Rusija čvrsto protiv projekta "Velike Albanije"

Govoreći na tribini o rusko-srpskim odnosima, Konuzin je rekao da Rusija podržava sve napore za pomirenje naroda bivše Jugoslavije, i ocenio da Srbija u tom pogledu vodi izbalansiranu politiku. Ambasador je naglasio da Rusija čvrsto podržava stav Srba u Republici Srpskoj, i podsetio da je Rusija potpisnica Dejtonskog sporazuma kojim Moskva nije bila zadovoljna, ali koji mora da se poštuje.

"Cilj takozvanog Butmirskog procesa bio je da se formira centralizovana država BiH. Mi nemamo ništa protiv toga, samo ako se s tim slože svi narodi u BiH, uključujući Srbe", rekao je Konuzin i naglasio da međunarodno pravo mora da se poštuje.

Nijedna vlada ne može da pokvari odnose Srbije i Rusije

Ambasador Konuzin je poručio da su odnosi Srbije i Rusije na visokom nivou i u usponu i ocenio da formiranje nove vlade u Beogadu, "kakva god da ona bude", to ne može da promeni. "Sada smo u novoj fazi razvoja odnosa. Mi smo dobili novog predsednika i novu vladu, Srbija takođe dobija novu vlast. O tome kakva će biti vaša nova vlada se dosta spekulište u diplomatskim krugovima, ali niko u ovom trenutku nema odgovor na to", rekao je Konuzin na tribini o srpsko-ruskim odnosima.

Govoreći u "Zadužbini Ilije M. Kolarca", Konuzin je rekao da isključuje mogućnost da na vlast u Srbiji dođe vlada koja bi imala negativan uticaj na razvoj bilateralnih odnosa sa Rusijom. Ambasador je rekao da Moskva podržava vojnu neutralnost Srbije i izjave iz Beograda o tome. Govoreći o stanju na Kosovu, Konuzin je naglasio da će Rusija podržati "svaku politiku Srbije prema Kosovu".
Osvrnuvši se na februarski referendum Srba na Kosovu, koji su velikom većinom odbacili albanske institucije vlasti, Konuzin je podsetio na reči ruskog ministra Sergeja Lavrova da se "ne sme ignorisati stav Srba koji žive na Kosovu". Konuzin je podsetio da je trgovinska razmena Srbije i Rusije prošle godine iznosila 3,5 milijardi dolara i naveo da se sada radi na tome da ona bude još intenzivnija i da se vrati na nivo od pre ekonomske krize, kada je bila veća od četiri milijarde dolara.

Krajem godine počinje izgradnja Južnog toka, Rusije spremna da gradi i nuklearke u Srbiji

"Očekujemo da krajem godine počnu radovi na srpskom delu gasovoda "Južni tok", razmatramo izgradnju nove toplane u Pančevu, a moguće i u Beogradu i Nišu", rekao je Konuzin. On je naglasio da je Rusija vrlo zainteresovana za ulaganja u razvoj infrastrukture u Srbiji, posebno energetike, ali i u izgradnju moderne železnice. Dodao je da je Moskva zainteresovana za izgradnju železnice u svim zemljama bivše Jugoslavije.
"Novac postoji, imamo sredstava - evo izvolite! Ali, potrebni su projekti za to", rekao je Konuzin i dodao da ga čudi što za pravljenje projekata u Srbiji treba toliko vremena. Konuzin je dodao da će novac za većinu projekata u Srbiji biti prebačen na jesen i dodao da je u ponedeljak predao srpskoj vladi usaglašen nacrt sporazuma o tome. "Ako Srbija bude imala interesa za izgradnju nuklearnih centrala ovde, mi ćemo i u tome pomoći", rekao je Konuzin i dodao da Rusija želi da učestvuje i u izgradnji novih hidroelektrana u Srbiji.

Konuzin je podsetio je da su poslednjih nekoliko godina predsednici Rusije i Srbije, ministri i premijeri više puta razmenili posete i ukazao na zajedničko delovanje u međunarodnim organizacijama, posebno u UN i OEBS. Ambasador je ocenio da je, u poslednjih nekoliko godina učinjen ogroman korak unapred u razvoju srpsko-ruskih odnosa. On se složio da je dugoročni interes dveju država ključni za pozitivan trend i izrazio zadovoljstvo što i Srbija ima koristi od toga. Konuzin je rekao da je Rusija bliska sa mnogim zemljama sa kojima deli zajedničku kulturu, veru i pismo, ali da samo sa Srbijom ima "najbliže, čak intimne odnose". Tribina o odnosima Srbije i Rusije održana je u prepunoj sali "Zadužbine Ilije M. Kolarca" u organiziciji Fonda "Slobodan Jovanović".