Nakon prestanka Hladnog rata Turska je gotovo euforično najavila promenu dotadašnje politike i želju za obnovom uticaja na prostorima nekadašnje imperije. Koliki su dometi njenog uticaja do sada? Da li su za potcenjivanje? Koji su njeni sledeći potezi?

Nedvosmislenu nameru Turske da se vrati na Balkan potvrdio je i premijer te zemlje Ahmet Davutoglu, kada je oktobra 2009. u Sarajevu, tada u svojstvu ministra spoljnih poslova, izjavio: „Mi želimo novi balkanski region utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan… Otomanska stoleća Balkana su uspešna priča, a sada je treba obnoviti“.

Koliko je od svojih planova na Balkanu Turska ostvarila poslednjih decenija i imaju li Srbija i zemlje regiona razloga da se plaše njenih neoosmanskih ambicija? Vladislav Jovanović, nekadašnji ambasador SFRJ u Turskoj, za „Sputnjik“ kaže da se ekonomski uspon Turske i njena želja da igra značajniju ulogu na Balkanu podudara sa interesom Amerike da ohrabri druge, a ne samo zapadne zemlje, da uđu na ove prostore.

„Turska je sigurno dobila mig ohrabrenja sa američke strane da bude ekonomski ambicioznija i agresivnija, ne bi li podmirila neke ekonomske potrebe balkanskih zemalja, kako one ne bi morale suviše da se okreću Rusiji i Kini“, kaže Jovanović.

Iako su uznemirujuće izjave u Sarajevu predskazivale politički i strategijski nalet Turske na Balkan, Jovanović objašnjava da se sve stišalo kao rezultat promene objektivnih okolnosti i problema u koje je Turska ušla u svojoj zemlji i susedstvu.

„Turska nije učinila nijedan veliki korak u pravcu Balkana. Činjenica je da je priznala Kosovo i ojačala odnose sa Albanijom, Prištinom, bošnjačkom BiH, a nastoji da ojača svoj uticaj i u Raškoj. Ali, to su dobici koji su relativno skromni i ne ukazuju na to da će Turska brzo da se pojavi na Balkanu kao neka vrsta faktora koji odlučuje i kome se drugi moraju povinovati“, smatra Jovanović.

I politički analitičar Branko Radun kaže da od bučne najave o povratku Turske na Balkan nije mnogo ostalo

„Turska jeste došla na Balkan sa svojim biznisom i uticajem koji će se u narednom periodu sigurno pojačati. Međutim, situacija se u međuvremenu promenila, Turska se okrenula ka Bliskom istoku, Erdogan je imao unutrašnje probleme, Ankara je imala komplikovane odnose sa Izraelom, Vašingtonom. Poslednjih par godina Turska je bila prilično pasivna, tako da nije napravila neki značajan iskorak u svom cilju da se vrati na Balkan“, objašnjava Radun.

I Vladislav Jovanović smatra da će Turska, okupirana neposrednim problemima iz susedstva, ući u duži period zastoja i neće imati mnogo vremena niti resursa da se na ofanzivniji način bavi Balkanom, a time i Srbijom. Takođe, navodi bivši diplomata, planove Ankare u ovom regionu pokvarila je i činjenica da njeni interesi nisu jedini. Na Balkanu su prisutni i drugi centri moći, čiji se interesi dodiruju, ali i suprotstavljaju turskim.

„Povratak regionalne i globalne moći Rusije oseća se kako na Balkanu tako i u samoj Turskoj. Ona sve više zavisi od dobrih odnosa sa Rusijom, u ekonomskom, turističkom, građevinskom smislu, a vidimo da je te odnose sada pokvarila. S druge strane, imamo EU, koja se takođe pojavljuje sa ambicijama da završi proces evropeizacije Balkana, što nije u skladu sa turskim očekivanjima. Tu je, naravno, i Amerika, koja je uvek bila predvodnik politike kontrolisanja Balkana“, navodi Jovanović.

Sagovornici Sputnjika se slažu da Tursku, kao regionalnu silu, ipak ne treba potceniti.

„Ona ima značajne ekonomske resurse, a Balkan je rascepkan. Tu su manje i siromašne zemlje u kojima sa par stotina miliona dolara možete da dobijete ključne igrače na političkoj i ekonomskoj sceni. Zato Turskoj nije problem da, ne toliko direktnim političkim već ekonomskim i diplomatskim uticajem, kombinacijom neke vrste ’meke moći‘, dođe do nekih značajnijih pozicija na ovim prostorima“, objašnjava Radun.

Ne treba ulaziti u sukob sa Turskom, navode sagovornici Sputnjika, ali ni podilaziti njenim interesima.

„Ona je bila glavni lobista za nezavisno Kosovo i unitarizaciju BiH, čime se zapravo ide ka gušenju i nestanku Republike Srpske, dakle ona zagovara sve ono što je u suprotnosti sa interesima Srbije i srpskog naroda. Srbija mora da bude vrlo inteligentna i oprezna, da traži saveznike na drugoj strani, da ima korektan odnos sa Turskom, ali da ne očekuje previše“, kaže Radun.

I Vladislav Jovanović kaže da Srbija sa Turskom, kao najjačom zemljom u regionu sa kojom ima prilično komplementarnu privredu, treba da razvija dobre odnose, ali i da ima na umu tamošnju izreku da je u Turskoj „čaša uvek daleko od usana“.

„Ekonomski uspon Turske trenutno je u zastoju, ali oni su i inače teški kada treba da odvoje novac. Ima mnogo obećanja, a vrlo malo ostvarenja. Imam utisak da će se posete njihovih privrednih delegacija više završiti na spoljnom glamuru, nego na nekom impozantnijem ulaganju. Takođe, čak i da bude neke izrazitije investicije u Srbiji, ona će podrazumevati višegodišnji period realizacije“, zaključuje Jovanović za „Sputnjik“.