Nadamo se da izborna kampanja neće dovesti do dužeg odlaganja reformskog procesa, a da izbori do kraja proteknu u slobodnoj i fer atmosferi

BEOGRAD - Evropska unija je s Turskom postigla dogovor o zaštiti spoljnih granica, koji sleće nedelje treba da se finalizuje.

To je bitan korak u rešavanju migrantske krize, kaže u intervjuu za Kurir Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Beogradu. On ističe da će postignuti sporazumi olakšati i poziciju Srbije. Ambasador naglašava značaj fer izbora u Srbiji i ističe da oni ne smeju da zaustave reformski proces.

Migrantska kriza je i dalje tema broj jedan u Evropi. Stiče se utisak da su razlike prevelike. Ima li rešenja?
- Nemačka ulaže napore kako bi se pronašlo zajedničko evropsko rešenje. Verujemo da ovde treba imati u vidu različite elemente. Moramo da se borimo protiv uzroka krize kako bi se došlo do održivog rešenja. Da bismo to postigli, moramo da radimo na rešavanju političkog problema u samoj Siriji. Zatim, moramo da pomognemo susedima Sirije. Na konferenciji u Londonu Nemačka je u tu svrhu izdvojila 2,3 milijarde evra. Moramo da radimo zajedno s Turskom i da obezbedimo spoljne granice Evropske unije i Turske, i naposletku, potreban nam je solidaran pristup unutar EU.

Šta je problem? Čini se da je Nemačka manje-više usamljena u EU u načinu na koji vidi rešavanje problema migranata?
- Verujem da smo sada preduzeli veoma važne korake u iznalaženju zajedničkog evropskog rešenja. Ove nedelje je u Briselu održan važan samit EU i Turske, na kojem je dogovoren veliki broj značajnih elemenata za rešenje krize. Ključna stvar u dogovoru s Turskom je zaustavljanje ilegalne migracije iz Turske ka EU i time obezbeđivanje spoljne granice EU između Turske i Grčke. Želimo da ovaj dogovor finaliziramo naredne nedelje.

Premijer Vučić je izjavio da iako u EU kažu da imaju rešenje, on ga još uvek nije video. Kako ste razumeli tu izjavu?
- Kao što sam već objasnio, u Briselu je postignut načelan dogovor s Turskom. Verujemo da je to bio važan korak. Sledeće nedelje će se održati još jedan samit EU, na kome će dogovor biti finaliziran. Još ima važnog posla koji treba da se uradi, ali osnovni elementi rešenja su dogovoreni.

Srbija je dosad bila tranzitna zemlja. Mislite li da će u budućnosti određen broj migranata s Bliskog istoka morati da traži azil i nastani se u Srbiji?
- Ukoliko uspemo da obezbedimo spoljnu granicu šengena između Grčke i Turske i da njome efikasno upravljamo, to će olakšati i situaciju u Srbiji.

Predstoje nam izbori, Srbija je u kampanji, mislite li da će politička kampanja zaustaviti proces reformi na dva-tri meseca?
- Za nas je to važno - nadamo se da proces reformi neće biti zaustavljen na duže vreme. Nadamo se da će izborna kampanja prouzrokovati samo kratku pauzu i da će nova vlada nastaviti proces reformi.

Verujete li da ćemo imati fer izborni proces? Da li su vam jasni razlozi za raspisivanje izbora?
- Na određenoj je državi da u skladu sa svojim institucijama, uređenjem i zakonima koji su u njoj na snazi raspisuje izbore. Nije na meni da to komentarišem. Ono što je važno jeste da se proces reformi nastavi. Važno je takođe da izbori budu slobodni i fer i da svaka demokratska politička stranka ima priliku da predstavi svoje političke ideje. Dobro je što će misija OEBS nadgledati izbore.

Premijer Vučić govori skoro svaki dan da je Evropska unija naš cilj, kao i da imamo dobre odnose s Kinom i Rusijom. Verujete li da je srpska vlada iskrena kad kaže da je naš cilj EU?
- Uveren sam da je Srbija donela stratešku odluku da postane članica Evropske unije i mi, Nemačka, to podržavamo kao iskren i pouzdan partner. Predstoji još mnogo posla, ali sada ulazimo u konkretnu fazu. Otvorili smo prva poglavlja i Nemačka podržava otvaranja poglavlja 23 i 24 u prvoj polovini 2016. godine.

Mislite li da će se to dogoditi?
- Srbija je ispunila formalne preduslove za otvaranje poglavlja o pravnoj državi. Nemačka podržava otvaranje ova dva poglavlja u prvoj polovini godine. To su poglavlja koja se odnose na pravnu državu i ona su od odlučujućeg značaja za pristupni proces i demokratsku transformaciju Srbije.

U Srbiji ima mnogo nemačkih investitora, najveća kompanije iz mesne industrije je među njima. Mislite li da će u budućnosti biti još investicija nemačkih firmi? Da li će se taj trend nastaviti i koje su glavne prepreke i problemi?
- Imamo više od 350 nemačkih kompanija, koje su stvorile 30.000 radnih mesta i investirale više od 1,7 milijardi evra ovde u Srbiji. Uveren sam da će se investiranje nastaviti i da će doći još nemačkih kompanija. Ono što je važno za investicije je da se nastave ekonomske reforme i reforme u oblasti vladavine prava. To su elementi koji su vrlo važni kako za Srbiju tako i za strane investitore.

Koji su glavni problemi, da li je korupcija i dalje na visokom nivou?
- Ako pogledate poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, odmah postaje jasno da ima nedostataka u oblasti vladavine prava. Glavni izazovi su: obezbediti nezavisno i efikasno sudstvo, efikasnu borbu protiv korupcije i uspostaviti dobro okruženje za slobodne medije.

Sandra Mališić
aksel-ditman-ambasador-nemacke.jpg
Dado Đilas 

O biznis forumu
POLITIČARI I BIZNISMENI NA JEDNOM MESTU

Prvi put ste ovde na biznis forumu na Kopaoniku. Kako vam se forum čini, da li je dobar za srpsku ekonomiju?
- Forum okuplja političare, poslovne ljude iz Srbije i inostranstva, diskutuje se o neophodnim reformama i o drugim temama. To je vrlo značajan skup. Što se tiče ekonomskog aspekta, čuo sam mnoge stvari koje mi se dopadaju. Reforme koje su do sada preduzete pokazuju prve rezultate, ali važno je nastaviti ih.

O dijalogu Beograda i Prištine
VAŽAN JE PROCES NORMALIZACIJE

Dijalog Beograda i Prištine za Nemačku je uvek bio važan. U Prištini je Tači izabran za predsednika glasovima Srba.
- Kao ambasador u Beogradu ne komentarišem dešavanja u Prištini, ali želim da kažem da je za nas proces normalizacije veoma značajan. Važno je da se u dijalogu o normalizaciji odnosa postiže napredak i on mora da se vodi paralelno s pristupnim pregovorima Srbije sa EU. Dobro je da su lideri Beograda i Prištine potvrdili svoju posvećenost nastavku političkog dijaloga.