Briselski sporazum je remek-delo diplomatije. Obe strane hoće mirno rešenje i da budu deo EU. Imate isti cilj - a to je bolji život

BEOGRAD - Josif Levi, ambasador Izraela u Beogradu, u intervjuu za Kurir govori o poslednjem nasilju u Jerusalimu, odnosu sa Vladom Srbije i premijerom Aleksandrom Vučićem, ali i stavu svoje zemlje da neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Ambasador Levi ističe da se Srbija pokazala na delu suočavajući se s migrantskom krizom.

Krenimo od vaše zemlje. Šta se konkretno u protekle dve nedelje desilo u Jerusalimu?
- Građani Izraela izloženi su napadima palestinskih terorista, koji koriste noževe, sekire, metke, automobile i imaju samo jedan cilj - da ubiju Jevreje. Izraelske ulice i autobuske stanice postale su poprište horor scena u kojima su žrtve Palestinaca trinaestogodišnji dečak koji je vozio bicikl, četrnaestogodšnja devojčica koja je sedela u automobilu i mnogi drugi koji se svojim kulturološkim kodom mogu okarakterisati kao Jevreji. Ovo životinjsko nasilje direktno podstiču palestinski lideri iz Gaze i Ramale.

Konkretan povod je odlazak jevrejskih vernika da se mole u džamiji El Aksa, što je treće sveto mesto muslimana u svetu. Palestinci su to shvatili kao provokaciju.

- Verujemo u slobodu vere i bogosluženja. Takođe verujemo da svi mogu da se mole svuda. To vam je isto kao kad Jevrejima ne bi bilo dozvoljeno da se mole u Beogradu ili Parizu. Ništa novo se nije desilo od onog što se dešavalo u poslednjih 40 godina. Nema nikakve promene u statusu kvo koji važi za El Aksu. Neki ekstremni muslimani objavili su neistinu da Izraelci žele da unište svetu džamiju El Aksu, što bio glavni okidač za antisemitske napade protiv Izraelaca.

Kada smo pre godinu i više dana radili intervju, rekli ste da je Briselski sporazum remek-delo. Kakav je vaš stav danas?
- I dalje to mislim. To je remek-delo diplomatije. Verujemo da su razgovori Beograda i Prištine jedina alternativa. Ne vidim nasilje između Beograda i Prištine. Lideri sa obe strane hoće mirno rešenje i da budu nacije evropskih zemalja, da budu deo EU. Imate slične ciljeve, a među njima je svakako bolji život. Postoje razlike, teška osećanja, netrpeljivost, ali i nada u istinsko rešenje problema.

Ali i dalje se pred Srbiju stavljaju novi uslovi - da u uvijenoj formi priznamo Kosovo.
- Trebalo bi da budem vrlo oprezan kada odgovaram na takva pitanja. Dozvolite da vas podsetim da Izrael nije priznao nezavisnost Kosova, dok je Srbija priznala Palestinu i u UN i u Unesku. Što se tiče predstojećeg glasanja pri Unesku, Izrael neće učestvovati zbog proceduralnih pitanja.

Ovih dana se pred Srbiju stavljaju novi uslovi u vezi sa otvaranjem poglavlja 35, koje se tiče Kosova.
- Istinski verujem da je u evropskom interesu da ima Srbiju na svom putu. Doneli ste veoma dobre strateške odluke kada ste odlučili da krenete u tom pravcu i mislim da od tog pravca ne treba da odustajete. Čak ni mi Izraelci nismo uvek imali dobre dane s Briselom i zbog toga mogu da razumem teške situacije i razočaranja s kojima se ponekad susrećete u dijalogu.

Premijer Srbije vodi intenzivnu spoljnu politiku. Da li ste saglasni s ocenama da se Srbija profiliše kao pravi lider u regionu?
- Aleksandar Vučić je veliki srpski i evropski lider. Zacrtao je jasne ciljeve za budućnost koje je počeo da ostvaruje. Ne bih želeo da se mešam u aktuelna politička pitanja, ali mislim da premijer Srbije ima čist i otvoren um, kristalno mu je jasno da Srbiju mora da uvede u bolji ekonomski ambijent, a građanima stvori bolje uslove za život. Uvek mi je zadovoljstvo da popričam s njim, posebno na temu Bliskog istoka i situacije na Balkanu. Moram priznati da je ostavio veoma veliki utisak na Benjamina Netanjahua.

Kakav je vaš pogled na migrantsku krizu, podizanje zidova..? Ima li rešenja?
- Verujem da je naš svet moralno bankrotirao. Ne mogu da nađem nijednu arapsku zemlju na svetu koja je zaista srećna, u kojoj postoji prava demokratija i u kojoj se poštuju ljudska prava. Situacija se mora posmatrati kroz isti fokus i odgovor će se naći van Evrope. Teško mi je da poverujem da desetine miliona migranata koje dolaze sa Bliskog istoka u Evropu neće destabilizovati strukturu EU. Međutim, sa individualnog stanovišta, ovo je ogromna tragedija. Krivci se mogu naći u arapskim zemljama, koje su bankrotirale i moralno i politički. To su milioni ljudi koji napuštaju arapske zemlje, idu ka Evropi, ali ne i suprotno. Dvadeset pet zemalja bogatih naftom i sa beskrajno velikim teritorijama koje nisu u stanju da obezbede bolju budućnost za svoju decu. To govori mnogo.

Ne verujete da je ISIS produkt Amerike, kako neki tvrde?
- Ta teza odmah može biti bačena u đubre, a đubre napolje! ISIS je čist proizvod ekstremne islamske škole. Nigde u islamskim zemljama ne vidim proteste ljudi koji na ulicama viču: "Zaustavite nasilje." Ali, s druge strane, vidim ljude koji su izgubili sve. Plakao sam kada sam video utopljenog dečaka. Užasno je, to je velika humanitarna kriza, ali oni su je sami zakuvali.

Kako se Srbija ponela prema migrantskoj krizi?
- Dozvolite mi da izrazim divljenje za način na koji se Srbija bori sa migrantskom krizom. Uprkos svim problemima, poneli ste se zadivljujuće prema izbeglicama. Ponašanje Srbije me uopšte nije iznenadilo jer je to srpski način. Otvorili ste vrata svoje kuće, koja je skoro prazna, ali ste tim ljudima koji beže od rata ponudili onoliko koliko možete. Ne mrzite ih i niste ih šikanirali, odnosite se prema njima dostojanstveno.

Hoćete li vi pomoći u rešavanju krize?
- Voleli bismo da pomognemo i to bi nas svakako učinilo veoma srećnim. Često pitam sebe da li Sirijci ne žele da prihvate našu pomoć jer su decenijama indoktrinirani da smo im neprijatelji. Ali ljudi su ljudi. U Izraelu građani razumeju njihovu patnju i trenutni položaj u kome se nalaze.

O antisemitizmu

Da li u svetu i dalje ima antisemitizma?
- To je kao zarazna bolest, menja oblike i stanja, ali je i dalje ovde. Izgledaju isto kao vi i ja, oni su novinari, ponekada su nagrađivani pisci, lepe glumice... Oni jednostavno mrze Jevreje. Misle da su Jevreji drugačiji. Sve zemlje imaju prava na samoopredeljenje - osim Jevreja, svi imaju prava - osim Jevreja. Ljudi se nakon Holokausta sramote da priznaju da su antisemiti, ali ako obratite pažnju na njihov govor i argumente, oni su veoma slični nemačkim i drugim antisemitima tokom evropske istorije.


Izrael i saveznici
NEKI NE ŽELE DA POSTOJIMO

Za Izrael stoji teza da ima veoma moćne saveznike.
- Moram da vas razuverim - jedan deo zemalja ne želi da postojimo. Imamo dobre odnose sa zemljama Severne i Južne Amerike, Evropom...

Šta je sa vašim odnosima s Rusijom?
- Imamo ogromna neslaganja s Rusijom o nekoliko ključnih stvari - Siriji, Iranu, Hamasu... Ali takođe imamo otvorene kanale sa Moskvom na najvišem nivou. Svakako hoćemo da razgovaramo s njima jer su velesila.