SRĐAN VERBIĆ ZA KURIR: Nisu me zvali na ministarske žurke

Okolnost da je na korak od selidbe iz kabineta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sasvim sigurno je uticala na to da Srđan Verbić u intervjuu za Kurir otvoreno prizna da diploma u Srbiji ne garantuje znanje i iskreno progovori o inflaciji fakulteta i doktora nauka. Ministar nam je otkrio i kakve su ministarske žurke, ko je najveći mangup u Vladi Srbije i zašto je ministarka Jadranka Joksimović zaslužila njegove komplimente. Ipak, razgovor počinjemo o aktuelnoj sezoni prijemnih ispita, koju su i ovoga puta obeležile žustre polemike u javnosti.

Kako je moguće da su testovi za malu maturu sadržali toliko grešaka?
- Najvažnije kod testa je da bude objektivan i isti za sve. E sad, da li je test mogao da bude bolji? Uvek može bolje. Da li je neka od tih formulacija mogla da bude drugačija? Zadaci su mogli da budu kvalitetniji. Ipak, mogu da budem zadovoljan ovim testom. Objektivno je pokazao znanje učenika. Važno je da je test regularan.

I budućim studentima servirani su prijemni testovi s greškom. Pa zar to nije sramota za državu?
- Ne smatram da fakulteti to rade dobro. I ja sam, kao i svi, poslednjih dana u novinama čitao najčudnija moguća pitanja. Očigledno da nisu svi ljudi koji pripremaju ispit dovoljno stručni da to rade. Jedini način je da se napravi univerzitetski centar za testiranje koji bi bio garant kvaliteta. Prijemne ispite na fakultetima priprema mali broj ljudi, a čini mi se da ne ulažu preteran trud da ih naprave. Jedino rešenje je maturski ispit koji će biti polagan po završetku srednje škole. Plan je da se 2019. prvi put polaže maturski test koji je isti za sve, bez obzira na to koji fakultet želite da upišete i u kom gradu.

Svesni ste valjda da, bez obzira na podelu nadležnosti, za ovakve greške svi upiru prstom u vas?
- Znam da je takva percepcija javnosti, ali visoko obrazovanje samostalno pravi svoje programe i ispite. Ministarstvo se tu ne pita ništa, niti je nadležno za program na visokoškolskim ustanovama.

Nacionalni prosvetni savet odbio je predlog da se informatika uvede kao obavezan predmet u školu? Kako je moguće da se tako jasna potreba društva ignoriše u 21. veku?
- Ovo nije ni prvi ni poslednji put da se dobre ideje koje mogu da promene nastavu zaglave na savetu. Problem jeste kako se biraju ljudi za savet, jer su oni praktično delegati stručnih društva. Rekao bih da se ponašaju kao pseudosindikati, pa brane interese struke po principu uzajamnog nezameranja. Taj princip interesa doveo je do toga da idemo brzinom puža s promenama programa. Ima tu svakako i biznisa, na štetu nekoliko generacija đaka.

Ispada da ni Ministarstvo prosvete niti Vlada Srbije to ne mogu da spreče?
- Vlada to može da zaustavi. Ministarstvo je vrlo raspoloženo da se promene način izbora članova NPS i njihova ovlašćenja. Nažalost, zakon koji bi nam to omogućio nije prošao na sednici Vlade. Još jednom su neki od tih interesa bili jači od ministarstva.

Kako gledate na trend koji je doveo do toga da većinu mladih u Srbiji škola sve manje zanima, odnosno misle da im diploma neće doneti ništa?
- Problem je što mnogo đaka upravo na taj način razmišlja. Moramo da insistiramo da znanje nešto znači, da znanje pravi razliku. A napraviće je onog trenutka kad poslodavci budu više vrednovali znanje od diplome.

A da li diploma garantuje znanje danas u Srbiji?
- Ne!

Baš ni na jednom fakultetu?
- Pa ima mnogo fakulteta danas u Srbiji.

Ima i doktora nauka. Čini se da je sada moderno imati tu titulu...
- Jeste, taj utisak sigurno stoji. To je posledica malih mogućnosti za zapošljavanje u realnom sektoru, pa se traži zapošljavanje u državnim firmama, gde zapravo taj status i znači bolju poziciju i veću platu. Poslodavce ne interesuje mnogo ko ima koju titulu. Trebaju nam ljudi koji znaju posao. Doktorati nam nisu potrebni kao modni trend.

Koliko je opravdano što se državni i privatni fakulteti izjednačavaju?
- Privatni fakulteti zaista ispunjavaju ono što se od njih traži. Bez toga ni bi mogli da dobiju akreditaciju.

Ispunjavaju li formu ili suštinu?
- Zadovoljavaju formu. Svaka akreditacija zapravo proverava formalne elemente jer ne može ništa drugo. Proverava se da li ima dovoljno kvadrata po studentu, broj nastavnika u određenom zvanju i slično, što je propisano standardima za studijske programe. To naši fakulteti ispunjavaju i zato ne možemo da ih krivimo da nisu dobacili do akreditacione norme. Problem je što su naši standardi niski i morali bismo da insistiramo na višim i ne tako lako dostižnim standardima. Nisam siguran da nam je potrebno baš ovoliko visokoškolskih ustanova.

Jeste li i vi svesni utiska da se na privatnom fakultetu lakše polažu i prijemni i ostali ispiti?
- To nije čudno jer studenti na privatnim fakultetima plaćaju svoje studiranje.

Pitanje je samo kako može ta diploma biti izjednačena s diplomom stečenom na državnom fakultetu?
- To moraju da reše poslodavci tako što će da gledaju šta ko zna, a ne da li ima diplomu.

Vaš mandat obeležili su štrajkovi, najave otpuštanja i smanjenja plata prosvetnih radnika. Koliko ljudi je danas u prosveti viška?
- Ne postoji višak radnika. Postoje ljudi koji ne rade dovoljno dobro svoj posao, ili ga rade pogrešno, i oni mogu da se zamene. Upravo ovoliko ljudi nam je neophodno, svako dalje smanjenje broja ljudi drastično bi uticalo na smanjenje kvaliteta obrazovanja. Mora da se omogući onima koji su poslednjih godina završavali nastavničke fakultete, a ima ih nekoliko desetina hiljada, da nađu posao. U svakoj školi ima onih koji ne rade dovoljno dobro.

Znate li da ste jedini ministar koji je ponudio ostavku?
- Konkurs za naučne radove, na kojem je moj tim radio dve godine, u jednom trenutku je poništen na sednici Vlade. To znači da mi nismo radili dovoljno dobro. Onda je jedino moguće rešenje da ja ponudim ostavku. To je već bilo u tehničkom mandatu vlade i više je bio moralni čin. Onaj kome je konkurs za nauku posle dve godine poništen na sednici Vlade ne treba da bude zadužen za nauku u toj vladi.

Kažu da ste time naljutili premijera?
- Mislim da nisam, nisam to kod premijera primetio ni u jednom trenutku.

Pričaju pojedini ministri da je on veoma strog premijer. Jeste li se i vi u to uverili?
- Nikada nisam imao probleme te vrste. Možda sam previše štreber.

A jeste li umeli da se s njim borite za svoj resor, za više para, ili šta je već bilo potrebno?
- Mislim da je jedna od onih stvari koje premijer kod mene prilično ceni to što ja znam da kažem ne. Postoji prilično uvažavanje zbog toga i, zaista, kad mislim ne, onda to jasno i kažem.

Je li umeo to još neko od vaših kolega u Vladi?
- Jadranka Joksimović je ubedljivo najbolje govorila „ne“. Ona to tako lepo kaže, tako argumentovano, da ne ostavlja nikakvu sumnju i niko i ne poželi da joj se suprotstavi. A ovo kažem zaista kao kompliment za način na koji ona to radi.

A koliko puta je posle vašeg „ne“ ipak bilo Vučićevo, odnosno Vladino „da“? Pominjali ste već da su neki interesi pobeđivali argumente i zdravu logiku.
- Jeste. Treba imati u vidu da ja nisam političar, već funkcioner na privremenom radu u Vladi, neko ko vodi određeno ministarstvo i gleda šta je u interesu tog sektora. Vrlo često postoje interesi koji su jači od interesa sektora. Moje je uvek bilo da štitim ove sektorske interese.