BEOGRAD - Srpska narodna partija je upozorila danas da će sve planirane uštede u 2016. godini, sa ciljem da se minus u državnoj kasi smanji za dodatnih 0,75 odsto BDP-a ili za nešto više od 200 miliona evra, za samo jedan dan 'pojesti' dug Srbijagasa prema Naftnoj industriji Srbije.

Parlamentarna većina će na zasedanju Skupštine Srbije, koje je danas počelo, verovatno prihvatiti predlog Vlade tako da će dug Srbijagasa od oko 23,4 milijarde dinara NIS-u biti isplaćen iz republičkog budžeta - novcem poreskih obveznika, saopštila je SNP.

Usvajanjem vladinog Predloga zakona o preuzimanju obaveza Srbijagasa prema NIS-u i pretvaranju tih obaveza u javni dug Srbije, kako je navedeno, "praktično su poništene i skoro sve ovogodišnje uštede ostvarene smanjenjem penzija".

SNP navodi da se, ako se ima u vidu da je Srbijagas prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 45 milijardi dinara, a 2013. sa rekordnim minusom od 50 milijardi dinara, sa velikom dozom sigurnosti može očekivati da će i u narednom periodu deo obaveza Srbijagasa, a pogotovo onaj za koji je garantovala država, biti pretvoren u javni dug i tako prebačen na teret poreskih obveznika.

"Takav scenario može se očekivati i za druga javna preduzeća, koja uprkos deklarativnom zaklinjanju, nisu reformisana ni 15 godina od početka tranzicije u Srbiji. To je ujedno i najbolji dokaz da se ni najstrožijim merama štednje, oličenim u smanjenju plata i penzija, ne mogu stabilizovati srpske javne finansije sve dok se ne uvede red u poslovanje javnih preduzeća", navedeno je u saopštenju.

Dok se ta preduzeća ne restrukturiraju svako stezanje kaiša biće uzaludno, kažu u toj stranci.

"Vlada se hvali da je smanjenjem plata i penzija ove godine uštedela oko 400-500 miliona evra, a do početka ove godine samo su kumulirani gubici tri javna preduzeća: Elektroprivrede, Železnica i Srbijagasa veći od 3,5 milijarde evra", upozorava SNP.

Kako je navedeno, zbog svega toga se očekuje dalji rast javnog duga, koji je do početka decembra dostigao rekordnih 24,7 milijardi evra i samo je pitanje dana kada će se popeti na 80 odsto bruto domaćeg proizvoda, što se po međunarodnim standardima smatra granicom prezaduženosti.