FERHOJGEN: Nije uslov priznavanje KiM, već dobrosusedski odnosi

"To poglavlje, koje se tiče Kosova, moglo bi omogućiti da se pregovori odugovlače u nedogled. Sa tim treba računati", ističe Ferhojgen i dodaje da je to nešto što EU omogućava da u svakom trenutku u pregovorima sa Srbijom "upravlja faktorom vremena kako želi. „Mojim srpskim prijateljima zato savetujem da učine sve da se spreči da to pitanje bude prepreka za prijem ili element odugovlačenja", dodao je Ferhojgen.

On je kazao da je po pitanju Kosova "stvar politički jasna", da je njegova nezavisnost ireverzibilna, te da se ta realnost mora shvatiti u Srbiji. „Najrazumnije je za Srbiju da se pobrine da postoje dobrosusedski odnosi. Nezavisno od pitanja evropskih integracije, to je u nacionalnom interesu", ističe Ferhojgen.

Upitan da li to znači da Srbija mora da prizna Kosovo, on je rekao da teško da bi Evropska komisija postavila Beogradu takav uslov, imajući u vidu da u samoj EU postoje članice koje nisu priznale nezavisnost Prištine. „Uslov su dobrosusedski odnosi", podvukao je on, istovremeno priznajući da se radi o kriterijumu, koji se, kao i svaki drugi politički uslov, može tumačiti na više načina.

Na pitanje da li veruje da bi prva poglavlja sa Srbijom mogla biti otvorena do kraja godine, Ferhojgen je kazao da je to moguće ako se želi.

"To je uvek bilo pitanje političke volje", primećuje bivši evropski komesar. Problem je, po njegovom mišljenju, što politika ispunjavanja uslova znači u suštini da političke odluke bivaju stavljene u ruke službenika briselske administracije.

"O ispunjavanju uslova odlučuju službenici Komisije u saradnji sa službenicima zemalja članica, a to je visokopolitička odluka. Savetovao bih Evropskoj komisiji da političke odluke ne stavlja u ruke administracije", naglasio je on.

Istovremeno je ukazao da ne smatra važnim koliko će poglavlja sa Srbijom biti otvoreno, već je bitno šta se radi u reformskom procesu i transformaciji zemlje, gde su sprovedene prave promene, a ne kada i koja su poglavljena otvorena.

Međutim, upravo "ovaj spori pristup u Briselu prouzrokuje usporavanje reformskih procesa u zemljama zapadnog Balkana", ocenjuje Ferhojgen i ističe da je lično "veoma nezadovoljan trenutnom politikom proširenja".

"Ne vidim da ima jasnu i verodostojnu perspektivu", rekao je. On objašnjava da problem nije u komesaru za prošipšrenje i njegovim saradnicima u Generalnoj direkciji, već u zemljama članicama, koje trenutno širenje Unije smatraju smetnju:

"Zemlje članice nemaju hrabrosti da javnost u svojim državama pripreme na to da stabilnost u ovom delu Ervope nije garantovana i da se dugoročna stabilnost može postići samo ako se projekat integracije Zapadnog Balkana dalje postakne"“, rekao je on.

Ferhojgen je uveren da bi se, u slučaju povratka nestabilnosti u regionu, i kada EU bude suočena sa milion izbeglica, moglo videti kako Berlin ili Pariz mogu brzo da donose odluke. On je istakao da se po pitanju širenja moglo stići mnogo dalje. „

"Mislim da će na kraju biti odlučujuće da li će se na evropskom nivou ponovo podstaći shvatanje da širenje Unije, nastavak integrativnog procesa, nije nešto što se smatra milostinjom prema zemljama koje nisu članice, već da je ideja zasnovana na tome da svaki evropski narod koji je spreman da deli vrednosti i ciljeve EU ima pravo da bude članica. EU ima obavezu da tim narodima pomogne da to pravo i ostvare"“, kazao je Ferhojgen.

Prema njegovim rečima ta svest je nestala proteklih godina, a odgovornima u centrima odlučivanja je poručio da moraju ponovo da je pronađu.