Srbija je suočena sa ovom krizom, nažalost, izložena je sama da rešava te probleme, ali delimično dobijamo pomoć EU. To se ogleda pre svega u finansijskoj pomoći, ali i organizaciji za naše potrebe da se izbeglice koje dolaze iz raznih zemalja nekako smeste i obezbedi im se tranzit, rekao je srpski diplomata

VAŠINGTON - Ambasador Srbije u SAD Đerđ Matković ukazao je u Vašingtonu da je Srbija suočena sa izbegličkom krizom direktno, kao tranzitna zemlja, ali i kao predsedavajuća OEBS, organizaciji koja nastoji da doprinese rešavanju krize.

On je, tokom pretresa koji je održan u Helsinškoj komisiji američkog Kongresa, istakao da se to rešenje ne može bazirati na delimičnim ili lokalnim koracima, kao što su zatvaranje granica ili gradnja ograda, već je neophodna saradnja i koordinacija.

„Srbija je suočena sa ovom krizom, nažalost, izložena je sama da rešava te probleme, ali delimično dobijamo pomoć EU. To se ogleda pre svega u finansijskoj pomoći, ali i organizaciji za naše potrebe da se izbeglice koje dolaze iz raznih zemalja nekako smeste i obezbedi im se tranzit", rekao je ambasador.

On je istakao da većina izbeglica ne želi da ostane u Srbiji, već žele da idu u evropske zemlje, pre svega Nemačku i skandinavske zemlje i da ima na tom putu Srbija obezbeđuje sve što im je potrebno - hranu, odeću, medicinsku i drugu negu.

"Srbija je dobila pohvale ovde u Helsišnkoj komisiji da humano postupa sa izbeglicama i mi smo ponosni na to što smo jedna od retkih zemalja koja u stvari brani evropske vrednosti i tretira izbeglice potpuno ravnopravno", istakao je Matković, prenosi Glas Amerike. Kada je reč o međudržavnim tenzijama na Balkanu koje su nastale zbog izbegličke krize, ambasador Matković smatra da su one prolaznog karaktera.

„Izbegička kriza će proći, mi moramo da sarađujemo, moramo da ostanemo dobri susedi i Srbija se tako ponaša.", rekao je on, prenosi Glas Amerike. Izbeglička kriza u Evropi zahteva nacionalni, evropski i internacionalni odgovor, zaključak je pretresa u Helsinškoj komisiji američkog Kongresa.

Predstavnici administracije, nevladinog sektora i EU razmotrili su korene krize i informisali su američke kongresmene o merama koje se trenutno preduzimaju u njenom rešavanju. Bekstvo od progona i siromaštva, gubitak nade Sirijaca da će se rat u njihovoj zemlji okončati posle pet godina, smanjenje pomoći Svetskog programa za hranu sirijskim izbeglicama za trećinu, privlačnost stabilnosti EU - neki su od faktora identifikovanih kao koren trenutne krize.

Kongresmen Kris Smit ističe da Evropa i SAD u zbrinjavanju izbeglica moraju da pronađu pravi balans - da odgovore na humanitarne potrebe i da ne kompromituju svoju bezbednost zbog moguće infiltracije terorista u izbegličke grupe.

„Srbija se dobro pokazala, zato smo i pozvali ambasadora Matkovića da bude ovde, da čujemo od zemlje predsedavajuće OEBS šta se preduzima, ambasador je detaljno to obrazložio a i predstavnik Katoličke službe pomoći je pohvalio Srbiju zbog napora koje ulaže u pomoć izbeglicama. Bilo je vrlo korisno čuti tu perspektivu od ljudi koji na terenu procenjuju humanitarne potrebe i odgovor pojedinačnih zemalja", rekao je kongresmen Smit.