AMBASADOR LI MANČANG POTVRDIO: Predsednik Kine Si Đinping dolazi u Srbiju

Premijer Vučić najavio je prošlog meseca da će predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping u junu posetiti Srbiju.

"Naš predsednik je sa zadovoljstvom prihvatio poziv. Dogovaranje tačnog termina je u toku", rekao je ambasador u razgovoru sa grupom novinara u kineskoj ambasadi.

Premijer Vučić najavio je prošlog meseca da će predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping u junu posetiti Srbiju.

"Već krajem juna verujem da ćemo ovde u Smederevu da dočekamo predsednika Narodne Republike Kine i da konačno Hestil preuzme smederevsku Železaru", rekao je Vučić posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora za Železaru, kojim je kineska kompanija Hestil preuzela 98 imovinskih celina železare za 46 miliona evra.

Predsednik Nikolić uputio je početkom maja i zvaničani poziv predsedniku NR Kine Si Đinpingu da poseti Srbiju i predložio datum posete, istakavši da bi to bio dobar podsticaj za unaprednje već dobre saradnje dveju zemalja.

Nikolić je istakao da je za Srbiju saradnja sa Narodnom Republikom Kinom od strateškog značaja, zbog tradicionalnog prijateljstva i razumevanja između naših naroda i brojnih zajedničkih privrednih projekata.

U tom smislu Nikolić je u razgovoru sa kineskim ambasdorom Li Mančangom predložio i da Srbija i Kina potpišu sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu.

Li Mančang: Rešavati sporove dijalogom

Ambasador Li je izjavio da su ostrva u Južnom kineskom moru oko kojih se Kina spori sa nekoliko susednih zemalja od davnina deo kineske teritorije i ponovio stav Kine da neće prihvatiti odluku Stalnog arbitražnog suda u Hagu u sporu sa Filipinima, jer Peking tu arbtiražu nije tražio.

Peking, kako je rekao, ostaje na stanovištu da razmimoilaženja i sporove, uključujući spor sa Filipinima oko nekih od Ostrva Nanša, poznatih i kao Ostrva Spretli, treba rešavati dijalogom i pregovorima.

"Mi ne prihatamo odluku Arbitražnog suda u Hagu. Kina i ostale zemlje potpisale su dokument nazvan Deklaracija o ponašanju strana u Južnom kineskom moru. U toj Deklaraciji se naglašava da će zaintresovane strane rešiti sporna pitanja zajedno putem pregovora", objasnio je ambasador u razgovoru sa grupom novinara u kineskoj ambasadi.

Politika Kine je da poštuje ono što je obećala, ali da ono što nije obećala ne sprovodi, dodao je on
Prema njegovim rečima, ostva u Južnom kineskom moru su od davnina deo kineske teritorije, što je posle privremene japanske okupacije za vreme Drugog svetskog rata potvrđeno Kairskom deklaracijom iz 1943. i potom Proklamacijom iz Potsdama kojima je Kina je dobila nazad te teritorije.

"Amerikanci su nam tada pomogli u primopredaji, poslali su svoju flotu na kojoj je bila kineska delegacija", podsetio je on.

Kasnije 1948. godine tadašnja kineska vlada je objavila isprekidanu liniju od devet crta. Cilj je bio da se obnovi kineski suverenitet, dodao je Li, napominjući da ni jedna zemlja tada nije osporila tu liniju.

Spor je, kako je naveo, nastao tek 1970-ih i intenziviran poslednih dvadeset godina zato što su u tom području primećena nalazišta nafte i gasa, tako da neke zemlje pokušavaju da zauzmu ta ostrva čemu se kineska vlada čvrsto suprotstavlja.

Potencijalna nalazišta su jedan razlog, a drugi je to što ljudi kada postoji sukob jedne male i jedne velike zemlje obično imaju simpatije prema maloj zemlji, naveo je ambasador.

"U ovom slučaju to je pogrešno, a rekao bih i da Filipini imaju podršku nekih drugih zemalja van regiona da provociraju našu zemlju. To je suština", kazao je ambasador

Na pitanje o kojim je zemljama reč, on je rekao da Japan, na primer, aktivno učestvuje u tome i "besplatno poklanja neke vojne brodove i ubrzava vojnu saradnju sa Filipinima".

Kina vodi miroljubivu politiku sa svim zemljama, a tako se postavlja i prema susednim zemljama, rekao je Li.
"Ukoliko ne možemo da rešimo taj problem, mi se zalažemo da zajednički vršimo eksploataciju nafte i gasa ili drugih bogatstava. Da gradimo prijateljsku atmosferu i poverenje. Kada u tome uspemo, naša buduća generacija će biti pametnija od nas i naći način da rešimo taj problem", kaže ambasador.

Kada je reč o polemici sa SAD o slobodnoj plovidbi u Južnom kineskom moru, on je rekao da što se tiče plovidbe civilnih i trgovačkih brodova nije bilo nikakve smetnje, ali da su vojni brodovi nešto drugo.

"To su naše teritorijalne vode i nijedna zemlja ne dozvoljava stranim vojnicima da slobodno dolaze u njenu teritoriju", maglasio je Li.

Na pitanje o potencijalu za eskalaciju razmimoilaženja sa SAD, on je rekao da to umnogome zavisi od američke strane.

"Mi vodimo razgovore sa Amerikancima i drugim zemljama. Smatramo da između Kine i Amerike ima mnogo više zajedničkih nego tačaka sporenja, kao na primer u borbi protiv terorizma, protiv zagađenja, u trgovini. Nesporazumi poput ovog u Južnom kineskom moru su sitni deo ukupnih bilateralnih odnosa", zaključio je ambasador.