DEJVID MEKALISTER: Saradnja Srbije sa NATO je više nego dobrodošla

Upitan zašto insistira na potrebi Srbije da uskladi spoljnu politiku sa EU, narocito u pogledu odnosa sa Rusijom, kada se zna da Srbija tu obavezu treba da ispuni postepeno, do kraja pristupnog procesa, koji je još daleko, Mekalister je podsetio da EP u svojoj rezoluciji poziva Srbiju da postepeno prilagodi spoljnu i bezbednosnu politiku EU

"Verujem da je otvaranje tih poglavlja u junu realno," rekao je on u intervjuu časopisu Kord.On je podsetio da pregovori o poglavljima 23 i 24 pokrivaju različite aspekte pravosuđa, prava, unutrašnje bezbednosti i temeljnih prava kao i korupciju i organizovani kriminal i da ih zato treba otvoriti na početku procesa.

"Ta poglavlja treba otvoriti na počektu procesa i zatvoriti na kraju kako bi se omogućilo što više vremena da se prati urađeno sa ciljem da reforme postanu nepovratne", ocenio je Mekalister, napominjući da bez nezavisnog sudstva nema funkcionalne države.

Mekalister, koji je autor nedavno usvojene rezolucije o Srbiji u Evropskom parlamentu u kojoj se jasno navodi da je proceš pridruživanja EU jasno vezan za normalizaciju odnosa sa Prištinom, smatra da su sporazumi postignuti u Briselskom dijalogu 25. avgusta označili još jedan značajan korak u tom pravcu.

Obe strane sada treba da krenu u punu primenu sporazuma u dobroj veri i blagovremeno, a to se, kako je istakao, odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština.

''Formiranje zajednice srpskih opština je ključni deo Briselskog sporazuma. Obe strane treba da podstaknu njegovu primenu," istakao je on.

Na konstantaciju da se čini da se dijalog Beograda i Prištine zapravo svodi na pitanje priznanja Kosova, Mekalister je rekao da se dijalog odnosi na normalizaciju odnosa a da priznanje nezavisnosti ostaje predmet "kontroverznih diskusija'' budući da pet članica EU ne priznaju Kosovo.

U zaključicma Evropskog saveta i pregovaračkog okvira stoji da se dijalog tiče normalizacije odnosa i da na kraju pregovora treba postići pravno obavezujući sporazum, dodao je on.

Upitan zašto insistira na potrebi Srbije da uskladi spoljnu politiku sa EU, narocito u pogledu odnosa sa Rusijom, kada se zna da Srbija tu obavezu treba da ispuni postepeno, do kraja pristupnog procesa, koji je još daleko, Mekalister je podsetio da EP u svojoj rezoluciji poziva Srbiju da postepeno prilagodi spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

''Mi smo jasno stavili do znanja da je potrebno postepeno prilagođavanje, ali pristupanje EU je proces koji podrazumeva zahteve koji se ne mogu ispuniti preko noći'', rekao je on.

Na pitanje zašto se u rezoluciji EP navodi da je vojna vežba sa Rusijom zabrinjavajuća kada ima mnogo primera vojne saradnje Srbije i NATO, Mekalister je odgovorio da je saradnja sa NATO "više nego dobrodošla" a da posle ''ilegalne aneksije Krima od strane Rusije i događaja u istočnoj Ukrajii, srpsko-ruske vežbe ne šalju pravi signal.

Osvrćući se na migrantsku krizu, on je ponovo pohvalio napore Srbije jedne od zemalja na Balkanskoj ruti, koja, kako kaže treba da bude deo evropskog rešenja.

"Želeo bih da pohvalim napore srpske vlade i naroda da se nose sa ovom teškom situacijom. Srbija treba da bude deo zajedničkog evropskog rešenja i to što pre, to bolje'', rekao je on.

Mekalister smatra da migrantska kriza ne bi smela da ugrozi Šengenski sporazum koji je jedan od najvećih postignuća EU i koji bi ''morao da bude nepovratan''.

'Moramo ostati posvećeni Šengenu ali zbog toga spoljne granice EU moraju biti efikasnije obezbeđene. To će očigledno biti dobro i za Srbiju,'' rekao je on podsećajući da je vizna liberalizacija bila važan korak na putu Srbije prema EU i da se ona ''ne dovodi u pitanje".