KOSOVSKI ANALITIČARI: ZSO je pobeda Srbije, ali na kratak rok

Što se tiče dosadašnje saradnje sprske i albanske strane tokom dijaloga u Briselu, Petrit Seljimi tvrdi da srpska strana ne želi normalizaciju odnosa, ali želi nekako da bude bliža Briselu i Berlinu

Seljimi za Tanjug kaže da očekuje da se i poslednji sporazum, koji se tiče Zajednice srpskih opština, primeni.

„Na Kosovu radimo u skladu sa kosovskim ustavom i svrha Briselskog sporazuma je upravo jačanje suvereniteta i nezavisnoti Kosova“, rekao je Seljimi za Tanjug.

On dodaje da ne očekuje promene u tom procesu, koji je, ističe, ipak doveo do toga da Kosovo, u prvoj fazi evrointegracija, potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Na pitanje kakva je sudbina ZSO i da li će ona biti formirana, uprkos protestima opozicije koji se i dalje nastavljaju, Seljimi je rekao da očekuje da se i taj poslednji sporazum potpisan u Briselu, o ZSO, koji je, po njegovom mišljenju, ipak „osnažio“ neke tačke Ahtisarijevog plana, u potpunosti primeni.

"Kosovski Albanci su prihvatili Ahtisarijev plan koji predviđa da opštine mogu da formiraju svoje asocijacije i to je u skladu sa kosovskim ustavom", kaže Seljimi.

Poštovaćemo ustav i Ahtisarijev plan, pa i Briselski sporazum, koji je "ironično, takav, da čak i srpska vlada, malo po malo, prihvata da treba ipak da radi po Ahtisarijevom planu".

„Ako srpske opštine hoće da se udružuju to mogu slobodno da urade, a Ustavni sud će reći svoje mišljenje , odnosno da li je to u skladu sa Ustavom, a znam da će to tako da bude“, naglasio je Seljimi.

Komentarišući najnovije proteste opozicije protiv formiranja ZSO i demarkacione linije sa Crnom Gorom zakazane za 28. novembar, Seljimi smatra da je narod na Kosovu veoma umoran od političkih partija koje ne razumeju koji su prioriteti građana.

„Mislim da svi treba da se fokusiramo na te prioritete, a to su evropske integracije, ekonomske reforme, nova radna mesta, vizna liberalizacija“, rekao je on, navodeći da je ogromna većina kosovskog naroda, i Srbi i Albanaci, za evropske integracije i članstvo u NATO, prema nekim istraživanjima čak 95 odsto javnog mnjenja.

Na pitanje koliko trenutna kriza i pritisak opozicije može da utiče na dalje evrointegracije Kosova, Seljimi ukazuje da je i u protestima u drugim zemljama bilo nasilja, da je toga bilo i na Kosovu tokom nedavnih protesta opozicije, ali da su građani Kosova, uveren je, ipak usmereni na to da postanu punopravni članovi EU i NATO u dogledno vreme.

Što se tiče dosadašnje saradnje sprske i albanske strane tokom dijaloga u Briselu, Seljimi kaže da „srpska strana ne želi normalizaciju odnosa, ali želi nekako da bude bliža Briselu i Berlinu“.

Da želi normalizaciju ne bi, kaže Seljimi, davala "rasističke komentare" da Albanci nemaju nikakavu kulturu, kao što je pre nekoliko nedelja tokom borbe za učlanjenje Kosova u UNESKO rekao predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Seljimi smatra da do sada nije bilo baš duha normalizacije, koji je potreban da bi se uspostavili, kako kaže, "dobrosusedski donosi Srbije i Kosova".

Dukađin: ZSO je pobeda Vučića, ali na kratak rok

Zajednica srpskih opština predstavlja pobedu srpskog premijera Aleksandra Vučića i srpske politike, ali na kratak rok, ocenjuje kosovski analitičar Gorani Dukađin.

On u izjavi za Tanjug tvrdi da će osnivanje ZSO dugoročno ići na štetu srpske zajednice i kosovskog društva.
Ideja o ZSO, ako je na početku i bila dobra, polako se pretvara u veoma lošu praksu, jer, po njegovom uverenju, "uništava mogućnost stvaranja multietničke sredine na Kosovu".

"Mislim da to za Beograd čak nikada nije ni bio cilj, niti razlog", rekao je Dukađin.

Sporazum Beograda i Prištine o ZSO, čije formiranje je privremeno suspendovao kosovski Ustavni sud, kao i sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, već tri meseca su povod blokiranja rada kosovskog parlamenta od strane opozicije, koja se u više navrata sukobila sa policijom, traživši da se ovi sporazumi ponište.

Ako se ZSO prihvati onda se, navodi Dukađin, na neki način prihvata život Srba kao etnički udaljene zajednice, koja neće živeti zajedno sa Albancima, nego u jednom političkom i kulturnom prostoru na sasvim podeljeni način.

Prema njegovim rečima, novija istorija Balkana ukazuje na to da je takva vrsta života nemoguća.

"Kosovo nije Bosna, ni demografski, niti geografski, i bosanski model će ovde biti nemoguć. Ne može od Zajednice da ispadne "Republika Srpska", pošto je to geografski nemoguće. Jedino što će ispasti je produbljivanje etničkih podela i na kraju verovatno će to ići na štetu srpske zajednice", smatra Dukađin.

Ako se osnuje ZSO, kaže dalje, onda će to biti presedan koji će biti loš za budućnost Kosova, jer će na neki način etnička podela biti ustavno uređena, a takve podele uništavaju budućnost multukulturnog društva.

"Kosovo će preko te Asocijacije postati država koja će ustavno biti u nekoj etničkoj podeli i samim tim će čitava ideja multuietničkog i multikulturnog društva postati gotovo neupotrebljiva. Razumem političku logiku stvaranja te asocije, ali je ta politička logika prenebregnula ideju budućnosti Kosova", rekao je Dukađin.

Zaimi: Ostajemo protiv ZSO, ne damo "ključeve" Srbiji

Arber Zaimi, član opozicionog Samoopredeljenja, izjavio je da ta stranka nikada neće prihvatiti formiranje Zajednice srpskih opština, te najavljuje nastavak protesta protiv briselskih sporazuma koji to pitanje regulišu.
Takođe, kaže Zaimi za Tanjug, Samoopredeljenje će u tom cilju nastaviti da sprovodi i strategiju blokiranja rada parlamenta u Prištini.

On navodi da Srbe i Albance niko ne treba da uči da žive zajedno, jer oni to znaju, ali ističe da njegova stranka ne prihvata formiranje ZSO, jer je to samo instrument za destabilizaciju Kosova.

"Predajom ključeva stabilnosti Kosova Srbiji, koja ima ključeve stabilnosti BiH i Makedonije, predali bismo naš suverenitet i krenuli putem neizvesne budućnosti"; zaključio je Zaimi.

Zaimi podseća da je Samoopredelenje najavilo protest za 28. novembar u Prištini, uz uverenje da će to biti masovni, mirni miting građana iz svih delova Kosova.