BILJANA PLAVŠIĆ ZA KURIR: Ne pada mi na pamet da posetim Radovana
- Đinđić je to pokušao da progura i to neposredno pre atentata. Meni je pokušao da učini da dobijem služenje u svojoj državi. Potpis na to stavio je još Goran Svilanović kao tadašnji ministar spoljnih poslova i tada je to odbijeno zbog velike nestabilnosti, pogotovo one koja je nastala nakon što je premijer Đinđić ubijen. Evo, sad je prava prilika. Sada nas svi hvale kako smo napredovali i kako smo politički stabilni, pa izvolite. Realno bi bilo očekivati da se sada tim ljudima olakša izdržavanje kazne. Pa to je bilo dozvoljeno onima koji su u Nirnberškom procesu osuđeni na vremenske kazne.
Da li biste posetili Karadžića ukoliko biste bili u prilici?
- Ne bih. Niti bi on to očekivao, niti bi meni tako nešto palo na pamet. Želim mu dobro zdravlje i da makar u velikoj starosti dočeka slobodu, koju sam dočekala i ja. Poznajući ga kao jaku i stamenu osobu, mislim da će on izdržati ovu kaznu. Uzimam u obzir da će moći da izađe iz zatvora posle služenja dve trećine kazne.
Kako ste doživeli tu njegovu presudu?
- Potpuno se slažem s ocenom Džejmsa Luka koju sam pročitala juče u vašim novinama. Presuda Radovanu je nepravedna jer tu drugih nema, nema pre svega Izetbegovića, Tuđmana, Ganića... Eto, još jednom se pokazalo da je u Hagu nemoguće dostići pravdu.
Kakva saznanja imate o Karadžićevom sporazumu koji je sklopio s Ričardom Holbrukom o tome da se povuče iz javnog života i zauzvrat dobije slobodu?
- Nikada o tome ništa nisam čula. Prvi put za to saznala sam u zatvoru, i to iz medija.
Verujete li da je taj dil sklopljen, pa pogažen?
- Ne verujem. Zamislite da neko tako nešto ključno sklopi bez ikakvih pismenih garancija. Znajući koliko je Radovan oprezan, ne verujem da bi naseo na tako nešto.
- Ceo taj period provela sam u Banjaluci. Dobila sam poziv da dođem na Pale jer on nije mogao da rizikuje i ponovo dolazi u Banjaluku. Tada je bilo mnogo bitnijih od mene koji su mu rekli da neko ko je optužen pred međunarodnim sudom ne može da vodi republiku. Slobodan Milošević mu je jasno rekao da mora da odstupi ako hoće da RS preživi. Baš kao kad doktor pacijentu amputira nogu da bi preživeo. To je bila takva situacija. I bila sam ubeđena da se tadašnji potpredsednik Nikola Koljević sprema da ga zameni, a kad su mi rekli da bih ja bila dobro rešenje, u najmanju ruku bila sam iznenađena.
A kakav je Karadžić u tim trenucima bio? Da li je tačno da je za vas bilo i veoma neprijatnih situacija?
- Jeste bilo strahovito. Tu razum nije radio, već samo emocije. Neću o tome ni da pričam.
Kako objašnjavate činjenicu da je Karadžić uspeo da ostane neuhvaćen sve do 2008?
- Verujte, meni je toliko posla bilo u Banjaluci, bila sam okupirana Dejtonskim sporazumom i nisam imala vremena da se bavim time.
Imate li procenu šta ga je čuvalo i sačuvalo, kakva logistika mu je čuvala leđa?
- Ne znam to. Znam da je imao svoje telohranitelje.
O optužnici
NISAM HTELA DA GA HAPSIM
Biljana Plavšić tvrdi da nije htela da hapsi Karadžića, a da ga je Zapad stalno štitio.
- Začuđena sam da ste to juče stavili u naslov i mislim da je to nekorektno. Molim vas, koji bi to policajac tada hapsio Karadžića? Znalo se ko je podigao optužnicu protiv njega i znalo se ko treba da ga hapsi. Gospodin Luko pominje i tu situaciju u Banjaluci iz 1997, kad je Karadžić trebalo da se uhapsi. Mogu samo da kažem da mi je Karadžić pričao kako je izbegao tri kontrole SFOR. Znam da je prethodno operisao meniskus i raspitivala sam se kako mu je noga. Reći ću vam samo da je tada bio u sanitetskom vozilu. On je preduzeo određene mere jer je u to vreme već bio na optužnici. Čini mi se da je tada u Banjaluci čak i održao neku stranačku sednicu - priseća se Plavšićeva.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore