AMBASADOR NORVEŠKE ZA KURIR: Srbi, nemojte da dižete spomenik Miloševiću

Arne Sanes Bjernstad, ambasador Norveške, u razgovoru za Kurir poručuje da bi Srbija trebalo da izbegava poteze koji bi mogli da se kose s principima Evropske unije.

On otkriva zašto za nas nije pogodan model koji njegova zemlja ima sa Unijom, analizira aktuelni odnos naše zemlje s Hrvatskom i daje svoje viđenje referenduma u Republici Srpskoj.

Kako će bregzit uticati na proces evrointegracija Srbije?
- Bregzit je najvažnija i najsloženija stavka na briselskoj agendi, te će kao takva uticati na sve nas. Britanska privreda je druga najveća u EU i drugi najveći učesnik u EU budžetu, kao i najveća vojna sila. EU će sigurno izgledati drugačije koji god da se model saradnje između EU i Britanije iznađe. S druge strane, to ne bi trebalo mnogo da utiče na pristup Srbije Uniji, ali će EU biti skroz drugačija kad Srbija bude postala članica.

Da li bi norveški model saradnje sa EU mogao da funkcioniše i za Srbiju?
- Norveška učestvuje u skoro svim oblicima saradnje sa EU. Izuzeci su evro i polje poljoprivrede, uključujući i ribarstvo. Međutim, takva saradnja ima svoju cenu. Norveška najviše neto doprinosi EU, a da pritom nema isti pristup Uniji, regionalnim, kohezivnim i poljoprivrednim fondovima. Taj model saradnje je skrojen za bogate zemlje koje ga primenjuju: Lihtenštajn, Island i Norveška. Ne vidim zašto bi Srbija htela takav model saradnje kad može da uživa pristup brojnim EU fondovima, smanjujući pritom pristup EU za poljoprivredne proizvode.

Koji su to izazovi s kojima se suočava Norveška vlada nakon bregzita?
- Velika Britanija predstavlja jednog od glavnih političkih, ekonomskih i vojnih partnera Norveške. Trenutno je izazov kako savladati neizvesnost. Što se tiče bezbednosnog i vojnog dela, NATO sve više dobija na značaju. S druge strane, u oblasti trgovine, investicija, obrazovanja i istraživanja moraćemo da iznađemo rešenje dok Velika Britanija ne izađe iz EU, ali, opet, ne znamo kako će to rešenje izgledati.

Svedoci smo rastućih tenzija između Srbije i susedne Hrvatske u poslednje vreme, gde Hrvatska preti Srbiji da joj neće dozvoliti da postane punopravna članica EU. Koji bi bio vaš savet kao nekoga ko dolazi iz zemlje koja je u svetu poznati mirotvorac?
- Za vreme Drugog svetskog rata vlada Britanije je napravila postere „Budite smireni i nastavite dalje“. To je uvek dobar savet. Srbija bi trebalo da se fokusira na ispunjavanje uslova za članstvo koje je u pregovorima postavila Evropska komisija i na tom putu ne sme da dopusti da je bilo šta ometa. Srbija svakako mora da se trudi da održava dobre odnose sa svim članicama EU, kao i da izbegava poteze koji unose sumnju da Srbija ne deli evropske vrednosti. Fokus bi trebalo da bude na prihvatanju pravila, standarda i praksi Evropske unije.

Kad govorimo o tenzijama u regionu, priča se o različitim stavovima Srbije i Republike Srpske po pitanju održavanja referenduma u Republici Srpskoj. Koji je vaš stav o tome?
- Rekao bih da premijer Vučić i Vlada Srbije razumeju implikacije eventualnog održavanja referenduma. Svako treba da poštuje i doprinese zalaganju za stabilnost i razvoj BiH.

Srbi kao da su navučeni na promene naziva ulica. Srpska vlada je menjala imena ulica nakon Drugog svetskog rata, pa zatim nakon pada Jugoslavije devedesetih... Da li su Norvežani imali slične običaje?
- Ne. Norveška je imala dosta mirniju istoriju od Srbije. Mi nismo imali dramatične promene režima od 1814, s izuzetkom nacističke okupacije za vreme Drugog svetskog rata.

Mogu li izjave koje dolaze od socijalista u vezi s podizanjem spomenika Slobodanu Miloševiću narušiti imidž koji je Srbija izgradila u poslednje vreme?
- Kao što sam rekao, ukoliko Srbija želi da uđe u EU, trebalo bi da izbegava poteze koje izazivaju sumnju da Srbija ne deli iste vrednosti kao EU. Milošević nije bio oslobođen od strane Haškog tribunala, već je slučaj zaključen njegovom smrću. Izvoditi zaključke da bi bio oslobođen na osnovu drugih suđenja i imenovati ulice po njemu ili podizati spomenik u njegovu čast bilo bi veoma štetno po imidž nacije i ostavilo bi utisak da je Srbija zaglavljena u devedesetim. Umesto toga, Srbija treba da gleda u budućnost i fokusira se na stvari koje će doprineti boljem životu njenih građanki i građana. Vlada Srbije to i radi i približila je Srbiju Evropskoj uniji i svim pogodnostima koje to donosi.