MINISTRI U PANICI: Plaše se da ih prisluškuju!

BEOGRAD - Većinu naših političara hvata paranoja da ih neko prisluškuje, pa sve više pribegavaju najnovijim aplikacijama kako bi zaštitili svoju privatnost i razmenu podataka.

Međutim, paradoks je što dve ključne figure u Srbiji, predsednik države i predsednik Vlade, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić jedini koriste staromodan način komunikacije - SMS i regularne pozive.

Tako i ministri, ali i ostali političari pribegavaju najnovijim tehnologijama i u svoje pametne uređaje instaliraju aplikacije poput „Signala“ i „Telegrama“, za koje se pretpostavlja da ne mogu lako da se prate.

Bez garancije

Ipak, izgleda da im ni to nije neka garancija. Božidar Spasić, nekadašnji obaveštajac službe DB, tvrdi da je apsolutno nemoguće da se razmena poruka, poziva i podataka zaštiti na bilo kojoj mreži, aplikaciji ili serveru.
- Upravo su to i razlozi zašto političari u poslednje vreme koriste različite mreže. Uvođenjem novih tehnologija, pametnih telefona i drugih sredstava komunikacije svakom građaninu, pa i političaru, u ruke je stavljen prisluškivač i lokator, pa tako onaj ko želi o njima nešto da zna, u svako doba može to i da sazna. Možda neko neće prisluškivati razgovor, ali će u svako doba znati gde se određena osoba nalazi - kaže Spasić.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da su, kad je reč o prisluškivanju, majstori Amerikanci i vodeće zemlje NATO, koje mogu da prate koga god hoće, i to preko bilo koje tehnologije.
- U ovim zemljama to je nemoguće izbeći. Kad krenemo prema drugim zemljama i posmatramo koji su njihovi tehnološki dometi, gde spada i naša država, reč je o mnogo većim ograničenjima. Ali ne postoji nijedna mreža ili bilo šta drugo što ne može da se prisluškuje, samo je pitanje o kome se radi, a oni najveći mogu sve - kaže Anđelković i dodaje da više treba imati u vidu privatne kompanije koje mogu da rade za bilo koga.
- One mogu da rade za vlast, opoziciju ili nekog trećeg. Kod nas se sve to banalizuje, pa se priča samo o službama, ali danas svako svakog može da prisluškuje samo ako za to hoće da izdvoji novac. Inače, u politici malo ima privatnosti i najbolje je voditi politiku da sve možete da kažete javno i onda vas to najbolje štiti - kaže Anđelković.

Mimo zakona

Profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić kaže da postoji zakonski okvir kako prisluškivanje funkcioniše.
- Postoje nadležne službe, VBA, VOA, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, Uprava carine koje imaju pravo da po zakonu prisluškuju i postoji zakonska procedura po kojoj se odobravaju te mere. Međutim, nikad se ne može znati u kojoj meri su naši državni i vojni funkcioneri iz oblasti bezbednosti izloženi merama koje prema njima primenjuju strane obaveštajne službe, kriminalne grupe i drugi, pa je taj oprez koji političari primenjuju u svojoj kontraobaveštajnoj zaštiti više nego opravdan - kaže Dragišić.