ANA BRNABIĆ: Najveći teret novog zakona će podneti Beograd

BEOGRAD - Predstavnici opština i gradova u Srbiji izrazili su danas bojazan da će najavljene izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava smanjiti iznos novca koje će dobijati lokalne vlasti, zbog čega će njihovo funkcionisanje biti otežano, i pozvali su državu da smanji svoje rashode, umesto što uzima novac od građana.

Po tom predlogu, od ukupnih poreza na zarade, umesto sadašnjih 80 odsto, gradovima će ubuduće ostajati 77 odsto, a opštinama 74 odsto, dok će ostalo ići u budžet Republike. Predviđeno je da se Beogradu prihodi smanje više, i da mu umesto 70 odsto, ubuduće ostaje 66 odsto.

Predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović je ocenio da bi država, umesto što uzima pare od opština i građana, mogla da se pozabavi smanjenjem svojih rashoda.

"Izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava značiće smanjenje prihoda od 30 miliona dinara godišnje za Paraćin. Svim opštinama u Srbiji smanjuje se budžet za ukupno pet milijardi dinara. To je samo poslednja stavka u smanjenju od preko 50 milijardi dinara u zadnje četiri godine. Dakle, republika je za poslednje četiri godine smanjila opštinske budžete za 50 milijardi dinara, a svoj budžet je povećala za preko 150 milijardi dinara", izjavio je za agenciju Beta Saša Paunović.

Paunović je dodao da je to nastavak procesa centralizacije u Srbiji i da će se odraziti na kvalitet života građana.

"To znači da će građani na asfaltiranje ulice, pravljenje kanalizacije, vodovoda, ili škole, umesto pet godina, čekati deset ili 15 godina. Krajnji efekat je da opštine neće moći da rešavaju probleme građana i da će oni koji žive u blatu, nastaviti da žive u blatu, oni koji nemaju ispravnu vodu za piće, neće je ni imati", ocenio je Paunović.

Član Gradskog veća Vranja zadužen za budžet i finansije Ivan Stanković izjavio je da je najbolnija tačka po lokalne samouprave smanjenje procenta transfera od poreza na zarade, na osnovu čega će Grad Vranje godišnje dobijati 30 miliona dinara manje nego do sada.

Stanković je za agenciju Beta rekao da to znači da država očekuje da lokalne samouprave budu samostalnije, odnosno da se u svom radu manje oslanjaju na državu.

"Gubitak od smanjenja procenta transfera na zarade moraćemo da nadomestimo agilnijom naplatom ostalih prihoda, a generalna preporuka za lokalne samouprave je da potraže alternativne načine finansiranja. Pratićemo projekte nevladinih organizacija i pretpristupnih fondova EU za koje možemo da apliciramo", kazao je Stanković.

Opštinska uprava u Boru najavila je da će od Ministarstva finansija zatražiti da smanjenje transfera opštini Bor ne bude najavljenih 4,4 odsto, što je najveći iznos od svih lokalnih samouprava ;zbog, kako je navedeno, "stabilnog budžeta i suficita u kasi".

Ukoliko se usvoji zakon, budžetska kasa Bora biće "kraća" za 63 miliona dinara, potvrđeno je Beti u opštini Bor.

Gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović rekao je da će budžet tog grada, na osnovu izmene zakona, imati 40 miliona dinara manje prihoda što će pokušati da ublaži konkurišući za projekte kod Komisije za finansiranje lokalne samouprave i povećanjem broja zaposlenih u Kruševcu.

On je ukazao da je prvobitnim Nacrtom izmena zakona bilo planirano da se prihod lokalnog budžeta sa 80 odsto od poreza na zarade smanji na 50 odsto, te da su se svi gradovi izjasnili da bi to bio veliki problem, a da je novim Predlogom predviđeno da se to opterećenje podeli između gradova.

"Najveće opterećenje su podneli Beograd i Novi Sad, dok će Kruševac sa umanjenjem od 1,7 procenata, imati 40 miliona dinara manje u budžetu", rekao je Nestorović.

Brnabić: Najveći teret podneće Beograd

Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na današnjoj sednici u načelu odobrio predložene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Najveći teret predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava podneće grad Beograd, koji će ostati bez 1,9 milijardi dinara, izjavila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

Ona je, na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu rekla da će izmenama tog zakona lokalne samouprave ukupno izgubiti 4,8 milijardi dinara.

Brnabić je navela da se izmenama tog zakona menja raspodela novca od poreza na zarade, tako što će, umesto 80 odsto opštinama pripasti 74 odsto, građanima 77 odsto, a Beogradu 66 odsto, umesto dosadašnjih 70 odsto.
Tako će, objasnila je Ana Brnabić, od gradova biti uzeto 1,3 milijarde dinara, od Beograda najviše - 1,9 milijardi, a od opština 1,6 milijardi, a vodilo se računa da nijedna lokalna samouprava ne izgubi više od četiri odsto prihoda.

Ministarka je rekla da su izmene zakona nastale da bi se prevazišla neravnomernost između Republike i lokalne samoprave, kao i zbog aranžamana sa MMF-om.Brnabićje istakla da se Srbija nije slepo pridržavala onoga što je predložio MMF, već da će izmenama tog zakona, umesto zahtevanih osam milijardi dinara ušteda, biti preraspoređeno 4,8 milijardi dinara poreskih prihoda.

Brnabić je rekla da izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu i kraj reforme tog sistema i da su potrebni mehanizmi da lokalne samouprave budu održive, da namenski troše sredstva, da pružaju kvalitetne usluge građanima.

Ministarka je rekla i da se vodilo računa da nijedna lokalna samouprava ne izgubi više od četiri odsto prihoda.

"Pokušali smo da uradimo preraspodelu, ali da zadržimo da lokalne samouprave imaju motivaciju da podstiču lokalni ekonomski razvoj", rekla je Brnabić i najavila da se priprema i zakon o taksama i naknadama, kako bi se stvorio predvidivi, stabilni ambijent, posebno za mala i srednja preduzeća.

Brnabić je dodala da se radi i na izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama, podsetivši da je o novim izmenama i dopunama bila široka debata u javnosti i da je prva verzija bila dosta radikalnija.

Predstavnica poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta kazala je da taj zakon nije dobar i da je potrebno doneti potpuno novi zakon, koji će biti mnogo ozbiljniji i da se na taj način neće stimulisati nijedna lokalna samouprava i da nije trebalo ništa raditi ad hok, već "malo ozbiljnije".