NEMAČKA ŠTAMPA: Veliki ruski uticaj na Srbiju

BERLIN - Uticaj Rusije na balkanske države je tema kojom se nemački mediji bave sve češće, piše danas Dojče vele, a ono što im je posebno interesantno jesu zajednicka vojna vežba Rusije, Srbije i Belorusije kod Beograda i hapšenja u Crnoj Gori i Srbiji.Više od puke vežbe, naslov je teksta koji je list ZidojČe cajtung" objavio o tome kako „ruski uticaj na Balkanu prevazilazi propagandu.

Navodi se i da je politički kontakt intenzivan, kao i da je prošle nedelje je koordinator tajnih službi Nikolaj Patrušev, jedan od najbližih saradnika predsednika Vladimira Putina, proveo dva dana u Beogradu sa zvaničnim ciljem da pripremi memorandum o saradnji srpske i ruske tajne službe.

Autor teksta Florijan Hasel piše da su „moskovske inicijative kontraofanziva pokušaju EU da jače obaveže Srbiju za svoju politiku".

Kako prenosi DW, Srbija je kandidat za EU i trebalo bi da postane član već 2020. a to je cilj od koga najverovatnije neće biti ništa.

Prema beogradskim izveštajima, neke zemlje EU blokiraju nastavak pregovora sa Srbijom – ne samo zbog nerazjašnjenog odnosa Beograda sa Moskvom, ali i zbog toga.

"Rusija se trudi ne samo da u Srbiji zadrži ili povrati stari uticaj", navodi DW.

U Bugarskoj - članici Evropske unije – Rusija dominira velikim delovima privrede i politike. U BiH predsednik Putin podržava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji se protivi srastanju krhke države. I u Letoniji, Mađarskoj ili Slovačkoj, Moskva pokušava da ojača svoj uticaj i oslabi uticaj EU, kako to dokumentuje novi izveštaj Centra za proucavanje demokratije u Sofiji (CSD) i centra za strateške studije (CSIS) u Vašingtonu.

U tekstu se dalje navodi i da je Crna Gora donedavno bila pod jakim uticajem Rusije – „dok se premijer Milo Đukanovic nije okrenuo EU i NATO, tako da ga je NATO vec pozvao u članstvo".

„Ove nedelje, u Crnoj Gori nešto manje od 700 vojnika NATO izvodi vežbu reagovanja na poplave i hemijske nesrece, istovremeno sa manevrima Srba i Rusa kod Beograda. Moguće je da Moskva nece ostati samo pri vojnim vežbama."

Nakon podsećanja na hapšenje dvadeset lica koja su u Crnoj Gori osumnjičena „da su htela da pucaju u masu pred parlamentom i instaliraju vladu blisku Moskvi" i na hapšenje u Beogradu osoba koje su „zajedno sa saucesnicima u Crnoj Gori pripremali ilegale aktivnosti u toj zemlji", Hasel zaključuje da je jedan od razloga za „rvanje oko uticaja na Balkanu i u tome što Srbija, najveća država nastala na tlu bivše Jugoslavije i zemlja sa ključnom pozicijom ne samo kada je rec o talasu izbeglica iz 2015, neće da se jasno politički opredeli.

"Srbija jeste kandidat za EU (od kraja 2013), ali pregovori uopšte ne napreduju. Srbija neće ni da se odrekne svog uticaja na Kosovu, ni da se spoljnopolitički postavi protiv Moskve: pošto najveći deo gasa i benzina dobija od Rusije, a mnogi Srbi Ruse smatraju slovenskom braćom, to politički nije jednostavno."

Internet-portal NTV piše: „To što Srbija i Rusija održavaju zajednicku vojnu vežbu, ne iznenaduje nikoga ko poznaje istoriju te dve zemlje. Pravoslavna vera već stolećima povezuje Ruse i Srbe. Ali, Srbija želi i u EU a ona trenutno nije u dobrim odnosima sa Rusijom. Tu se otvara sukob. Iz Brisela je stigla kritika manevara u kojima učestvuje i Belorusija. Kao i zahtev da se Beograd prikljuci sankcijama protiv Rusije".

To je naravno protivno srpskim uverenjima, piše portal, citirajući šefa diplomatije Ivicu Dačića da će Srbijasarađivati sa kim hoće i da njegova zemlja nikoga neće pitati za dozvolu.