DEKLARACIJA SRBIJA-HRVATSKA U 6 TAČAKA: Dokument Vučića i Kitarovićeve za unapređenje odnosa!
SUBOTICA - Premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović potpisali su u Subotici Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske.
- Želimo da živimo u miru, da gradimo više poverenja i da popravljamo atmosferu, rekao je Vučić nakon potpisivanja Deklaracije.
Vučić: Naši odnosi - kičma za dobre odnose u regionu
"Kroz deklaraciju smo pokazali da želimo da se naši odnosi unapređuju, a ispod toga ima mnogo toga konkretnog što još treba da učinimo", izjavio je Vučić i dodao da je imao "ne lak" i otvoren razgovor sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji kojima je, kako kaže, obećao sam podršku.
"Važno je da u odnosu prema Evropi i svetu da zajedno istupamo po pitanju migrantske krize i borbe protiv terorizma. Ako ne možemo da se dogovorimo oko granice ići ćemo pred sud i to je dobro rešenje", smatra Vučić i dodaje da je važno da ne postoje teritorijalne pretenzije sa bilo koje strane.
"Nismo razmišljali da li ćemo da izgledamo slatki pred biračima nego smo se trudili da budemo konkretni. Mislimo da su naši odnosi kičma za dobre odnose u celom regionu", rekao je Vučić.
Kolinda Grabar Kitarović: Kroz deklaraciju se obavezujemo da uradimo sve što je u našoj moći
Kolinda Grabar Kitarović je poručila da su se kroz deklaraciju obe strane saglasile da učine sve kako bi se rešila otvorena pitanja.
- Kroz deklaraciju se obavezujemo da uradimo sve što je u našoj moći kako bismo rešavali pitanja i okrenuli se ka poboljšavanju odnosa, rekla je Grabar Kitarović zahvalivši Vučiću jer se na današnjem susretu sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji obavezao na konkretne mere.
Garab Kitarović je rekla da susret nije proizašao zato što je to neko od njih tražio, već "zato što smo mi tako odlučili".
"Kroz deklaraciju se bavezujemo i da lično učinimo sve što je u našoj moći kako bismo krenuli ka konkretnom rešavanju otvorenih pitanja i kako bismo se okrenuli ka budućnosti odnosa", rekla je Grabar Kitarović.
Hrvatska predsednica je izrazila zadovoljstvo što su danas imali priliku da se upoznaju s problemima i izazovima s kojima se susreću srpska zajednica u Hrvatskoj i hrvatska u Srbiji, primetivši da je do sada učinjeno vrlo malo u rešavanju otvorenih pitanja.
"Zahvaljujem Vučiću što se na današnjem susretu s Hrvatima u Srbiji obavezao učiniti konkretne korake ka rešavanju mnogih pitanja koja ih opterećuju", rekla je Kolinda Grabar Kitarović, ocenivši da su mnogi problemi srpske i hrvatske manjine u dve zemlje bili posledica nedostatka komunikacije.
Kitarović: Nemamo nameru da blokiramo Srbiju
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je danas da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, već da želi da je vidi u EU, te da veruje da se situacija u vezi sa otvaranjem Poglavlja 23 neće ponoviti.
Grabar Kitarović je rekla da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju kriterijuma na evropskom putu, ali da se nada da će u budućnosti dve zemlje imati snage da porazgovaraju bilateralno o svim pitanjima koja bi se mogla pojaviti u okviru pregovora, da se dogovore oko prelaznih merila i raščiste nedoumice, pre nego što postanu evropski problem."I Hrvatska, a verujem i Srbija, u budućnosti žele da se ponašaju kao konstruktivne članice EU, koje doprinose konsenzusu u EU, a koje ne unose dodatne probleme, već doprinose rešavanju. Zato verujem da se ovakve situacije u kojima smo se nalazili proteklih meseci neće ponoviti", rekla je ona odgovarajući na pitanje može li se desiti da neresena pitanja ponovo dovedu do blokade Srbije na putu ka EU.
Ona je navela da Hrvatska želi da vidi Srbiju kao članicu EU, te da želi sve države jugoistočne Evrope u Uniji jer je to preduslov za trajni mir, stabilnost i prosperitet ovog dela Evrope.
Deklaracijom je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Savjeta Europe 10. novembra 1994.
U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su obe države spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču.
Deklaracijom se potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.Obe države svesne su novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u deklaraciji i dodaje da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.
Poslednja tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.Vučića i predsednicu Hrvatske dočekao je veliki broj građana ispred Gradske kuće u Subotici.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore