ZAŠTO SRBI ŽELE ČVRSTU RUKU: Posle pada komunizma, nijedna vlast nije izgradila institucije

BEOGRAD - Istraživanje javnog mnjenja agencije Demostat pokazalo je da čak dve trećine građana Srbije smatra da u kriznim treba imati lidera sa čvrstom rukom, te da se sa takvim stavom slaže i veoma veliki broj visokoobrazovanih građana, njih 44 odsto.

Kaže da je tokom prethodnih decenija, doduše, bilo perioda kada je demokratska orijentacija kod građana bila intenzivnija.

"Vladajuće elite su tada uspevale da stvore utisak da je demokratska opcija tema dana i da nas demokratija vodi ka izlazu iz loše situacije. Ipak, na kraju je kod građana stvoreno uverenje da demokratski put nije put koji vodi ka rešenju. Zato mnogi građani misle da demokratija nije dobra za, na primer, uspostavljanje reda. Ali, ako ih pitate da li ima boljeg rešenja od demokratije, kažu da nema", naveo je Mihailović.

Građanima je u istraživanju ponuđeno da se opredele za jednog od lidera koji su vodili ovu zemlju u proteklim decenija: njih 32 odsto je "glasalo" za Tita, jedan procenat manje za Aleksandra Vučića, 11 odsto se opredelilo za Zorana Đinđića, tri procenta za Slobodana Miloševića, a po dva za Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića. Mihailović objašnjava da se za Tita više opredeljuju stariji građani.

"Stariji se sećaju lepih vremena: ne znam da li su zaboravili loše stvari od tada ili pamte samo dobro. Lepo se sećaju socijalizma ali ako ih pitate da li bi se vratili u to doba – kažu da ne bi. Odnos prema prošlosti je i porodična stvar, stariji prenose svoja sećanja na nove generacije. Čini mi se da danas mnogo lepše mislimo o tom dobu nego što je ono zaista bilo. Često imam prilike da slušam od ljudi kako su u socijalizmu mogli da putuju gde su hteli, a znam da ti ljudi nikada nisu bili bili u inostranstvu", ukazuje Mihailović.

Kada je reč o Đinđiću, kaže da je on danas, nakon smrti, popularniji nego za vreme života.

"Tada je vukao poteze koji nisu nailazili na podršku građana i toga je bio svestan. Kada se birao prvi čovek DOS-a i predsednički kandidat, on je tu čast prepustio Vojislavu Koštunici", navodi. Za Koštunicu kaže da je u jednom kratkom periodu imao popularnost gotovo kao Tito, ali da to nije dugo trajalo. Što se Vučića tiče, on, kaže Mihailović, trenutno uživa "vanredno veliku popularnost među građanima".

"Ne mogu da kažem kakva će ona biti sutra, ali nakon nekog vremena počinje pad svačije popularnosti. To se kod nas obično kreće u periodima od 12 godina. Milošević je vladao od 1988. do 2000, u početku je bio izrazito popularan, dok u poslednje tri godine mandata uopšte nije bio omiljen. Isto toliko godina trajala je i vlast DOS-a, takođe sa godinama uspona, zenita i pada. Vučić je sada u godinama uspona i verovatno se približava zenitu svoje moći", objašnjava.

Sagovornik RTV-a navodi da je odlika javnog mnjenja u Srbiji poslednjih poslednjih 30 do 40 godina i slaba vera u institucije.

"To se dešava od kada su socijalističke institucije počele da se urušavaju. Ni jedna nova vlast nije uspevala da izgradi insitucije, uvek im je bio draži voluntarizam od vladavine zakona. To je najveći neuspeh svih elita nakon pada socijalizma. To nije uspeo ni Milošević, ni DOS uprkos svim pokušajima. Nije ni Vučić, iako je obećavao da će graditi nepartijsku državu ali sad vidimo da je na vlasti partija koja je više zavod za zapošljavanje nego partija koja gradi institucije", upozorava Mihailović.

Na pitanje ko donosi odluke u Srbiji, građani su u istraživanju naveli da to čine Vučić, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, zatim tajkuni, parlament, strane ambasade. Mihailović kaže da se slaže sa takvim stavom i procenjuje da se odluke u Srbiji donose u kvartetu koji čine Vučić i Vlada, MMF i SB, domaći kapitalisti i institucije EU.

"To su sve činioci koje zemlja kakva je naša mora konsultovati ali i slušati prilikom donošenja odluka. Niko nas ne prisiljava da slušamo MMF ili EU, ali se čini da postoji neka nužda zbog koje to radimo", objašnjava.

Kako ocenjuje, jedan od "najužasnijih" nalaza istraživanja jeste ogromna apolitičnost građana.

"Jedna petina građana je nedospela do politike, oni misle da je apsolutno nebitno ko je na vlasti i da se time ništa u njihovim životima ne može promeniti. Pored te petine, još tri petine građana je antipolitčno – oni su protiv stranaka, misle da one rade protiv građana a u interesu svojih vođa. Građani se u principu zalažu za višepartizam ali smatraju da ovakav višepartizam kakav funkcioniše u Srbiji ne valja", navodi.

Kada je reč o podršci vlasti, kaže da vlast trenutno podržava četiri puta više građana nego opoziciju.

"Šanse opozicionog kandidata na predstojećim predsedničkim izborima su pet puta manje od kandidata vlasti. U istraživanju nismo nudili konkretna imena, jer još nema kandidata", rekao je Mihailović.

Kaže da je istraživanje pokazalo i malu bliskost sa susednim narodima.

"Reč je o indicijama etničke distance. Još 1990. u istraživanjima se pokazivalo da građani Jugoslavije imaju dobar odnos pre narodima koji su živeli u toj državi i od tada se taj odnos kvari. Negativan odnos je doživeo zenit 1993, od tada je u padu, ali negde od 2003. etnička distanca ponovo raste i ovo istraživanje pokazuje da su ti odnosi pokvareni i dalje pokvareni", rekao je Mihailović.

Ipak, kaže da ne deli zabrinutost evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana od porasta nacionalizma u Srbiji pred predstojeće predsedničke izbore.

"Nadam se da su političari ovde, sem naravno nekoliko potencijalnih nacionalističkih predsedničkih kandidata, shvatili poruku sa prethodnih izbora u Hrvatskoj – da busanje u patriotske grudi više ne daje velike rezultate i da su se vremena ipak promenila", zaključio je.