Supruga bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije je na akademiji, koju je organizovalo Udruženja Sloboda, kazala da je Milošević pružao otpor konzervativizmu i kolonijalizmu, i da je bio nosilac ideje ekonomske, političke i socijalne reforme krajem osamdesetih godina

BEOGRAD - Na svečanoj akademiji održanoj danas povodom desetogodišnjice smrti Slobodana Miloševića zatraženo je od UN da preispitaju okolnosti njegove smrti, a supruga bivšeg predsednika Srbije i SRJ Mira Marković je iz Moskve poručila da je Jugoslavija bila prva žrtva neokolonijalizma u Evropi.

“Slobodan je pružao otpor novom hegemonizmu, sačuvao nezavisnost zemlje i uspeo da zemlja i pod sankcijama ima bolje životne uslove nego neke zemlje u okruženju koje nisu imale sankcije, ali jesu imale političku podršku onih koji su nam sankcije uveli”, rekla je Marković u fono poruci emitovanoj na skupu "10 godina od ubistva u Haškom tribunalu".

Supruga bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije je na akademiji, koju je orgnaizovalo Udruženja Sloboda, kazala da je Milošević pružao otpor konzervativizmu i kolonijalizmu, i da je bio nosilac ideje ekonomske, političke i socijalne reforme krajem osamdesetih godina

“Njegova državnička, politička, moralna i lična superiornost u Hagu je zaveštanje mlađim generacijama, a glasi - otpor nasilju je sveta dužnost naroda i čoveka, a sloboda je najveća vrednost naroda i čoveka na svetu”, istakla je ona.

Kako kaže, Miloševićeve tekovine su teritorijalna celovitost, državna nezavisnost i nacionalna solidarnost.
Ona je rekla da je Srbija 2000. godine "izgubila slobodu i Slobodana kada ga je marionetska vlast poslala u Hag".

akademija-povodom-10.godina-smrti-milosevica.jpg
Tanjug 

“Ako obrazovni i hrabri ljudi dobiju bitku protiv konzervativizma i neokolonijalizma, pred nama je vreme slobode ravnopravnosti i prosperiteta”, rekla je Marković.

"Želim narodu život u nezavisnoj zemlji i da mogu da žive od svog rada", poručila je ona, dodajući da to danas nije lako, pošto svetska politka kreira živote malih država.

Predsednik nemačkog i potpredsednik svetskog Saveza slobodih mislilaca Klaus Hartman je rekao da je Milošević bio mudar političar, nacionalni i međunarodni heroj i izuzetna ličnost.

“Protestujemo što njegova smrt još nije nepristrasno istražena i oni koji su za to odgovrni ne smeju ostati nekažnjeni, a to su isti oni koji su razorili Jugoslaviju”, rekao je Hartman.

Prema njegovim rečima, smrt Miloševića je za Tribunal bila jedni izlaz iz suđenja bez presedana.

Hartman je rekao da je ukazivano Haškom tribunalu na zdravstveno stanje Miloševića i da je više puta Tribunal odbio da mu obezbedi odgovarajuću zdravstvenu negu.

Bliski saradnik Miloševića i bivši premijer Srbije Nikola Šainović je rekao da će tek suditi vreme o Miloševiću i da je knjiga istorije još otvorena.

“Istina polako izlazi na videlo. Milošević je čovek koji je hrabro stao na razmeđe istorije, a za svoja uverenja je platio najvišu cenu. Njegovi strani protivnici su ponovili model oproban na Miloševiću i napravili haos na tri kontinenta”, rekao je Šainović.

akademija-povodom-10.godina-smrti-milosevica.jpg
Tanjug 

"Neka mu je večna slava", izjavio je Šainović, nakon čega su se začuli uzvici “Slobo, slobodo”.

General Miloš Đošan je rekao da je Milošević bio vizionar i da je prvi prepoznao opasnost sa Zapada, kao i da je srpski narod jedini na svetu koji je svog predsednika, kojeg je sam izabrao, izručio stranom nelegalnom sudu.

Na akademiji su pušteni video snimci Miloševićevih govora, na Gazimestanu 28. juna na proslavi 600 godina Kosovske bitke, govor 2. oktobra 2000. godine i drugi.

U kulturno-umetničkom programu su učestvovale i umetnice Ivana Žigon i Merima Njegomir.

Milošević je umro u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju 11. marta 2006. godine.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SRJ, optužnicu protiv Miloševića.

Uhapšen je 1. aprila 2001. a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.