MILENKOVIĆ: Prvo otvaranje poglavlja 35 i 32, potom 23 i 24

Primeri Hrvatske, ali i Rumunije i Bugarske, pokazali su da, ako se poglavlja 23 i 24 otvore isuviše kasno, države kandidati nisu u stanju da do zatvaranja poglavlja ispune standarde u oblastima koje su njima obuhvaćene", navela je Milenković

Ona je, otvarajući Međunarodnu naučnu konferenciju "Srbija i EU - pripreme za pregovore o poglavljima 23 i 24", rekla da je Evropska komisija (EK) prihvatila oba akciona plana - početkom septembra za poglavlje 24, koje se odnosi na pitanja pravde, slobode i bezbednosti, a prošle nedelje i za poglavlje 23, vezano za pravosuđe i osnovna prava.

"To znači da sada prelazimo u narednu fazu procedure koja prethodi otvaranju poglavlja, a to je predstavljanje akcionih planova državama članicama EU, odnosno Savetu EU, i nakon što ih one prihvate, izrađuju se pregovaračke pozicije za poglavlja 23 i 24 posle čega bi trebalo da usledi otvaranje poglavlja", objasnila je ona.

Kako je navela, ta dva poglavlja će, uz poglavlje 35, obeležiti tok pristupnih pregovora jer se među prvima otvaraju, a zatvaraju se na samom kraju pregovora, u skladu sa takozvanim novim pristupom EK prema svim zemljama kandidatima za članstvo posle pregovora sa Hrvatskom.

"Primeri Hrvatske, ali i Rumunije i Bugarske, pokazali su da, ako se poglavlja 23 i 24 otvore isuviše kasno, države kandidati nisu u stanju da do zatvaranja poglavlja ispune standarde u oblastima koje su njima obuhvaćene", navela je Milenković.

Ona je ukazala i da je goruća tema migracija vezana upravo za poglavlje 24, te da može da utiče na tok pregovora jer, kako objašnjava, može da se desi da se u samoj EU promeni politika u pogledu tog problema.

"Srbija je jedna od zemalja koje su najpogođenije ovom krizom, a pokazala je da se izuzetno odgovorno nosi sa tim problemom i da može da bude ne samo ravnopravan sagovornik EU, već i deo rešenja ovog panevropskog problema", zaključila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.

Luc Kober, rukovodilac Projekta Hans Zajdel Fondacije za Srbiju i Crnu Goru, koja u partnerstvu sa Institutom za međunarodnu politiku i privredu organizuje ovu konferenciju, izrazio je nadu da će makar jedno poglavlje u pristupnim pregovorima Srbije i EU biti otvoreno ove godine.

Fondacija Hans Zajdel deluje u Srbiji od 2001, naveo je on istakavši da je, kako primećuje, Srbija učinila veliki napredak na putu ka EU.

Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Branislav Đorđević izrazio je nadu da će dvodnevna konferencija, koja se održava na Institutu, pružiti jasnu sliku o tome kakve korake Srbija treba da napravi kako bi uspešno okončala ovu fazu pregovora o članstvu sa EU.

Na konferenciji učestvuju, pored srpskih stručnjaka za oblasti obuhvaćene poglavljima 23 i 24, i gosti iz Mađarske, Hrvatske, Makedonije i Republike Srpske, kao i osam izabranih među najboljim studentima Beogradskog univerziteta.