O o tačnom datumu dogovaraćemo se narednih dana, rekla predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović

BEOGRAD - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je da će konstitutivna sednica novog saziva parlamenta biti zakazana do 8. juna i da će mandatara za sastav Vlade Srbije odrediti budući predsednik Srbije, koji će biti izabran 20. maja.

"Ja samo zakazujem sednicu a predsedavaće najstariji poslanik. Sednica će biti zakazana do tada, a koji će to tačno dan biti, dogovaraćemo se narednih dana", rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Na pitanje da li će kao vršilac dužnosti predsednika Srbije ona početi razgovore o mandataru nove vlade, Đukić Dejanović je odgovorila da će mandatara za sastav Vlade odrediti budući predsednik Srbije koji će biti izabran u drugom krugu predsedničkih izbora 20. maja.

"On će dati mandat onome u koga bude imao najviše poverenja da će biti sposoban da u ovako izazovnim vremenima formira kvalitetnu vladu", rekla je predsednica parlamenta.

Upitana kada bi novi predsednik mogao da počne razgovore sa strankama o mandataru, pošto prethodno mora da položi zakletvu u parlamentu, predsednica Skupštine je odgovorila da predsednik ima dve mogućnosti - da položi zakletvu pred starim skupštinskim sazivom, koji je sada aktuelan, kako bi mogao da počne razgovore o mandataru, ili da položi zakletvu posle verifikacije mandata poslanika novog saziva.

"Novina je da će i poslanici prvi put polagati zakletvu u skladu sa novim zakonskim aktima, a predsednik će se dogovoriti ili sa predsedavajućim ili sa mnom o terminu polaganja zakletve i on stupa na dužnost predsednika tek činom polaganja zakletve", objasnila je Slavica Đukić Dejanović.

Republička izborna komisija mora do 20. maja da dodeli mandate kandidatima sa izbornih lista koje su osvojile poslanička mesta u novom sazivu Skupštine Srbije.

Novi saziv parlamenta treba da bude konstituisan do 9. juna, a nova vlada izabrana u naredna tri meseca, do 8. septembra.

U Skupštini Srbije koja ima ukupno 250 mesta, poslaničke mandate imaće 11 izbornih lista, od kojih je pet manjinskih.

Međutim, u parlamentu bi svoje poslanike moglo da ima čak 40 političkih stranaka čiji se kandidati nalaze na izbornim listama stranaka koje su prešle izborni cenzus.