Mirjana se učlanila u SNS, a ja sam kao predsednik omladine imao uvid u sve nove aktivistkinje. Sve se desilo spontano

Kad smo predsednika opštine Palilula pitali gde najčešće ispija popodnevnu kafu, Aleksandar Jovičić nas je istog trenutka pozvao da mu se pridružimo na levoj obali Dunava, u restoranu, gde nam je uz espreso otkrio da je suprugu Mirjanu smuvao u kol-centru stranke i da rade na proširenju porodice.Jovičić kaže da mu najviše prija prva jutarnja kafa sa suprugom.
- Svako jutro supruga spremi kafu, bez obzira na to da li je vikend ili radni dan. Ona je zadužena za taj deo posla - kaže Jovičić. Ističe da su retki trenuci kad sređuje kuću.

Usisava po kući

- Uvek ću se pre posvetiti nekim kućnim popravkama ili usisavanju, dok ću brisanje prašine i pranje sudova ipak zaobići - kaže on.
aleksandar-jovicic-predsednik-opstine-palilula.jpg
Zorana Jevtić 

Jovičić kaže i da ne izlazi.

- Imam dosta drugara koji su prešli tridesetu i neki od njih nemaju devojke. Oni bi u lov i ribolov, a ja sam već ulovio (smeh). Sada ja njih nagovaram da i oni nešto ulove kako bismo mogli svi u paketu da idemo negde - prepričava slatke muke Jovičić.

Hoće ćerku Taru

Prisetio se i kako je izgledalo njegovo udvaranje supruzi.
- Upoznali smo se krajem 2011. Pošto sam tada bio predsednik omladine SNS, ona se učlanila u stranku i kao predsednik omladine imao sam uvid u sve nove aktivistkinje (smeh) i nekako se sve jednostavno desilo. Bili smo u kol-centru Gradskog odbora i totalno sam zaboravio zašto sam i bio tu. Tada je sve počelo - evocirao je uspomene Jovičić.
aleksandar-jovicic-predsednik-opstine-palilula.jpg
Zorana Jevtić 

On planira proširenje porodice.
- Štaviše, radimo na tome (smeh). Želim da se ostvarim kao otac. Voleo bih devojčicu. Za ime nisam još prelomio, ali voleo bih da bude Tara, Valentina, dok bi za sina supruga birala ime. Moja žena insistira na troje dece - otkriva ovaj naprednjak.

Skok padobranom
I DALJE SE PLAŠIM VISINE

Jovičić ispričao i zašto je skočio padobranom:
- S obzirom na to da imam strah od visine, a rešivši da ga pobedim, 2008. skočio sam iz aviona sa tri hiljade metara. To je bio neverovatan osećaj kad se mešaju strah i sloboda, a adrenalin ide do usijanja. I, naravno, opet se plašim visine.