Grof Mirabo je u najtežim vremenima Francuske revolucije izrekao nekoliko upozorenja koja imaju civilizacijski značaj. Jedno od njih glasi: „Oduzmite slobodu štampe Engleskoj, pa je dajte Turskoj: Engleska će postati Turska, a Turska Engleska.“Ishod naših predsedničkih izbora ima ogroman značaj. Prvi put posle 6. aprila 1941. godine na najvišoj državnoj funkciji dobili smo (potpuno) demokratski izabranog kandidata.

Pre Tomislava Nikolića bilo je izabranih, ali ipak, manje ili više, suština nije odgovarala formi. Slobodan Milošević je, kao i svi drugi politički prvaci bivših jugoslovenskih republika, nasledio strukturu, članstvo i instrumente Brozovog sistema. Naravno, ni politička atmosfera tog vremena nije bila naklonjena demokratiji, naprotiv. Rimljani su u takvim vremenima birali dva diktatora da vode državu dok ne prođe ratna opasnost (dva - da bi kasnije lakše uspostavili predratno demokratsko stanje).

Oni posle došli su na vlast nasiljem, uz nikad dokazanu tzv. izbornu krađu na predsedničkim izborima (oni su spalili dokumentaciju). Potom su sve stavili pod apsolutnu kontrolu, tako da se pojavio apsurd: veća je bila sloboda medija u ratnom stanju nego posle „demokratskih promena“. Vojislav Koštunica je bitno ublažio nedemokratsku atmosferu u Srbiji i „vratio mandat“ (premijerski) narodu i tim gestom podsetio na neka važna pravila demokratije. Boris Tadić je „nasledio“ neke funkcionere i savetnike iz nedemokratskih vremena, koji su zadržali stare metode i navike. Iako se lično, mislim, izdigao iznad njih (prvi je pozvao Tomislava Nikolića i čestitao mu pobedu), nije uspeo ni da ih izmeni ni smeni.

Oni su svojim arogantnim i agresivnim stavovima u javnosti (do granica prostaštva), naročito prema Tomislavu Nikoliću, zatim Aleksandru Vučiću i funkcionerima SNS, dali svoj doprinos zasluženom porazu prvaka DS.Čerčil je, bez sumnje, imao velike zasluge za pobedu Britanije u Drugom svetskom ratu. De Gol je imao iste takve zasluge za vraćanje dostojanstva Francuskoj u borbi protiv naci-fašizma.

Međutim, kada su shvatili da bi ova dva politička velikana mogla u produženim mandatima da ugroze demokratiju, i Englezi i Francuzi su ih demokratski smenili s vlasti, uz lepo poštovanje sve do kraja njihovih života. Tako postupaju politički zreli narodi.Uprkos ogromnoj većini čelnika različitih medija, tzv. novinara, tzv. političkih analitičara i tzv. javnih radnika, koji su osramotili ne samo svoju struku (ma koja ona bila), već i sebe lično, građani Srbije su se, najzad, upisali u politički zrele narode.

Dvadeseti maj 2012. godine je veliki dan u savremenoj političkoj istoriji Srbije. Naravno, nije reč o konačnom uspostavljanju demokratije, reč je „samo“ o bitnom (pred)uslovu.

Dr Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu