Pre deceniju i po, Zoran Đinđić poručio je Fikretu Halilović iz Novog Pazara: "Vi ste mlad čovek. Ja vam kažem, gledajte u budućnost. Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti".

Premijer je tada odgovorio na pitanja osamnaestogodišnjeg Fikreta Halilovića.Fikret sada prvi put govori za za medije o tome šta danas misli o antologijskom Đinđićevom citatu.

Ostavio nam je Zoran Đinđić sijaset antologijskih, uglavnom metaforičnih poruka. I sve su uglavnom bile namenjene jednom cilju - kako bi trebalo da funkcioniše ova država, kako da Srbija konačno postane moderna, evropska, prosperitetna. Bili su to saveti i apeli ubijenog premijera ili pak molbe građanima Srbije kako da menjaju svoju svest.

"Vidimo se u budućnosti" bila je snažna poruka svim mladima u ovoj zemlji, ali ta Đinđićeva opaska dobila je, čini se, na značaju tek nakon njegovog ubistva. Ne postoji gotovo nijedno sećanje na Zorana a da se ta poruka ne citira. Postavljena je i na ploči u jednom kutku Novog Pazara, pravog regionalnog centra Sandžaka, koji već na prvi pogled ostavlja utisak multikulturnog bastiona, čiji obrisi daljeg razvoja mogu samo da se naslućuju.

Fikret je, tek trinaest godina nakon Đinđićevog ubistva, pristao da govori za medije. Svestan je da je to jedna od Đinđićevih poruka koja je nakon njegove smrti ostavila tako jak utisak na javnost.
"Nisam tada imao još punih 18 godina, ali bio sam politički aktivan. To je taj kratak period od dve-tri godine koliko sam se bavio politikom. Srećom, vrlo brzo sam shvatio šta je politika i povukao sam se iz nje, naravno koliko je

to moguće, jer je ovde svima život pretvoren u politiku. Zapravo, odmah posle Đinđićevog ubistva", kaže Fikret.
Seća se odlično pitanja koja je postavio Đinđiću. Prvo je, parafraziraću, bilo zašto u svim svojim nastupima Bošnjake naziva muslimanima, a drugo - kakav je bio vo koji je sa Radovanom Karadžićem pojeo na Palama. Doista, hrabro. Nakon godinu dana u Pazar je dolazio novi premijer Vojislav Koštunica, ali mu organizatori nisu dali da uđe u salu. Strah od nezgodnog pitanja ili...
Đinđić je, ponovo ću najkraće prepričati, u svom maniru odgovorio da nije ni video tog vola za razliku od mnogih drugih volova koje je u međuvremenu video, te da je odrastao u multikulturnoj sredini gde nije bilo važno kako se ko zove. A onda je konstatovao da se politički najviše profitira insistiranjem na razlikama, na traženju krivaca na drugoj strani po bilo kom osnovu, čak i nacionalnom, kao i da se mi lako ujedinjujemo protiv nekoga, a da se teško ujedinjujemo za sebe... Da bi na kraju Đinđić izrekao tu ključnu rečenicu koja i danas ima snažnu simboliku.

"Ne kajem se zbog toga što sam postavio ta pitanja Đinđiću. Glavni razlog za ta pitanja bila su neka moja očekivanja posle petooktobarskih promena u kojima sam i ja kao omladinac učestvovao", navešće nam Fikret, ali i reći da je bio više nego zadovoljan Đinđićevim odgovorima.
"Mislio sam tada da mogu da menjam ceo svet. A onda ti neko ko je zaista bio autoritet tako nešto kaže. Bila je to ogromna motivacija za mene da sam na pravom putu. Ali onda je sve to otišlo s njegovim ubistvom."
Fikret je ubeđen da je Zoran ostao živ da bi država mnogo brže napredovala. I da bismo danas bili u Evropskoj uniji, i da bi nam životni standard bio mnogi bolji, a situacija u društvu daleko izvesnija.
Sva ta nada, kako kaže, ubijena je sa Đinđićevim ubistvom. I da ćemo konačno da živimo normalno nakon teških devedesetih.

"U tom momentu u našoj ekipi bilo je dvadeset dvoje mladih ljudi koji su bili spremni sve da urade jedan za drugog i sve da urade da se dese promene u Srbiji. Samo sam ja ostao u Pazaru, a svi oni su otišli u inostranstvo sa samo jednom željom - da bolje žive. Možda je to najbolji pokazatelj stanja u društvu nakon ubistva Đinđića", kaže nam Halilović.

(Nedeljnik)