RASIM LJAJIĆ ZA KURIR: Da nije mene, Sandžak bi sad bio džamahirija

Lider SDPS i ministar telekomunikacija Rasim Ljajić je već 16 godina na vlasti, zbog čega mu oponenti lepe epitet „večnog ministra“. Međutim, on uzvraća da je to njegovim kritičarima „iz kruga dvojke“ glavni i maltene jedini razlog za kritiku i da nije njega bilo u Vladi, u Sandžaku bi bila džamahirija. Poručuje i da ne veruje u politiku pomirenja Muamera Zukorlića, kao i da takve stvari priča samo da bi ušao u Vladi.

Prema njegovoj oceni, pred Srbijom su jedni od najneizvesnijih izbora.
- Ima pet ili šest stranaka koje mogu da pređu cenzus, ali isto tako mogu i da ostanu ispod praga za parlament. Bukvalno će procenat - dva odlučivati i samim tim je nezahvalno prognozirati raspodelu mandata. Nesporno je da će naša lista imati najveći broj mandata, ali sve drugo je krajnje neizvesno - kaže Ljajić u intervjuu Kuriru.

Nesporno je i da će SPS ponovo biti druga lista po snazi. Kad bi vas Vučić pitao za savet, da li biste ponovo pozvali SPS u Vladu?
- Sa ljudima iz SPS sam dobro sarađivao, ali niko mene neće pitati da li će i kog će partnera uzimati u vladu. Poštovaću svaku odluku. O tome ne odlučujem i bespredmetno je da pozivam bilo koga. Taj poziv ništa ne bi značio.

U vladajućoj koaliciji je bilo varnica između SPS i SNS. Na čijoj ste strani? Ima li pravo SNS kad zamera SPS što kritikuje Vladu dok u njoj sedi ili socijalisti treba da brane svoj stav?
- Ako ste deo vladajuće većine i Vlade, a posebno ako ste manjinski partner, onda je logično da morate da sledite politiku te vlade, makar se sa njenim nekim koracima te vlade ne slagali. Sve treba da ostane u okviru „kuće“. Disonantni tonovi u javnosti su uvek štetni za Vladu.

Sad ste već standardni član saveza sa SNS. Da li vas obuzima osećaj krivice kada Vučić optužuje vladu DS da je zamalo gurnula zemlju u bankrot i sprovela pljačkašku privatizaciju? Vi ste sedeli i u toj vladi, baš kao i SPS.
- Spreman sam da snosim odgovornost za sve dobro i loše što su uradile sve vlade u kojima sam bio. Nema te cene da bih to uradio. Možda bi to bilo politički popularno, ali bi ljudski bilo krajnje nemoralno. Svakako da imam svoje viđenje toga i mogu da kažem da je od 2000. do 2016. urađeno i dosta dobrih stvari, ali i loših. Reforme nisu završene, još se teško živi, veliki je procenat nezaposlenih i siromašnih. To sve stoji, ali to ni u kom slučaju ne može da bude razlog da se pravi veštačka simetrija između onoga što je bilo od 1990. do 2000. i onoga od 2000. do 2016. To su neuporedive kategorije. Nama fali ta vrsta kontinuiteta u politici, ekonomiji, životu... a ne kad dođe nova vlast odmah se sve čisti i kreće od početka.

Vas nisu sklanjali od 2000. Koliko vi imate političkih života?
- Moji oponenti, posebno ovi iz kruga dvojke i takozvani beli listići, iznose to kao ključni argument protiv mene. Te da sam ja večiti ministar, te koliko sam vlada promenio, koliko sam u vlasti... Niko ne govori o tome šta sam ja uradio za sve te godine. Mislim da sam u svakom resoru u kojem sam bio ostavio ozbiljan trag. Ajde da vidimo šta su za zemlju uradili ti koji me kritikuju. Ajde da sve opet svedemo na matematiku, pragmatiku i realan život. Ne mislim ni da je moja prednost što sam toliko dugo u vlasti, niti mislim da je u redu da mi se to spočitava kao mana. Ako smo u politici, treba da se borimo, pobeđujemo i dođemo do pozicije da ono što obećavate ljudima i ispunite. Možda će zvučati pretenciozno, ali da mene nije bilo u Vladi, u Sandžaku bi bila džamahirija. Zahvaljujući mom prisustvu u vladi, uticaju koji sam imao i razvoju infrastrukture, poboljašanju kvaliteta života, otvorio sam proces vraćanja poverenja tog naroda u državu u kojoj žive. Mislim da je to najveći doprinos koji sam dao. Treba da mi se da orden za to, a ne da me kritikuju što sam bio u sedam ili već koliko vlada.

Je l‘ vi brojite? Znate li koliko je tih vlada sa vama?
- Brojim i države i vlade. To je od 2000. do sada tri države i sedam vlada.

Dakle, učestvovali ste u skoro svim posleratnim vladama i zato najbolje možete da procenite kako je išao proces pomirenja na ovim prostorima i zašto on, kako ste i sami zaključili, nije odmakao ni milimetar?
- Pre svega je ekonomska situacija u čitavom regionu veoma loša, posledice rata su još jako sveže. Dovoljan je i najmanji incident ili neka izjava da se podignu tenzije i strasti. Nivo demokratske političke kulture u regionu je takođe na niskom nivou. Evropa je u krizi generalno, postoji problem s migrantima, s jačanjem desnice u većini zemalja EU i na Balkanu, a još jedan važan razlog je da postoji potpuno različito viđenje nedavnih istorijskih događaja i ratova. Svaki narod i država imaju svoju istinu i od te istine se nije odmaklo ni pedalj.

Jedan ste od onih koji smatra da je Haški tribunal neprincipijelnim odlukama pomogao da se od zločinaca prave heroji i tim pristupom nas udaljio od pomirenja.
- Tribunal ničim nije doprineo da taj proces krene u suprotnom pravcu. Proces pomirenja je bukvalno na samom početku. Stepen etničkih antagonizama, posebno među mladima, je ogroman. Sve to mi daje za pravo da tvrdim da ćemo se zaista načekati da taj proces realno zaživi. Treba biti pošten i reći da uloga nijednog suda nije da miri, već da utvrđuje činjenice, ali je Tribunal sam sebi dao misiju da miri. I da žrtve dobiju satisfakciju i da doprinese procesu pomirenja. Nažalost, niti su žrtve dobile satisfakciju, niti smo se mi u regionu pomirili.

Svedok ste i Tadićevog javnog izvinjavanja zbog zločina koji su počinjeni u ime Srba i Vučićevog odlaska u Potočare da se pokloni žrtvama? Ko je veći pomiritelj?
- Ni Tadić ni Vučić nisu pogrešili, to je vredna investicija u političku budućnost i Srbije i regiona. Svi ti gestovi, koji sigurno ni jednom ni drugom nisu doneli političke poene, su važni. Mada je za pomirenje ključno da to narod oseti i doživi i da je spreman na njega. A narodi očigledno još nisu spremni.

Zar ne mislite da se ta tema vrlo često zloupotrebljava u političke svrhe i postavlja se pitanje koliko su pojedinačni gestovi iskreni. Tako je odlazak Vučića u Potočare pratila i rasprava hrvatskih i srpskih ministara o tome ko je lud...
- Objektivno, u odnosima s Hrvatima mi nismo dali nikakav povod da se ovo sad dešava. Srbija je gotovo dve godine od predsedničkih izbora, onda i parlamentarnih u Hrvatskoj tema javnog političkog diskursa u toj zemlji. Svakome je najjednostavniji način da prigrabi političke poene da targetira Srbiju, napada političare i stranke u Srbiji. To su radili i u vlasti i u opoziciji. Naravno da su onda usledile reakcije jer smo morali da se branimo. Ali uvek smo govorili da je nama interes da imamo najbolje moguće odnose ne samo s Hrvatskom nego sa svim susedima.

Ali bilo je i ovde scena u kojima je Šešelj u centru grada palio hrvatsku zastavu...
- To je velika razlika, jer će Šešeljev potez ovde da naiđe kod svakoga na osudu. Svi smo se oglašavali i osuđivali to. A u Hrvatskoj je problem što ljudi iz vlasti i iz opozicije se utrkuju u davanju izjava koje nisu ni na tragu stvaranja dobrih odnosa. Nije stanje u Srbiji idealno, ali pre bih rekao da je ovde Šešelj incident, a u Hrvatskoj ima mnogo takvih i to među državnim zvaničnicima. Dakle ogromna je razlika.

Šta je s propalom inicijativom da se haškim osudenicima dozvoli služenje zatvorske kazne u njihovoj zemlji?
- Uopšte nije tačno da je to odbijeno zbog političke nestabilnosti. Mi smo pet ili šest puta pisali, tražili to i uvek dobijali isti odgovor. Ključni razlog zbog kojeg nama to nije dozvoljeno je prvo bio to što tada nismo sve optuženike izručili Hagu. Tada su to bili Mladić, Karadžić i Hadžić. Odgovoreno nam je da je to minimum poverenja koji je potreban da se to odobri. Međutim, kada smo sve izručili, rečeno nam je da postoji bojazan da bi oni koji bi služili u Srbiji kaznu bili tretirani kao heroji i da bi imali povlašćeni položaj u našim zatvorima. Nikada to nisu formalno napisali, ali su mi uvek govorili da je to ključni razlog.

Kakav je na vas utisak ostavio Zukorlić u civilu? Da li je bolji kao muftija ili, kao sada, zvaničan političar?
- Nema tu nikakve razlike. Sada imate Muamera Zukorlića bez uniforme, do sada ste imali sa uniformom i nikakve druge razlike nema... On se i tada više bavio politikom nego verom, ali je sada suočen sa pritiskom iz Sarajeva da se opredeli da da li će biti verski ili politički funkcioner.

Znači, nije njegova samostalna volja da podnese ostavku?
- Hteo je da zamrzne funkciju, pa onda zavisno od rezultata na izborima da je odmrzne ili ne odmrzne. Njemu je u Sarajevu Kavazović rekao: „To ne postoji nigde, ne može. Postoje samo dva izlaza iz ovoga, ili tvoja ostavka ili razrešenje“. Rekao je da bi mu razrešenje politički štetilo i zamolio da podnese ostavku. To je sva istina. Mada, suštinski svi resursi islamske zajednice su i dalje u njegovoj službi. U Novoj Varoši hodža je prvi na Zukorlićevoj listi za lokalne izbore.

Šta fali Zukorlićevoj političkoj platformi koja zagovara pomirenje? Kada govori o regionu i njegovoj budućnosti, ne razlikuje se mnogo od onoga što slušamo od Vučića, zar ne? Prilično se on udvara sadašnjoj vlasti u Beogradu?
- To je činjenica, on na svaki način hoće da bude deo vlasti. I ništa ga drugo ne zanima, več da bude deo te vlasti. Ne isključujem da ima podršku u Beogradu za to.

Mislite na neke stranke ili?
- Na neke strukture u Beogradu. Nemam ništa protiv da bude deo Vlade, ukoliko pobedi na izborima. U tom slučaju, srećan mu put, i njemu i njegovim potencijalnim partnerima.

U tom slučaju, vi ste u Vladi ili ne?
- Rezultati određuju ko će bude u vladi a ko ne, ni moja ni njegova želja ili ambicija. Ali je vrlo indikativno da se sa svima zavadio, on je donosio fetve da ljudi ne smeju da se pozdravljaju sa onima koji su u rijasetu. I kako sada takav čovek može nekog da miri? Ta njegova kampanja je apsolutni nonsens. Morao bi svima da se izvini da bi se sa nekim pomirio. Jer ko je lud da takvom čoveku kaže: „Ja tebi verujem.“ Na osnovu čega ja njemu da verujem?

Možete li da zamislite Vladu, Vučićevu, u kojoj sedite i vi i Zukorlić i Ugljanin?
- Ne mogu, jer tu nije realno.

Ko je tu višak?
- Višak će biti svako ko izgubi izbore. Neću da sedim u Vladi ako izgubim izbore u Sandžaku. Ne pada mi napamet.

Znači, reper za uspeh su vam rezultati u Sandžaku?
- Imam pet puta više glasova nego oni, stranku na nivou čitave zemlje, ne mogu oni sa mnom da se mere u tom pogledu. Problem je jer svi u Beogradu hoće da me svedu na Zukorića i Ugljanina, a ja sam to davno prevazišao. Oni ne mogu da budu mera sa kojom ću da se poredim. Izbori će određivati ko će da bude deo vlade.

A što bi bilo loše da budu u Vladi?
- Gde da budu? Sa jednim ili dva mandata?

Može li Zukorlić da uđe? Spekuliše se da će ga tako smiriti, da je to način da ga Vučić zauzda?
- To je najgljuplji način. Treba ih zauzdati izborima. Građani moraju da kažu svoje, ako su oni za tu politiku ja nemam problem sa tim i tu činjenicu uvažavam. To onda znači da ljudi hoće ludost, da ih neko laže i obmanjuje. Reći ću svoj stav kad bude vreme.

Negujete imidž pomirljivog, blagog i komunikativnog političara. Pokazali ste u dosadašnjoj karijeri da sa svakim umete i da razgovarate, ali i da se dogovorite. Jeste li vi idealni za novog šefa srpske diplomatije?
- Svi me to pitaju. Niti sam tražio, niti mi je ko ponudio, a priča se toliko proširila da ne znam odakle je krenula.