IVICA DAČIĆ: Banana tražio da Tadić pusti Džajića iz zatvora

Lider socijalista i šef diplomatije Ivica Dačić ispričao je za Kurir dosad neotkrivene detalje o poznanstvu s Mišom Bananom, ucenama i pretnjama iz vrha DS, svojim fiokama o političkim protivnicima... Govori i o odnosu s Aleksandrom Vučićem, vanrednim parlamentarnim izborima, kao i o tome da li plaća reket magazinu Tabloid da ne pišu o njemu.

Da li vam je laknulo posle Vučićeve tvrdnje da je tužilaštvo 2013. zaključilo da nema dokaza da ste bili povezani s grupom Darka Šarića?
- Naravno da sam zahvalan što je premijer bio jasan i precizan da je vođen jasan preistražni postupak i da nema dokaza protiv mene. On je jedini izneo ono što je činjenica. Sve u vezi s Radulovićem već je bilo u nadležnim institucijama. Sedam godina traje priča o snimcima. Bilo je dovoljno vremena da se ispita priroda kontakata.

Vučić je takođe rekao da je Banana te 2009, posle akcije „Maroder“, zvao veliki broj ljudi iz SPS. Da li je zvao i vas?
- Naša komunikacija nikad nije imala nikakve veze sa Šarićem, kriminalom, niti s bilo kim drugim. Nisam znao da se vodi istraga protiv Radulovića i Šarića. I ne samo ja nego ni niko od mojih saradnika. Ne znam koga je sve zvao i ko mu se javio. Zanimljiva je druga stvar - ne postoji evidencija komunikacije koju je imao s drugima, osim sa SPS. Veliko je pitanje da li će se ikad saznati.

Kako ste se upoznali s Radulovićem?
- Mrkonjić me je upoznao s njim. Bolje da nije.

I sad proklinjete Mrku što vas je upoznao?
- Mrka je sam hteo da ode i kaže da nas je on upoznao. Radulović je bio predsednik Teniskog saveza i dolazio je u „Koling“ na Dedinju, u okviru kog su se nalazili i teniski tereni. Tamo sam svraćao jer je taj restoran blizu mog stana.

A ko je onda Radulovića upoznao s Brankom Lazarevićem, Tončevim?
- Ja sam sve njih upoznao. Oni su se, kao moji saradnici, sretali s ljudima s kojima sam i ja. Nisam ništa krio.

O čemu su oni razgovarali s Bananom?
- Ne znam o čemu su razgovarali, osim onoga što su mi prenosili kad je trebalo da se konsultuju sa mnom. Tončev i Branko su mi, recimo, naveli nešto u vezi s nekim italijanskim investitorom.

Ni Branko Lazarević nije znao da se vodi istraga?
- A od koga da sazna?

Protiv njega je podignut optužni predlog.
- Tek treba da se dokaže. Problematična je ta tvrdnja da je Lazarević radio iz koristoljublja za „blekberi“.

Da li ste mu verovali više nego što je trebalo?
- Branko nije imao informaciju o istrazi protiv Šarića jer je nisam imao ni ja. Za druge ne znam. Nisam baba Vanga! Mogao sam da se informišem iz zvaničnih izvora. Evo (pokazuje dokumenat „OKG Darka Šarića“), nigde nema Miše. Trebalo je tad da me spreče da se viđam s nekim ko je deo narko-klana ili da me uhapse.

Postoje, navodno, i snimci s tonom?
- Ne znam ništa o tome.

Da li strahujete od toga da oni mogu da se pojave?
- Plašim se više od toga da moram kao Kalimero da objašnjavam da je nepravda i da nisam kriv.

Da li vam je sad krivo što ste ga uopšte i upoznali? Poznanstvo sa Mišom Bananom je velika mrlja u vašoj političkoj karijeri.
- Šta sam mogao! Kad vidim da Miša sedi sa tadašnjim američkim ambasadorom Mongomerijem i mnogim drugima! Tačno je da me je doveo u zabludu. Život mi je praktično uništen. Sedam godina moja porodica živi pod presijom. Pitajte me kako reaguju.

Kako?
- Moja ćerka, koja ima devet godina, gledajući pre nekoliko večeri Vučića kad je govorio o „aferi snimci“, počela je da plače.

Jeste li uspeli da joj objasnite?
- Nisam nikad kod kuće. U tome i jeste stvar, što nemam vremena za svoju porodicu. O roditeljima da i ne pričam. Teško je bilo šta objasniti. Bio sam naivan što sam dozvolio sebi da dođem u takvu situaciju.

Ko je sve od demokrata znao za Mišu Bananu? Je l‘ ga znao Boris Tadić?
- Ne znam, to ćete morati njega da pitate. Radulović je u vreme zajednice sa Crnom Gorom organizovao razne poslovne projekte s Rusijom i s Austrijom i sarađivao s mnogima iz tadašnje vlasti i u Srbiji u Crnoj Gori. I pre i posle 2000. godine. Nije bio neko ko je došao s ulice. Ljudi iz DS su znali da imam kontakt s njim. Nije bio član DS, ali bio je veoma vatren da uđem u koaliciju s demokratama.

Pričate u šiframa. Šta vam je doslovce rekao: „Ivice, idi sa Tadićem?“
- Rekao je da je za Srbiju bolje da idem sa DS, a ne sa Šešeljem i Koštunicom.

Savetovao vas je?
- Nije, taman posla. To je bilo njegovo mišljenje. Imao je i neka pitanja za neke ljude.

Kojih ljudi?
- Nije u redu da o tome govorim. Pitao je za određene ljude i molio me je da to prenesem ljudima u DS. E, tada su ljudi iz DS napravili celu konstrukciju i uvezali me u svoju paranoičnu fatamorganu i pomislili da nešto mogu da politički zloupotrebe kada dođe vreme. Nema veze sa Šarićem. Korektan sam čovek jer ne želim da zloupotrebljam imena. Molio me je i za Džaju, da pitam Mikija Rakića da pita Tadića da li može da se brani sa slobode. Za Bogoljuba Karića, takođe. Nisam mogao da utičem. Mrkonjić je bio sa mnom. Bio sam tad opozicija, a borio sam se da se to isto omogući i Miri Marković. Ispao sam naivan.

Provlačite tezu da ste naivni. S druge strane, za vas važi da imate devet života i da ste nadmašili i Mlađana Dinkića u tome?
- Već sam umro ko zna kad. Ovo je samo moja reinkarnacija. Ovo što se meni dešava čovek ne može da izdrži. Preživeo sam, bre, peti oktobar! Postoji moja moralna odgovornost jer sam se viđao s čovekom koji je kasnije optužen za šverc droge. Poverovao sam, a Miše Banane nije bilo ni na jednom spisku koji je tad bio vezan za bilo kakav kriminal.

A što ste ga proveravali ako niste znali da je kriminalac?
- Ne njega, svakoga. Vidim da se sad pojavio listing da je Radulović dolazio u MUP. Pa kod mene nisu mogli da dođu ljudi koji su sad na visokim funkcijama, jer su imali neke prekršajne prijave. Kako su mogli uopšte da ga puste u zgradu MUP.

Imate nešto na umu?
- Namerno su me držali u toj mreži. Hteli su da me imaju u šaci, kad im to bude zatrebalo. I da mi onda kažu: „Evo, imamo ovo.“ Zato nisam ni znao ništa što se 2012. dešavalo. Niko mi nije ni rekao za istragu protiv Šarića i veze Radulovića s njim. Nisam ni znao za akciju „Balkanski ratnik“.

A što niste smenili direktora policije?
- On kaže da ni on nije znao.

Pa ko je znao?
- Pa, to i ja isto pitam. Ni sud to nije znao. I prvi put ovo govorim?

Šta?
- Šarić je tražio otpust iz srpskog državljanstva kako bi dobio pasoš Crne Gore. To je bilo posle akcije „Balkanski ratnik“. Policija mu je dala potvrdu da nije osuđivan. Poreska uprava da nema zaduženja, a sud da mu je 25. novembra 2009. dao uverenje da protiv njega nije pokrenuta istraga niti da je podignuta optužnica. Što znači da bi on sve dobio da ja nisam intervenisao. Pa, ja se sad pitam, mene napadaju kako to nisam znao za Radulovića. Pitam Tadićevo pravosuđe kako to 25. novembra 2009, skoro godinu posle mojih čuvenih snimaka, nisu čuli i ne znaju ništa o Darku Šariću.

Kad je DS s Tadićem na čelu prvi put „slučaj Banana“ upotrebio protiv vas?
- Kad su završeni izbori 2012. i kad se gledalo ko će s kim da ide, rečeno je: „Ivice, ti kako hoćeš, ali možeš biti srpski Sanader, ukoliko ne budemo zajedno.

Ko vam je to rekao?
- Rečeno je više puta, a poslednji put smo bili prisutni Tadić, Rakić, Krkobabić, Palma i ja. Nije teško zaključiti.

Imate i vi fioku, rekoste. Šta je u njoj?
- Nemam fioku, već fioke. One ne služe da bih pakovao druge, nego da imam dokumentaciju.

O čemu imate dokumentaciju, a da može da kompromituje bivše partnere?
- Uopšte ne dajem te podatke da bih bilo koga kompromitovao, nego da imam arhivu o svemu što sam radio. Voleo bih da se Rodoljub Radulović vrati, da objasni šta ima. Čak i u ovome što je objavljeno nema ništa novo. Samo snimak. Slika, bez tona.

Biće i tona.
- Može da bude šta hoće! Valjda znam o čemu sam pričao. Nisam valjda toliki idiot!

Ko stoji iza puštanja snimaka?
- Ne znam i ne zanima me.

Preživeli ste Predsedništvo SNS iako je ogromna većina tražila izbore.
- Uvek sam bio protiv vanrednih izbora, ne mislim to da menjam. Ako Vučić misli da je to dobro za političku stabilnost, onda to treba da se uradi. Cela ova afera puštanja snimaka bila je s namerom da dovede do toga da padne Vlada ili da se moji odnosi s Vučićem naruše. To jeste bio cilj - da se preko mene napadne Vučić. Da je Vučić znao za to i da je on pogrešio jer je, eto, mafijaša Dačića uključio u sve to.

Ali imate Stefanovića i Mihajlovićevu, koji ispada da su upali u tu njihovu igru. I s njima treba da sedite i dalje u Vladi.
- Uvek sam govorio da mi je bitno jedino šta kaže Aleksandar Vučić. Sve ostalo...

Nebitno vam je šta kaže ministar policije, potpredsednica Vlade?
- Ne da je nebitno, nego ovde je reč o političkim odnosima. Nije dobro da se daju takve izjave, ali za mene je važno šta kaže predsednik Vlade.

Je l‘ vam bitno i kad predsednik Vlade kaže da vas nema pet godina u Tabloidu? Da li vi plaćate?
- Ja ako mogu nekoga da ubedim ovako, rečima. Inače, preko reketa, teško.

Vi ne dajete reket jer ste cicija?
- Da, cicija sam. To i sam premijer kaže. Stalno me napada da sam stipsa, što je tačno, iz južnih sam krajeva. Potpuno sam solidaran s njim i čudim se zašto tužilaštvo ne reaguje na takve bljuvotine.

Ovim možete da im se zamerite, pa će tek da vas reketiraju.
- Njihov vlasnik mi je sto puta slao poruke. Ne znam šta o meni još nije objavljeno. Za svašta su me optuživali. Nisam bio sumnjiv ni Interpolu, ni FBI, ni DEA, jedino sam kod naših ovde postao sumnjivo lice. To neću oprostiti nikada, do kraja života!

Kome? Šta to znači?
- Tim ljudima što su to organizovali.

U čijoj su delegaciji bili Mišković i Beko 2008. kad ste pravili vladu?
- Kako ja mogu da vodim u delegaciju SPS nekoga ko nije naš član.

Ali su oni bili tamo?
- Da, zatekao sam ih tamo. Tih dana mi je Tadić organizovao sastanke sa svima redom - od Papandreua, Moratinosa, da bi me oni ubeđivali da pravim Vladu sa njim.

I sa Miškovićem i Bekom?
- Na jednom od tih sastanaka u Užičkoj su bili njih dvojica.

Šta je tada rekao Mišković?
- Tad je DSS držao policiju i BIA i oni su brzo saznali za taj sastanak, tako da su njih dvojica otišli na more i nisu se više mešali.

Mislite li da će vam ljudi sad verovati?
- Zašto ne bi kad nikad ništa nisam krio.

Ali kad sad ispričate kako je to sve funkcionisalo - ucene, kako se pravi vlade, s kim se pregovara... Sad svi ljudi vide kakva je to šarena laža.
- Pa ljudi to kao ne znaju? Ali ja govorim o vremenu koje je prošlo.

Vi ste u tome učestvovali.
- Govorim o vremenu kad nisu postojale institucije, kad se sve to dešavalo na dvoru.

Na čijem dvoru? Tadićevom?
- Pa ko je još imao dvor?

Ako je Tadić bio kralj, šta ste vi bili - dvorske lude?
- Oni su hteli s nama da budu u saradnji. Osnovna poruka je sledeća - dobri ste, OK, al‘ za svaki slučaj da imamo mi nešto u fioci. E, taj svaki slučaj je došao. Ali ja to nisam zaslužio - bio sam korektan partner.