Evropska komisija odbacila je danas tvrdnje da svoje zahteve prema Srbiji "blago modifikuje" zbog hrvatske blokade, i ističe da uslovi za otvaranje poglavlja 23. u pregovorima o pridruživanju ostaju nepromenjeni. "Naš stav ostaje isti", izjavila je za Tanjug portparol Evropske komisije Maja Kocijančić.

"Dojče vele" je objavio da Brisel "blago modifikuje" svoj stav i da će "izaći u susret" Hrvatskoj kada je u pitanju otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom. Ta nemačka medijska kuća navodi da je imala uvid u interni dokument Ministarstva spoljnih poslova Nemačke. Hrvatska je jedina od 28 zemalja članica EU koja nije dala "zeleno svetlo" za otvaranje poglavlja 23. u pregovorima Srbije o članstvu u EU.

Zvanični Zagreb ovakav svoj stav objašnjava rezervama kada su u pitanju zakon o regionalnoj nadležnosti Srbije u procesuiranju ratnih zločina, garancije o učešću hrvatske nacionalne manjine u parlamentu Srbije i puna saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu. u kome se, između ostalog, govori o "razumevanju" za zahtev Hrvatske kada je reč o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu.

"Dojče vele" navodi da Nemačka jedino ima "razumevanja" za ovaj poslednji zahtev, odnosno da se, iako se to ne precizira, misli se na zahtev za izručenjem Vojislava Šešelja, te troje njegovih pravnih savetnika zbog nepoštovanja suda. Iz Evropske komisije su u više navrata ponavljali da se takvi zahtevi Hrvatske ne mogu uzeti u obzir kada je reč o uslovima za otvaranje poglavlja sa Srbijom.

Diplomatski izvori iz sedišta EK u Briselu do sada su naglašavali da je zahtev o učešću manjina u parlamentu "bilateralno pitanje" i ukazivalil da zakon uverzalne jurisdikcije kada je reč o procesuiranju ratnih zločina postoji i u legislativama pojedinih zemalja članica Unije (kao primer navodi se primer Belgije i njene jurisdikcije u slučaju zločina počinjenih u Ruandi).