prvu posetu jednog srpskog šefa države Albaniji za skoro 70 godina.

Vučićeva poseta Vašingtonu ovog leta bila je od presudnog značaja: ona je značila prvu zvaničnu posetu jednog srpskog šefa države SAD u poslednjih 16 godina. Govoreći pred američkim diplomatama, on je objavio da Zapad "neće imati problema sa Srbijom u vezi bio kog njenog suseda", a da je njegov cilj da nacija "bude pouzdan partner Sjedinjenim Državama". Nastojao je da ubedi publiku da će preokret unutrašnje i spoljne politike Srbije, posle decenija lošeg upravljanja, biti herkulovski zadatak, a da je on jedini čovek za taj posao.

Sada Vučićeva vlada od Svetske banke čeka na odobrenje 74 miliona dolara kredita za reformu javnog sektora, a on ima dosta razloga da naglašava svoja reformska punomoćja i prodobije prijatelje na Zapadu. U stvari, Vučiću je potrebna strana podrška, uprkos činjenici da je njegova popularnost u Srbiji mnogo veća od njegovih protivnika; u anketi rađenoj prošlog januara, oko 53 odsto Srba je reklo da ima poverenje u svoje vođstvo, dok je rejting drugih političara bio jednocifren.

Vučić je ipak uhvaćen u borbu za vlast sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, saosnivačem SNS, koji je izgubio vlast u stranci, i bivšim premijerom Ivicom Dačićem, koji je bio predsednik vlade pre Vučića, a sada mu raportira. Takođe, u senci čeka i Vojislav Šešelj, Vučićev bivši kolega iz radikalne stranke, a sada politički rival, koji je, pošto je pušten iz Haškog tribunala iz zdravstvenih razloga, još jednom preuzeo kormilo SRS i obećao da će politički srušiti Vučića i ostale bivše saveznike koji su ga napustili.

Poput mnogih evropskih lidera, Vučić je takođe pod pritiskom javnosti, jer neke od bolnih ekonomskih reformi još nisu dale značajne rezultate. Kritičari premijera ove reforme označavaju kao sredstvo za uspostavljanje lažnog kredibiliteta na Zapadu, i optužuju ga koristi borbu protiv korupcije da eliminiše svoje protivnike. Slabi demokratski mehanizmi u Srbiji i njen jak klijentski sistem znači da Vučićev rejting nije dovoljan da mu osigura položaj. Da bi se održao u politici, njemu je potrebna spoljna podrška kojom bi ozakonio i učvrstio svoju vlast.

Zapadni lideri, zadovoljni Vučićevom prozapadnom retorikom, osećaju da je on potencijalni bedem protiv radikalnih glasova u Srbiji, i zato mogu biti manje skloni da pažljivo pogledaju kako on vodi zemlju. Dok okreće Srbiju od Rusije ka Zapadu, malo zapadnih lidera mari za to što je Vučić, sada nepokolebljivi umereni i prozapadni lider, pre samo deset godina bio jedan od najradikalnijih antizapadnih glasova nacije. Međutim, ostaje pitanje, da li on to stvarno radi.

Kada je Vučić upitan da li će koristiti poseban odnos Srbije sa Rusijom da posreduje protiv eskalacije u Ukrajini, njegov odgovor je bio nedovoljno ubedljiv. "Naš strateški cilj je ulazak u EU, ali želimo da sačuvamo dobar odnos sa Rusijom. Srbija je mala zemlja i nema uticaja na Rusiju," rekao je on. "Mi znamo svoje mesto." Dalje, Srbija, koja je navodno na putu ka članstvu u EU, je odbila da se pridruži sankcijama EU prema Rusiji.

Moskva je obećala 800 miliona dolara zajma za modernizaciju srpske železnice 2013. a Beograd ima milione prihoda od izvoza u Rusiju. Na pitanje zašto se Srbija nije pridružila evropskim sankcijama, Vučić je rekao: "Mi ne možemo nametnuti sankcije: moramo da jedemo. To ne znači da igramo na obe strane".

Ali ipak, kontradiktorni signali su baš stvorili ovakav efekat.

U međuvremenu, Vučić je bio oprezan pred sud ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Pre njegove majske posete Vašingtonu, Beograd je posetio ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Prošlog leta, Vučić je posetio Putina u Moskvi kako bi razgovarali o bliskim ekonomskim vezama Srbije sa Rusijom. U oktobru prošle godine, Putin je doputovao u Beograd da potpiše sporazume sa Srbijom o trgovini a između ostalog i vojnoj i tehničkoj saradnji. Kada je Putin stigao u Beograd, bio je pozvan na vojnu paradu kojom se obeležavalo i učešće Sovjetskog Saveza u oslobođenju Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Nasuprot tome, kada je ovog leta pozvan na proslavu 4. jula u američku ambasadu u Beogradu, Vučić je odbio da odloži sednicu parlamenta, što je sprečilo mnoge vladine zvaničnike da prisustvuju.

Da bi razumeli gde Vučić izvodi Srbiju, zapadni lideri moraju da shvate da je samoodržanje na vrhu njegove političke agende. Iako je sada sklon demokratiji, kao ministar informisanja u uvreme bivšeg jugoslovenskog lidera Slobodan Miloševića, bio je poznat po oštrom suzbijanju opozicionih glasova u medijima. Londonski "Ekonomist" ga je prošle godine nazvao rusofilom, a ranije je protestovao zbog hapšenja ratnih zločinaca Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Svoju odluku da napusti radikalnu politiku i da 2008. godine formira umerenu Srpsku naprednu stranku, Vučić je objasnio kao deo svoje političke zrelosti. Verovatnije je da mu ostanak na radikalnom kraju političkog spektra Srbije, prepunom rivala poput Nikolića, Dačića i Šešelja, ne bi ostavio mnogo prostora da se razlikuje. Prelazak na umerenu politiku je omogućio Vučiću da zadobije posebno mesto u politici Srbije, kao i da dobije ličnu pažnju i podršku globalnih sila. Njegovo drastično političko repozicioniranje, u zemlji i inostranstvu je verovatno samo pragmatizam. Kreatori američke politike treba da budu jednako pragmatičan kada je u pitanju Vučić, i da budu malo više skeptični prema njegovom geopolitičkom stavu.

(IZVOR: Foreign Affairs; Autor: Dagmar Krpec - preveo/priredio M.Đorđević)