BEOGRAD - Hrvatska je blokirala otvaranje poglavlja 23. i 24 zbog zakona o univerzalnoj jurisdikciji i možemo očekivati da ih bude još zbog granice na Dunavu, pitanja nestalih, ratne odštete, položaja hrvatske manjine u Srbiji, rekao je večeras novinar Dejan Anastasijević.

On smatra da se može očekivati i da druge zemlje imaju "svoja potraživanja" - Rumunija po pitanju položaja Vlaha, Bugarska po pitanju svoje manjine u Srbiji."Jedino sa Mađarskom ne postoje nikakvi problemi", rekao je Anastasijević na tribini "Otvaranje novih poglavlja i naredni koraci u pristupanju EU", održanoj u Pres centru Tanjuga.

On je podsetio da u EU postoji princip da bilateralna pitanja ne bi trebala da iskrsavaju u procesu pristupanja, da to postoji kao princip, ali da nigde nije zapisano.Prema njegovim rečima, Slovenija je imala problem sa Italijom, sa Austrijom, Hrvatska sa Slovenijom, Srbija sada sa Hrvatskom, Makedonija nijedno poglavlje nije otvorila, a status kandidata je dobila pre 11 godina.

sediste-eu-brisel.jpg
Profimedia 

"Hrvatska će nastaviti da rešava bilateralne probleme kroz pregovarački proces. To je višestruko licemerstvo i sa njihove i sa naše strane", rekao je Anastasijević.

On kaže da zakon o univerzalnoj jurisdikciji nije smetao Hrvatskoj zbog proganjanje branitelja, kako je u javnosti predstavljeno, već je zbog stranačkog funkcionera Vladimira Šeksa čitava stvar dignuta na državni nivo."

Takođe, mi insistiramo na jurisdikciji, a sud za ratne zločine već godinu dana nema tužioca, tri godine nikakvih optužbi nije bilo, taj sud ne funkcionioše", rekao je Anastasijević.

hrvatska-hdz-most-andrej-plenkovic-bozo-petrov.jpg
Beta 

Prema njegovom mišljenju, srpska diplomatija u narednom periodu će morati da se pokaže fleksibilnom, te da se bilateralna pitanja ne rešavaju u okviru procesa pridruživanja.

Kada je reč o aktuelnim odnosima Srbije i Hrvatske, Anastasijević je podsetio da Hrvatska još nema vladu, a smatra da lider HDZ-a Andrej Plenković izgleda kao neko sa kim je lakše sarađivati nego sa Tomislavom Karamarkom.

Tribinu su organizovali Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer u okviru projekta "Prema Evropi".