Rasim Ljajić: Srbija gubi milione jer Hrvati i Mađari dižu ograde

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić u intervjuu za Kurir kaže da će Srbija trpeti milionsku štetu zbog zatvaranja granica sa susedima usled migrantske krize, a osvrće se i na odnos bogatih islamskih zemljama prema izbeglicama. Lider SDPS govori i o političkim liderima u Sandžaku, prodaji „Telekoma“, o izborima i bivšim koalicionim partnerima.

Goruća tema ne samo za Srbiju već za sve zemlje u regionu je i migrantska kriza. Vidite li rešenje?
Pored rusko-ukrajinskog sukoba, migrantska kriza je trenutno, a plašim se i na srednji rok, najveći izazov s kojim se suočava EU, pa i čitav svet. Bavimo se posledicama, a ne uzrocima te krize. Uzrocima više niko ne želi da se bavi, jer bi to iziskivalo priznavanje političkih grešaka u Iraku, Libiji, Siriji...

Mađarska je zatvorila granice sa Srbijom, Hrvatska takođe. Može li se u ovom trenutku uopšte napraviti procena koliko Srbija gubi u ekonomskom smislu zbog ovakvih poteza naših suseda?
Šteta bi sigurno mogla da se meri milionima evra, jer su i Hrvatska i Mađarska veoma važni spoljnotrgovinski partneri Srbije. Osim toga, i jedna i druga zemlja su tranzitne kad je reč o plasmanu robe iz Srbije na treća tržišta. To je direktna šteta, a o posrednoj da i ne govorimo, jer će sigurno biti veća, posebno ako se imaju u vidu poruke koje se šalju potencijalnim investitorima u regionu.

To je jedna strana, a druga je da hrvatski političari konstantno bacaju otrovne strelice prema Srbiji. Kako uopšte graditi odnose na takav način?
Postoji nekoliko otvorenih pitanja. Otežavajuća okolnost su izbori u Hrvatskoj. Svi bilduju patriotske mišiće na kampanji protiv Srbije. To je način da dođete do jeftinih glasova. Poslednji primer je neprimerena izjava hrvatskog premijera Milanovića o orlu i muvi. E, jednom kad pustite duha iz boce, teško ga je posle vratiti. Slušao sam sisačkog biskupa koji kaže da Hrvatskoj preti opasnost od „velike Srbije“, „velike Turske“ i „velike islamske države“. Nisam mogao da verujem šta čovek priča. Da ne govorimo o dvojezičnosti u Hrvatskoj. Nažalost, sve to je na obostranu štetu dokle god šaljemo poruku da je Balkan zona konflikta.

Pojedini evropski političari kažu da je dolazak ogromnog broja migranata pokušaj da se Evropa islamizuje. Kako vi shvatate ovakve izjave?
To jeste možda kulturološki šok, ali znate, isto bi bilo i kad bi, recimo, došlo 100.000 hrišćana. Posebno je dodat element verske razlike, ali bi šok bio isti. Ljudi se ne plaše toliko druge vere, nego smatraju da države regiona, ionako siromašne, sad moraju da izdvoje neka sredstava i za migrante. EU i međunarodna zajednica moraju da pomognu svim zemljama koje su pogođene.

Vratila bih vas ponovo na zatvaranje granica, bodljikave ograde i strašne slike koji gledamo ovih dana...
Ti ljudi ne žele da ostanu u Srbiji, i to je valjda svakome jasno. Od 170.000 ljudi koji su od početka godine ušli u našu zemlju, zanemarljiv broj njih je tražio azil. Ponosan sam na to što je Srbija ovako reagovala na krizu. Jedna smo od retkih zemalja koja se nije obrukala. Zvali su me ljudi iz arapskog sveta i rekli da su veoma pozitivno iznenađeni, jer su pre početka migrantske krize imali drugačiju predstavu o Srbiji.

Bogate islamske zemlje se ne potresaju mnogo zbog migranata.
Na primeru migrantske krize poražena je i toliko pominjana islamska solidarnost, a takođe i evropske vrednosti. Muslimanske zemlje se ponašaju kao da problem ne postoji. I kao što nisu bile izdašne u prijemu izbeglica, osim Turske, nisu se pretrgle ni kad je u pitanju finansijska pomoć. S druge strane, osim malog broja evropskih zemalja, pre svega Nemačke, Austrije, Italije i Danske, većina drugih, a posebno one koje su među poslednjim primljene u EU, pokazale su da je humano društvo za njih pre fraza nego realnost. Pale su na testu humanosti.

Bivši ministar Sulejman Ugljanin u više navrata je davao izjave da su Bošnjaci u Sandžaku ugroženi. Jesu li?
Ugljanin misli da retorikom iz devedesetih može da dobije glasove i 2015. godine. Narod u Sandžaku više ne naseda na praznu priču o ugroženosti.

Ima li radikalnih islamskih grupa u Sandžaku?
Uvek će biti onih koji će zagovarati verski radikalizam. To je manjina. Skoro sam čuo da je jedna žena u Sandžaku ostavila svoje petoro dece i otišla u vehabije. Treba reći da i među vehabijama postoje dve grupacije - oni koji smatraju da žive po izvornim principima islama i ne nameću ih drugima i oni koji hoće da svi muslimani žive po modelu za koji oni smatraju da je jedino ispravan. Takvi su spremni da odu u Siriju i da ratuju na strani ISIS.

U prošlosti ste često ulazili u sukob s muftijom Zukorlićem?
Muftija je najmanje čovek od vere. On samo koristi versku uniformu za postizanje ličnih ciljeva.

Šta se u ovom trenutku dešava s ponudama za prodaju JP „Telekom“?
Kao to što znate, prijavilo se osam ponuđača, među kojima je najviše investicionih fondova. Dali su takozvane neobavezujuće ponude i, što je još važnije, svih osam je otkupilo konkursnu dokumentaciju. Prilikom prethodnog pokušaja prodaje „Telekoma“ 2011. bila je zainteresovana samo jedna kompanija.

Vlada dosad ipak nije izašla u javnost s informacijom koje su velike svetske telekomunikacione kompanije zainteresovane za „Telekom“?
Tako je predviđeno uredbom o privatizaciji „Telekoma“, a to je i preporuka privatizacionog savetnika, francuskog „Lazara“. Da pojasnim, u ovoj fazi ne možemo da izlazimo u javnost s imenima. Kad zainteresovane kompanije otkupe dokumentaciju, sledi naredna faza - provera poslovanja „Telekoma“. Otvaranje ponuda predviđeno je za početak novembra ove godine.

Govorite o tehničkim stvarima. Vlada je rekla da se „Telekom“ neće prodati po svaku cenu. Da li je cena dve milijarde ili manje. Koliko?
Ne možemo još da govorimo o tome, ali sasvim je sigurno da neće biti prodat po svaku cenu i ne ispod one cene za koju mi pretpostavljamo da je adekvatna. Novi vlasnik će imati obaveze iz socijalnog programa, koje će morati da ispuni i koje su usaglašene između Vlade i sindikata. Obavezne će biti i investicije u kompaniju u naredne tri godine.

Deo javnosti, ali i opozicije, protivi se prodaji i kaže: „Hoće da prodaju jedino vredno, prodaje se zlatna koka srpske privrede.“
„Telekom“ prodajemo zato što mislimo da je to najbolje za kompaniju. Ako ne dobijemo adekvatnu ponudu, već imamo druge opcije čiji je cilj da se kompanija modernizuje, menadžment profesionalizuje, organizacija unapredi, a troškovi optimizuju.

Znači, „Telekom“ nije zlatna koka...
Da li neko misli da hoćemo da prodamo „Telekom“ iz bilo kojih drugih razloga, osim ekonomskih. Ne prodajemo tu kompaniju da bismo popunjavali budžetske rupe, jer za tim nema potrebe. Za „Telekom“ je bolje da nađe novog vlasnika, koji će uneti svež kapital. Ta kompanija će poslovati u Srbiji, plaćaće porez u Srbiji, zapošljavati naše ljude. „Telekom“ se neće prodavati po svaku cenu.

I predsednik Nikolić je u nekoliko navrata rekao da ne bi voleo da se „Telekom“ proda.
Ne samo predsednik nego većina javnog mnjenja je protiv prodaje „Telekoma“.

Zbog čega?
Više iz emotivnih nego iz čisto ekonomskih razloga. Većina tu kompaniju zaista doživljava kao zlatnu koku. A da li ta većina može da garantuje da će „Telekom“ za tri-četiri godine vredeti više nego što vredi sad.

Premijer je najavio mogućnost da vanredni parlamentarni izbori ne budu isključeni kao opcija. Da li ste vi za izbore?
O izborima ne odlučujem ja, niti moja stranka, niti imamo neki značajniji uticaj. Ako se ja pitam, jasno je da lokalni i pokrajinski izbori moraju da se održe u narednih nekoliko meseci, najkasnije početkom naredne godine. A onda bih 2017, kad po zakonu dođe vreme da moraju da se održe predsednički izbori, raspisao i parlamentarne. To bi mogli da budu i izbori za ustavotvornu skupštinu, jer do kraja 2017. godine imamo obavezu promene Ustava zbog procesa pridruživanja EU.

Da li podržavate stav SNS da na izbore treba da se ide ako to već opozicija traži?
Mogao bih da navodim argumente za i protiv parlamentarnih izbora. I da se ne lažemo, da je bilo koja druga partija na mestu SNS, sigurno bi sad razmišljala o održavanju izbora. I to je potpuno legitimno.

U medijima se pojavilo da ste s Tadićem razgovarali o zajedničkom nastupu na pokrajinskim i lokalnim izborima?
Nismo razgovarali o tome. Sto puta sam rekao, a sad ponavljam da ćemo najpre razgovarati s našim sadašnjim koalicionim partnerima. Imamo načelni dogovor da idemo zajedno na izbore.