Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije liči na vic o suđenju lopovu uhvaćenom u krađi. Sudija traži priznanje i kaže lopovu da ima tri svedoka koja su ga videla.

Ne propustite...ŠOKANTNODANA DRAŠKOVIĆ: Presudiću Nikoliću ako pomiluje Radeta Markovića

„Ja ću vam, sudija, dovesti deset svedoka koji me nisu videli“, brani se on, isto kao okrivljeni u procesu za ubistvo Ćuruvije. Sudija saslušava radnike iz službe bezbednosti, koji tvrde da nisu videli ubice, a one koji su videli marginalizuje i vrbuje, a dokaze u predmetu ne razmatra.

Razlog za to leži u povratku uticaja u službi bezbednosti ljudi koji su bili aktivni učesnici u državnom teroru Slobodana Miloševića i organizovali ubistva - Slavka Ćuruvije, četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, Ivana Stambolića, sudije Simeunovića, novinara Pantića, atentat na Vuka Draškovića u Budvi... To su, pre svega, Branko Crni, svakodnevno prisutan u prostorijama Instituta za bezbednost, Goran Radosavljević Guri, Dragan Filipović Fića i bivši telohranitelj Mirjane Marković Ivan Todorov, sada zamenik šefa Državne bezbednosti Srbije. Svi oni zajedno i radnici službe koja je nereformisana od pada Miloševića rade na oslobađanju optuženih. Za atentat u Budvi već su u prvom stepenu oslobodili Radonjića, Romića i Bastu, iako ih je isti sudija prethodno osudio na po osam godina.

Od suđenja za ubistvo Ćuruvije napravili su cirkus, čak i uz pomoć njegove bivše supruge Branke Prpe, koja prepoznaje ubicu po liku, visini i težini, onesvešćena udarcem pištoljem u glavu, okrvavljena, iz ležećeg položaja. Sve to uz pomoć službe i uz nagradu funkcijom direktorke Arhiva Srbije, koja se daje samo poverljivim i zaslužnim.

Sve je veoma lako rešiti jer su sva ubistva i ceo državni teror vodili isti ljudi, odabrana grupa prijatelja i sluga diktatora. Posao je vodio Rade Marković, žrtve birali Mirjana Marković i Slobodan Milošević, ubistva organizovao Milan Radonjić, a izvršavao Milorad Ulemek sa „zemuncima“ i „beretkama“. Pripadnici DB Basta, Romić, Bracanović, Filipović i svako odeljenje službe radilo je na tome, a sve to ima u sudskim spisima i policijskim zapisnicima iz istraga, da bi svaki tužilac i sudija u Francuskoj, Engleskoj i Americi odavno već rešio sve predmete. Ali u Srbiji je sve drugačije.

Ovde su ubice relevantni svedoci, pa tako Legija svedoči ko je ubio Ćuruviju i da to nisu on i njegovi „zemunci“, a zauzvrat dobija obezbeđenje za suprugu. Istraživao je i ubistvo generala Boška Buhe iako ga je prethodno organizovao. Kažnjen četiri puta po četrdeset godina za mnoga ubistva, on daje intervjue, piše optužnice i presude, traži ljubavnu sobu. Ali to je Srbija danas.

Zločinci su heroji, a žrtve su krivci. Sve dok ne otvorimo dosijee i ne reformišemo službe bezbednosti, koje su, vidimo, jače od svake vlade.