Situacija sa NATO ovde je puna dezinformacija. NATO vas ne prisiljava na članstvo, a Srbija je stavila do znanja da ne planira da se priključi

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat smatra da se američka spoljna politika prema regionu neće promeniti ma ko da pobedi - Hilari Klinton ili Donald Tramp - na predsedničkim izborima koji će sledećeg utorka biti održani u njegovoj zemlji. On u intervjuu nedelje za Kurir tvrdi da SAD nemaju nikakve veze sa protestima „Ne davimo Beograd“, da i Srbija, kao i Hrvatska, može da dobije helikoptere „kajova“, a na pitanje o uvođenju sankcija Rusiji diplomatski odgovara da će se od Srbije „očekivati da bude deo jedne zajedničke spoljne politike“.
- Američka spoljna politika se ne menja značajno između izbora, osim ako nešto ne postane glavna tema u kampanji, a politika prema zapadnom Balkanu to nije postala. Ne očekujem bitne promene bilo ko da bude izabran - rekao je ambasador SAD u intervjuu nakon posete sedištu najveće medijske kompanije u regionu „Adrija medija grupe“ i redakciji Kurira.

Koliko su zapadni Balkan i Srbija uopšte značajni iz ugla američke spoljne politike?
- Mir i stabilnost u regionu su naš najveći prioritet. Bili smo uvučeni u ratove u regionu u nekoliko prilika tokom naše istorije i važnost napretka u regionalnom pomirenju, dobri odnosi između zemalja na zapadnom Balkanu i modernizacija ovih zemalja, kao i njihov ulazak u EU od vitalnog su nam značaja.

Da li ste zadovoljni odnosima između Srbije i SAD?
- Zadovoljan sam i mislim da su odnosi između naših zemalja dobri i da se i dalje razvijaju u dobrom pravcu.

Šta najviše opterećuje naše odnose?
- Mislim da ima više pozitivnih nego negativnih stvari. Ako pogledate podršku koju SAD daju modernizaciji Srbije, reformama, približavanju EU, Srbija je znatno skočila na listi Duing biznis kad je reč o registrovanju imovine i izdavanju građevinskih dozvola, i to delimično zahvaljujući partnerstvu između USAID i srpske vlade. Na bezbednosnom polju partneri smo u ratu protiv terorizma i borbi protiv Islamske države, radimo zajedno na pomirenju u regionu, SAD su u Srbiji investirale četiri milijarde dolara, 16.000 Srba radi ovde u američkim kompanijama...

A šta je sa ubistvom braće Bitići? Da li to opterećuje naše odnose?
- To jeste jedna od tih negativnih stvari. Reč je o tri američka državljanina koje je srpska policija uhapsila. Izvedeni su iz zatvora s rukama vezanim na leđima i upucani u glavu. Nekako prkosi logici to da niko nije ni čuo ni video šta se desilo. Voleli bismo da vidimo neki napredak u tom slučaju. Osim toga, imamo i slučaj paljenja naše ambasade, a za to još niko nije odgovarao.

Čak je i FBI ponudio saradnju u rešavanju tih slučajeva. Šta se desilo s tim?
- Ponudili smo pomoć FBI i neki od dokaza koji su prikupljeni podeljeni su sa tim biroom, ali pravi pomak treba da naprave policija i tužilaštvo u Srbiji. Dobili smo mnogo obećanja da će se napredovati u istrazi i radujemo se tome.

Šta srpska strana još treba da uradi?
- Trebalo bi da se pozabavi dokazima koji su prikupljeni i da razvije slučaj protiv ljudi za koje svi znamo da su odgovorni.

Mediji su objavili da je ambasada SAD umešana u proteste „Ne davimo Beograd“ i da vaša vlada podržava ove proteste. Da li je to tačno?
- To nije tačno.

Objavljene su fotografije službenika vaše ambasade na protestu. Šta su radili tamo?
- Tamo su bili jedan mlađi službenik ambasade sa kolegom koji mu je prevodio - posmatrali su jedan od protesta nakon incidenta u Savamali. Deo posla bilo koje diplomatske misije je da predstavi stavove svoje vlade lokalnim vlastima, ali i da izveštava šta se događa u zemlji. Neobično je da je to bila vest jer je to deo našeg posla, a i ja sam, dok sam bio na nižim pozicijama, posmatrao slične događaje. To je normalno jer ne želimo da dobijemo informacije samo iz medija. Ako pogledamo razne novine, naići ćemo na potpuno različite informacije o, na primer, broju ljudi na protestu, zato je bolje da tamo imate svog čoveka, svog svedoka, svoje oči.

Razgovarali ste s premijerom Aleksandrom Vučićem o tome. Šta ste mu rekli?
- Rekao sam mu umnogome isto što i vama, da su to bile obične, normalne, informativne aktivnosti. Ne sećam se da smo nešto dugo pričao s premijerom o tome, ali da je to bila tema - rekao bih mu upravo isto što i vama.

Kako vi vidite slučaj rušenja objekata u Savamali?
- Mislim da ovde postoje dve stvari. Jedna je rušenje tih objekata i pitanje da li su oni bili legalni ili ne, ali mi se čini da to nije najveći problem. Smatram da je ono što pokreće proteste osećaj ljudi da ne mogu da se obrate institucijama ove države kako bi ih zaštitile i da, nekako, jedna neformalna ili kriminalna grupa može da preuzme kontrolu nad delom njihovog grada, a kada su pozvali policiju za pomoć, nisu dobili odgovor. Ovde je reč o poverenju u vašu vladu i o tome da li ona može da zaštiti običnog građanina.

Kakva je vaša saradnja sa premijerom Aleksandrom Vučićem? Da li biste vaš odnos nazvali iskrenim?
- Rekao bih da je moj odnos sa premijerom dobar, profesionalan i pozitivan.

Amerika je država u kojoj je vrednost imovine neprocenjiva. Da li vi razumete srpsku reakciju na kosovski zakon o Trepči?
- Razumem reakciju Srbije, mislim da je pitanje Trepče ekstremno komplikovano. Pričamo o državnom preduzeću sa aktivnostima i severno i južno od reke Ibar. Ono što mi vidimo kao ulogu SAD jeste da podstičemo sve interesne grupe da se sastanu, popričaju o svemu i dođu do rešenja.

Kako vidite pregovore između Prištine i Beograda o Kosovu?
- Dijalog je važan i napreduje, ali ne napreduje brzinom koju bi svi voleli da vide. Proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije je važan za region, važan je i za Kosovo i za Srbiju, ali i za svačiji put ka celovitoj i slobodnoj Evropi koja se razvija u miru.
kajl-skat.jpg
Fonet 

Greg Delavi, ambasador SAD u Prištini, rekao je da kosovske bezbednosne snage treba da postanu kosovska vojska.
- Prvo moram da naglasim da je ambasador Delavi - američki ambasador na Kosovu, a ne ja, pa je pre svega na njemu da komentariše događanja na Kosovu. On reflektuje politiku SAD, tako da je ono što je on rekao - politika Amerike o Kosovu.

Čini se da srpska vlada stalno mora da jednom delu javnosti objašnjava da Srbija ne ulazi u NATO, a drugom da ne favorizujemo Rusiju. Kako vi vidite našu poziciju?
- Jasno je da je situacija sa NATO ovde u Srbiji puna dezinformacija. NATO vas ne prisiljava na članstvo, a Srbija je jasno stavila do znanja da ne planira da se priključi Alijansi. To je u redu. Srbija može sama da bira svoje partnere i niko joj se ne nameće. Srbija je takođe izabrala da sarađuje sa NATO preko Individualnog partnerskog akcionog plana (IPAP) i smatram da je imala veliku korist od te saradnje. Srbija učestvuje u programima obuke, ima svoju ulogu u akcijama za održavanje međunarodnog mira i imala je prilike da sarađuje s najbolje obučenim i opremljenim vojskama na svetu, od čega ima koristi.

A da li srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu brine administraciju SAD?
- Nikome ne smeta pružanje humanitarne pomoći bilo gde u svetu. U tom smislu, pomoć Srbije je više je nego dobrodošla. Razumeo sam da Srbija želi članstvo u EU, a EU ima svoje mehanizme za reagovanje u vanrednim situacijama i za mene bi imalo smisla da to bude prvi korak u saradnji Srbije na njenom budućem putu u EU.

Slično mišljenje verovatno imate i o humanitarnoj pomoći koju smo, u saradnji s Rusijom, poslali u Siriju?
- Nikome ne smeta humanitarna pomoć i Srbija je slobodna da bira načine i puteve kojima želi da podrži narod Sirije, kome je pomoć nesumnjivo potrebna. Postoji poziv za pomoć Ujedinjenih nacija i mi smo izabrali da radimo preko njih, a to je izabrala i EU. Ako mi dozvolite da iskoristim alegoriju, ako imate ženu i decu koji su u sigurnoj kući, bilo bi mi poprilično šokantno da im pomoć predajte preko njihovih muževa nasilnika. Rusija trenutno sa sirijskom vladom bombarduje Alep, bombarduje bolnice i konvoje humanitarne pomoći UN, zato je bio neobičan potez da se izabere Rusija kao dostavljač humanitarne pomoći.

Kako vidite posetu Putinovog savetnika za bezbednost Patruševa Srbiji?
- To sam prvi put video u novinama, ne znam nikakve činjenice o poseti.

Kakvo je vaše mišljenje o pristupnom poglavlju 31, odnosno o usklađivanju naše spoljne politike sa politikom EU. Da li smatrate da ćemo biti u obavezi da uvedemo sankcije Rusiji?
- Poglavlje 31 još nije ni otvoreno, ali jednog dana hoće i ti pregovori sa Evropom će početi. Kad Srbija uđe u EU, a nadam se i siguran sam da će to vreme doći, od Srbije će se očekivati da bude deo jedne zajedničke spoljne politike koju je usvojila i Evropa. Takođe će imati svoj glas u kreiranju politike EU zato što će biti punopravni i ravnopravni član u diskusijama. Trenutna srpska politika kad su u pitanju sankcije manje ima veze s poglavljem 31, a više sa srpskim stavom šta su joj vrednosti i interesi. Ostaviću drugima da protumače šta to znači.

Nedavno je objavljeno da je obaveštajac CIA otkriven u Ministarstvu policije. Vaš komentar na to?
- Trebalo bi da znate da je pravilo da američki zvaničnici nikad javno ne komentarišu obaveštajne i bezbednosne podatke, niti da ih potvrde, niti da ih demantuju. Znači da je moj komentar - bez komentara.

Mediji ovde često spekulišu o američkoj vojnoj pomoći Hrvatskoj. Šta je zapravo Hrvatska dobila od SAD?
- Hrvatska je punopravni član NATO, sarađuje u nekoliko programa NATO i ima svako pravo da se uključi u vojni program NATO. Mislim da je najskoriji slučaj o kome je diskutovala srpska štampa bio o helikopterima „kajova“, koji su lake, izviđačke letelice potrebne za mirovne misije NATO. Oni nisu bili pomoć za Hrvatsku, jer su morali da plate i za njihov transport i za njihovo održavanje. Potpuno ista oprema dostupna je i Srbiji, ako za to pokaže želju.

Šta mislite o referendumu u Republici Srpskoj?
- Mislim da je bio štetan za stabilnost u celom regionu. I SAD i Srbija su garanti Dejtonskog sporazuma, koji je, uz sve svoje slabosti i mane, pomogao da se uspostave stabilnost i mir u regionu posle rata u Bosni. Taj sporazum podrazumeva da u Bosni postoje institucije koje svi entiteti treba da poštuju, a jedna od njih je Ustavni sud. Upravo Ustavni sud je odlučio da je referendum bio protivustavan. Gospodin Dodik je ipak odlučio da sprovede referendum i negira jednu od bazičnih institucija Dejtona.

Dodik je rekao da je moguće da se raspiše referendum i za nezavisnost Republike Srpske. Da li mislite da je ovaj referendum bio samo priprema za to?
- Nadam se da će gospodin Dodik razmotriti taj svoj stav. Takođe se nadam da će Srbija, kao zemlja garant Dejtonskog sporazuma, ohrabriti Srpsku da razmišlja o stabilnosti u regionu i poštovanju Dejtona.

Kako gledate na izborni i postizborni proces u Crnoj Gori? Uhapšena je grupa Srba koji su navodno spremali teroristički akt.
- To je pre pitanje za ambasadora u Crnoj Gori. Mislim da su međunarodne organizacije koje su pratile izbore u CG već objavile da su rezultati tih izbora odraz volje crnogorskog naroda. Sa interesovanjem čekamo informacije o svemu, svi aspekti te afere i hapšenja su mi vrlo zamagljeni i moram da sačekam dodatne informacije da vidim šta se tačno krilo iza svega.

Prethodni ambasador Amerike u Beogradu Majkl Kirbi prisustvovao je privatnoj zabavi jednog srpskog ministra. Da li očekujete slične pozive i da li biste ih prihvatili?
- Već sam imao nekoliko privatnih sastanaka sa ministrima, ali ako pričate o privatnom, nezvaničnom i neformalnom sastanku, bio bih veoma počastvovan kad bi me neki srpski prijatelj, nije važno da li je iz Vlade ili ne, pozvao i, ako bi mi raspored obaveza to dozvolio, bio bih više nego srećan da prihvatim taj poziv.

Gurman
ĆEVAPE JEDEM, A RAKIJU MIRIŠEM

Imali ste priliku da probate neke srpske specijalitete. Koji vam je omiljeni?
- Po mojoj liniji se vidi da mi je sve omiljeno. Nikad neću odbiti roštilj, obožavam ćevapčiće, riblji paprikaš i čorbu. Mnogo mi se sviđa mućkalica i činjenica da je mnogo jela u Srbiji zasnovano na svežem voću i povrću. Sve je neverovatno ukusno i vrhunskog kvaliteta.

Da li ste probali rakiju i kako vam se sviđa?
- Jesam. Moram da priznam da ne pijem žestoko pića, ni ovde, ni u Americi, tako da rakija nije baš po mom ukusu. Ali mi se sviđa njen miris i različito voće od koga se pravi.

Sastanak s Vučićem
ULOGA SRBIJE KLJUČNA ZA STABILNOST REGIONA

Ambasador SAD Kajl Skat sastao se juče s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, saopštila je Vlada Srbije. Tom prilikom, njih dvojica su konstatovala da je konstruktivna i odgovorna uloga Srbije u promovisanju boljih odnosa na zapadnom Balkanu ključna za održavanje regionalne stabilnosti.

Dvojica sagovornika su razgovarala i o dijalogu Beograda i Prištine i zaključili da uspeh tog procesa zavisi od primene do sada postignutih sporazuma, saopšteno je iz Nemanjine 11.

kajl-skat.jpg
Marina Lopičić 

O prezimenu
PO VUKU SAM SKAT

Da rešimo jednu malu misteriju. Kako se vaše ime pravilno izgovara. Skat ili Skot?
- Izgovara se Kajl (smeh). Moje prezime je Skat, ali ostaviću drugima kako će da ga pišu. Kada sam učio srpski, rekli su mi da nas Vuk Karadžić uči da pišemo kao što govorimo, a moje prezime se izgovara Skat.