KURIR TV KONFERENCIJA CEAS: Analiza ruskog uticaja na demokratizaciju i evrointegracije Srbije

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda organizovao je danas konferenciju „Srbija i Rusija – ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije”

Konferencija je otvorena minutom ćutanja za stradale srpske državljane u Libiji.

Otvorila ju je direktor CEAS Jelena Milić koja je ukazala na namere Ruske federacije da zaustavi demokratizaciju i evrointegracije Srbije.

"Rusija eksploatiše izazove sa kojima se danas suočava i sama EU - ekonomska kriza, grčki dug, talas migranata, položaj Velike Britanije u Uniji... Na taj način se i na samom Balkanu stvara svojevrsni konglomerat onih koji ne žele Srbiju u EU, a što ide u prilog Rusiji. Ona tako intenzivno radi na preradi istorije, plasiranju lažnih informacija u javnost i, pre svega, insistiranju na pravoslavnom bratstvu. Na taj način diskredituje se ceo sistem političkog Zapada, ali i poštovanje individualnih sloboda i ljudskih prava", navela je Milićeva i istakla da za pad podrške evrointegracijama u Srbiji pre svega krivi nesmotrene izjave zvaničnika, poput Zorane Mihajlović, ali i tzv. demokratsku opoziciju koja se više bavi samom sobom nego stvarnim problemima sa kojima se država suočava.

Konferencija je nastavljena prezentacijom istraživanja javnog mnenja koje se odnosi na predstave i preferencije građana Srbije od 18 do 35 godina.

Istraživanje je predstavila Svetlana Logar iz IPSOS stratedžik marketinga, koja je navela da je opšti utisak o SAD do 20 odsto pozitivan, o EU do 40 odsto, dok pozitivan utisak o Rusiji varira u zavisnosti od aktuelnih dešavanja, iako je nesporan konzistentan uspon podrške tokom poslednjih godina.

"Vidi se neverovatan skok npr. tokom Vojne parade u Srbiji kojoj je prisustvovao i Vladimir Putin. Potom je došlo do manjeg pada kada je javnost saznala za problematiku Južnog toka, onda pozitivan utisak ponovo skoči i tako u krug. U izboru kulture i zabave, pak, upadljivo dominiraju EU i SAD. Od 8 oblasti zabave i kulture, 77 odsto nije izabralo Rusiju ni u jednoj. Slična situacija je i u oblastima zapošljavanja, školovanja, lečenja, slobode govora i medija, ali i poštovanja ljudskih prava uopšte", objasnila je Logarova.

Usledio je panel o srpsko-ruskim odnosima, pod moderatorstvom Igora Novakovića, direktora istraživanja ISAC fonda i koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 31.

Istoričar Milivoj Bešlin je, kroz kratak pregled odnosa Srbije i Rusije tokom 19. i 20. veka, ukazao da su ti odnosi mahom stvarani kroz mitotvornu svest i tzv. pseudo-istoriju.

Ekonomista Mijat Lakićević izneo je svoje viđenje o ruskom tržištu, kao i o tome da li ono danas predstavlja srpsku šansu ili zabludu.

On je naveo da je tokom 2015. godine izvoz Srbije iznosi 13,4 milijardi evra, u čemu je Rusija učestvovala samo 5 odsto, dok je u uvozu Srbije, od 17,2 milijarde, učestvovala manje od 10 odsto.

"Izvoz Srbije u Rusiju opao je za oko 30 odsto prošle godine. Donekle smo iskoristili Zapadne sankcije Rusiji za prehrambene industriju, ali je i taj izvoz u 2015. godini opao za 25 odsto. Ukupne ruske investicije u Srbiju iznose milijardu i 100 miliona evra, što je mahom usmereno na energetiku, koliko približno iznose i investicije SAD i Slovenije, na primer. Ispred njih su Italija, Austrija, Norveška, Belgija", objasnio je Lakićević.

On je istakao i da Rusija mnogo više ulaže u domaće medije i kulturne centre, kako bi tim i putem energetskih tokova ostvarila politički uticaj.

"Rusko tržište jeste šansa za Srbiju, ali nam ga ona neće pokloniti, već ga mi moramo osvojiti. Nisu nama Rusi ništa posebno naklonjeni. Kad im je nešto odgovaralo - kupovali su, kad nije - vraćali su", zaključio je on.

Pred početak konferencije ispred mesta održavanja okupila se grupa pristalica NKPJ i SKOJ koaji su razvukli veliki transparent sa natpisom: " Smrt fašizmu, sloboda narodu".

Njihov protest pratila je grupa policajaca.

Milica Jeremić