NOVI NEWSWEEK Holandski ambasador u Beogradu: Otvaranje poglavlja nije cilj sam po sebi

Holandija je 1. janura 2016. godine preuzela predsedavanje Savetom EU, što je 12. put od kada je postala članica, u vreme kada je EU suočena sa jednim od većih izazova u svojoj istoriji - migrantskom krizom. Ovim rečima ambasador Holandije u Beogradu Henk van den Dol, započinje intervju za Njuzvik i ističe da svi Evropljani moraju da saosećaju sa izbeglicama, jer su mnogi tokom svoje istorije bili u sličnoj situaciji. Nada se da će ključna poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, biti otvorena tokom holandskog predsedavanja Unijom, ali upozorava da otvaranje nije cilj sam po sebi, već da je važan proces koji vodi do zatvaranja poglavlja. Stanje u srpskim medijima za ambasadora nije na zavidnom nivou, a kritike u izveštaju Evropske komisije su opravdane.

Kažete da je najveći izazov sa kojim se EU suočava upravo migrantska kriza. Ima li Holandija rešenje? Čini se da se ono i ne nazire i da ga ne vidi nijedna članica EU. Pojedine zemlje uvele su kontrolu na granicama, što je na neki način suspenzija šengenskog sporazuma.

Preuzimamo predsedavanje u veoma teškom vremenu. Rešenja su neophodna. Da moja vlada i ja imamo rešenje, ne bi toliko o tome ni pričali. Rešenje je komplikovano i teško. Potreban nam je konsenzus svih 28 članica Unije, ali i dogovor sa zemljama susedima kao što je Srbija, a koje se nalaze na takozvanoj Balkanskoj migrantskoj ruti. Prvo treba otkloniti uzroke migracija, što znači zaustaviti konflikt u zemljama iz kojih dolaze, da bi izbeglice mogle da se vrate u svoje zemlje. Holandska vlada je, na primer, preko nevladine organizacije Spark, obezbedila sredstva za obrazovanje sirijskih izbeglica. Kao što vam je poznato, Holandija učestvuje i u borbi protiv Islamske države. Sem toga, moramo da izbegnemo situaciju koju smo imali prošle godine tokom leta i u jesen, gde su ljudi bili žrtve krijumčara i stavljali ih na male čamce koje su plutali svuda po Mediteranu.

Kako sprečiti krijumčarenje migranata i tu suticiju koja se dešava na Mediteranu?
Potrebno je utvrditi tačan broj migranta, zatim razdvojiti prave izbeglice od ekonomskih migranata.

Niste vi jedini koji to pominje. Izgleda da upravo tu postoje problemi, razdvojiti izbeglice iz ratnih područja od ekonomskih migranata.
To jeste jedan od većih, ali nije jedini i najvažniji problem. Potrebna je stroga kontrola granica, pažljiva provera dokumenata. Moramo saslušati njihove priče i napraviti razliku između izbeglica i ekonomskih migranata. Ekonomski migranti moraju da se pošalju nazad u svoje zemlje.

Deo zemalja EU, poput Nemačke, primaju izbeglice, ali ima i onih poput Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske koje jednostavno odbijaju da ih prime. Kancelarka Merkel se zbog politike prema migrantima sučova sa padom popularnsti i podršake Nemaca.
Holandija je prihvatila oko 60.000 izbeglica tokom prošle godine, što je popriličan broj. Međutim, postoje problemi u EU kao što ste i vi pomenuli. Postoje zemlje članice koje odbijaju da učestvuju u prihvatu izbeglica i koje zatvaraju granice. Ovo je jedna od glavnih prepreka za pronalaženje rešenja, ali je postizanje dogovora neophodno. Ne smemo da dozvolimo da se u 2016. ponove prizori iz 2015. godine. Iako postoje napori da se konflikti na Bliskom istoku okončaju, to nažalost, još nije na vidiku. Ne zaboravite da smo gotovo svi u Evropi, uključujući i Srbiju, u jednom trenutku u svojoj istoriji bili izbeglice. Naravno, emocije i strahovi postoje kada veliki broj ljudi dođe u neku malu sredinu, to je opravdano i razumljivo.

Strahovi Evropljana su i da među migrantima ima i terostita ISIS. Svedoci smo terorističkih napada u Parizu i niko ne može sa sigurnošću da kaže da li je među izbeglicama bilo i terorista.
Slažem se. S druge strane, svima treba da bude potpuno jasno da su ono što se dogodilo u Parizu uradili teroristi koji su već bili u Evropi. Sa ili bez izbeglica, problem radikalizacije islama je očigledan. Naše obaveštajne službe itetako rade na njihovom otkrivanju. Kada se dese stvari kao u Kelnu tokom proslave Nove godine, moramo jasno istražiti šta se tačno dogodilo kako ne bi bilo daljih negativnih posledica. Treba istražiti sve slučajeve, okriti krivce i jasno i transparentno o tome obavestiti javnost.

Kako se, prema vašem mišljenju, srpska vlada nosila sa migranskom krizom?
I srpska vlada, ali i građani su se pokazali izuzetno dobro. Kada to kažem, zaista tako i mislim. Srbija je odlično postupala po ovom pitanju, na veoma efikasan način je prebacivala migrante koje su stizali iz Makedonije, ljudi su bili solidarni. Odnos Srba prema izbeglicama je takav verovatno zato što ste na svojoj koži osetili šta znači biti izbeglica.

Da li će Srbija ipak u jednom trenutku morati da primi određeni broj azilanata?
Ukoliko se dolazak izbeglica nastavi oni neće moći više da biraju u koju će evropsku zemlju otići. Trebalo bi primeniti interni mehanizam koji bi regulisao pitanje naseljavanja određenog broja izbeglica. Što se tiče Srbije i Makedonije, još uvek niste članice EU i ovi interni mehanizmi se na vas ne odnose.

Može li to da bude jedan od uslova EU u procesu daljeg pridruživanja?
Ne mislim da to može da bude uslov. Ovo je potpuno drugi proces. Nije na EU, a naročito ne na Holandiji, da bilo čime uslovljava Srbiju kada je reč o ovom pitanju.

Prema najavama srpskih zvaničnika već tokom narednih meseci bi trebalo da se otvore pregovaračka poglavlja 23 i 24. Da li je to realno?
Poglavlja 23 i 24 su jedna od najvažnijih pregovaračkih poglavlja i svakako da treba da budu otvorena odmah na početku pregovaračkog procesa. Vladavina prava je sušinska i za sva ostala poglavlja. Ne znam da li će poglavlja 23 i 24 biti otvorena tokom holandskog presedavanja EU, ali…

Ali?
Holandija je samo predsedavajuća, a odluke u EU se donose konsenzusom. O tome da li će neko poglavlje biti otvoreno odlučuju dve strane, jedna je sama Srbija, a druga su zemlje članice. Srbija sama definiše svoj proces evrointegracija. Otvaranje poglavlja ne znači da je sve uređeno i završeno. Otvaranje znači da je dostignut određeni nivo da bi se uopšte počeli pregovori. Otvaranje poglavlja nije cilj sam po sebi, čini mi se da se to u Srbiji pogrešno shvata. Pravni okvir postoji, pitanje sporovođenja u praksi je nešto što nedostaje.

Šta je sa pitanjem slobode medija koje je loše ocenjeno u izveštajima EK, ali i u rezoluciji spoljno političkog odbora Evropskog parlamenta?
Mediji su samo jedan segment, ali ne i jedini. Sa zabrinutošću primećujemo nedostatak pluralizma i različitog mišljenja u medijima, nedovoljno nezavisnog istraživačkog novinarstva, rastuću tabloidizaciju, curenje informacija u medije, a sve to ugrožava slobodu izražavanja. Usvojeni medijski zakoni su dobri, sada je ključna njihova primena. Ovo su neki od razloga zbog kojih je izveštaj EK bio kritičan.

Da li u većini srpskih medija postoji cenzura od strane vlasti?
Cenzura se obično doživljava tako da neko sedi sa crnim markerom i odlučuje šta treba da se objavi, a šta ne. To očigledno tako ne funkcioniše. Međutim, postoji netransparentno vlasništvo medija, netransparentan način finansiranja, postoji finansijski pritisak i borba za tržište, i to je zabrinjavajuće. Sve to dovodi i do autocenzure.

Hteli ste da kažete da ukoliko pišete kritičke istraživačke tekstove o vladi, državne kompanije mogu da vam prekinu oglašavanje. Upravo se to dešava sa novinama za koje pišem.
Da, da... Poznata mi je vaša situacija. Ali ono što hoću da kažem je da Srbija pada na nezavisnim indeksima, na primer na indeksu organizacije Reporteri bez granica. To bi trebalo da zabrinjava.

Da li kritike koje smo naveli mogu biti smetnja prilikom otvaranja poglavlja 23 i 24?
Ne nužno za proces otvaranja, kao što sam rekao. Ali kada poglavlje treba da se zatvori, svi problemi koje smo naveli moraju biti prevaziđeni. Kada premijer Vučić kaže da mu je strateški cilj EU, znači da je svestan svega što treba da bude postignuto kako bi se došlo do tog cilja. Kriterijumi za sva poglavlja moraju biti ispunjeni.

Premijer Vučić se, i pored apsolutne većine u parlamentu, ipak odlučio da ide na vanredne parlamentarne izbore. Kao razlog je naveo krizu u društvu. Da li to može da uspori najavljene reforme?
Mogao bih da spekulišem o razlogu, ali ipak sam gost u vašoj zemlji i samo sam posmatrač. Na premijeru Vučiću je da odluči kada je neophodno da se na izbore ide. Oni treba da budu fer i demokratski. Bez ozbira na to da li se slažemo sa odlukom o izborima ili ne, nadamo se da oni neće usporiti reformski proces koji je započet. To bi bila velika šteta. Nisam siguran da će kampanja trajati samo desetak dana. Mislim da je ona već počela da se zahuktava iako izbori još uvek nisu raspisani.

Da li ćete kao zemlja predsedavajuća Savetom EU insitirati da se ponovo intenzivira dijalog između Beograda i Prištine? Čini se da su zapali u ćorsokak?
Ne bih se složio sa vama. Nekoliko koraka je načinjeno, biće i nekoliko koji neće biti baš laki, ali neki su već pređeni - priznavanje diploma, sloboda kretanja, tablice, ali i ZSO. Koliko sam razumeo, i atmosfera u Briselu između dva premijera je bila vrlo konstruktivna, možda konstruktivnija nego ranije i verujem da obe strane shvataju da im je u interesu da se omogući da Srbi i Albanci žive normalno na Kosovu.

Da li će se od Srbije u narednih godinu ili dve tražiti da prizna Kosovo?
Za razliku od Holandije koja je priznala Kosovo, ima zemlja u EU koje nisu priznale nezavisnost, pa nije za očekivati da se to traži. Sa druge strane, dijalog koji se vodi ide ka uspostavljanju normalizacije odnosa.

Ponovo vas pitam da li će Srbija na kraju procesa ipak morati da prizna Kosovo?
To do sada niko nije tražio.