RASIM LJAJIĆ ZA KURIR: Zukorlićev poziv na pomirenje je farsa!

Bivši muftija bi se navodno mirio sa mnom, a posle pet minuta brutalno slaže da sam s Tadićem slao Žandarmeriju u Novi Pazar, on ne ume drugačije da funkcioniše

Povod da se Ljajiću, kao dugogodišnjem miljeniku svih dosadašnjih vlasti, zaljulja fotelja i poremete dobri odnosi s premijerom Aleksandrom Vučićem jeste njegov ljuti rival iz Sandžaka, ali i novopridošli partner u vladajućoj koaliciji Muamer Zukorlić. Iako za Zukorlića otvoreno kaže da je lud i da grabi ka njegovom mestu, Ljajić kao potpredsednik Vlade poručuje da nema drame u koaliciji.

Kakvi su trenutni odnosi unutar vladajuće koalicije?
- Nije bilo ničeg dramatičnog. Kao i u svakoj koaliciji, bude šumova u vezi s pojedinim pitanjima, ali koalicija funkcioniše potpuno stabilno. Nije ovo ni koalicija u klasičnom smislu, jer smo mi bili na listi sa SNS, a SPS je došao, iako matematički nije bio potreban. Dakle, SNS je ovde stožerna stranka i potpuno je prirodno i logično da se manji partneri usklađuju s politikom koju vodi stožerna stranka koalicije.

Maja Gojković vas je baš na to podsetila kad vas je direktno prozvala da ste se u parlamentu elegantno izmakli, zajedno sa socijalistima, i pustili nju i SNS da biju bitku s opozicijom u danu kada su pljuštale najveće uvrede i psovke?
- Ne znam sve okolnosti da bih mogao da komentarišem tu njenu primedbu. SDPS je manjinski partner i ne samo da treba da sledi i poštuje politiku koja se vodi već svojim potezima treba da pokaže da je korektan i lojalan partner. Nisam ni za kakva iskakanja. Poštujem ono što radi Maja Gojković i rekao sam da je njen posao izuzetno težak. Žao mi je ako je protumačila taj slučaj kao izraz nekorektnosti.

Dobili ste od nje i izazov da probate da sednete na njeno mesto, a ona na vaše. Nije vas baš bacila u opoziciju, ali posle svega što se ovih dana dešava možete li sebe da zamislite u opoziciji?
- Pravo da vam kažem, deset puta je lakše biti u opoziciji nego na čelu ovakvog parlamenta. Naprosto, to ne bih mogao da radim.

Ni premijer ne propušta priliku da pokaže koliko mu smeta vaša kandidatura za predsednika Srbije. Koliko vama smeta činjenica da to njemu smeta?
- Ne bavim se ni ja predsedničkim izborima. Bavim se utoliko što odgovaram na ovakva pitanja. Rekao sam samo da se stranka za te izbore sprema, bez obzira na to da li ću ja učestvovati ili ćemo podržati nekog kandidata. To je normalno da stranka ne bi zapala u letargiju i apatiju.

Ali vi ste izašli s kandidaturom i ne odustajete od nje, zar ne?
- Jesam izrazio nameru da učestvujem na tim izborima, ali sam uvek rekao da ću pre nego što tu odluku donesem razgovarati s koalicionim partnerima, pre svega sa SNS. Ukoliko vladajuća koalicija odluči da izađe s jednim kandidatom, ja sigurno neću biti neko ko će da kvari tu harmoniju.

Vaše predsedničke ambicije nisu izazvale otvoreni sukob, ali jeste vaš odnos sa Zukorlićem i slučaj nelegalnih objekata u Novom Pazaru. Osećate li se kao gubitnik u ovoj bici pošto je Vučić očigledno stao na njegovu stranu, rekavši da nema rušenja da ne bi opet bilo razbijenih glava u Sandžaku?
- Ubeđen sam da je stav koji zastupam potpuno ispravan i s političke i s pravne tačke gledišta. Ovo nije stvar politike, bez obzira na to što je neko, pa i Zukorlić, hteo da divlju gradnju utopi u politički milje i da halabukom, hajdučijom i galamom prikrije sve nezakonitosti te gradnje. Institucije treba da kažu da li je to što se radi u redu i daju svoju ocenu o tome. Poštovaću svaku odluku tih institucija, makar se ona kosila s onim što ja mislim. Evo, pitajte i Vučića i Stefanovića da li sam ikad razgovarao s njima o Zukorliću i divljoj gradnji. Pitajte i Tadića i Dačića da li sam ikad od njih tražio da šalju Žandarmeriju u Sandžak, kako to tvrdi Zukorlić.

Kako ste onda razumeli premijerovu poruku da ne može da se ruši, jer će biti razbijenih glava?
- Razgovarao sam s premijerom posle te izjave i ispostavilo se da se u potpunosti slažemo da zakon mora da se poštuje i on mora da važi za sve, bez obzira na to kako se neko zove, kojem bogu se moli i koju stranku podržava. Naravno da niko ne traži razbijanje glava, niti je bilo kome to potrebno, ali mora se insistirati na tome da institucije rade svoj posao.

Ako ste se složili s premijerom, koji nije za rušenje, šta je rešenje za ovaj nelegalni objekat?
- To moj posao nije, to treba da kažu nadležne institucije. Samo kažem da zakon mora da se poštuje, da ne može da se dozvoli da radi ko šta hoće, jer onda ulazimo u anarhiju. Ne smemo da šaljemo lošu poruku. Nastala je čitava rašomonijada od ovog slučaja, jer Zukorlić čas ima dozvolu, čas nema, pa je tvrdio da ne gradi on, nego Islamska zajednica... i pošto je uhvaćen u laži, sad pokušava da se izvuče. Pošto mu je sve propalo, sad viče da i drugi grade bez dozvole, pa se raspituje dole da li je moj brat Mirsad tražio dozvolu da izgradi unutrašnje stepenište u svom lokalu. A moj brat u životu nije napravio čak ni prekršaj za prelazak kroz crveno svetlo na semaforu.

I šta je mogao da sazna o vašem bratu?
- Ništa od onoga što je priželjkivao. Moj brat jeste tražio dozvolu od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i od gradske vlasti u Novom Pazaru da gradi stepenice unutar svog objekta. Dobio je dozvolu, što stoji i na sajtu lokalne samouprave, ali još nije počeo ništa da radi. Lično bih potpisao da mu sve sruše ako je radio bez dozvole. Naravno da nije ni pomislio. Ne samo moj brat, svačiji brat mora da dobije dozvolu. A u Zukorlićevom slučaju zahtev nije ni podnet, a gradi se objekat na otetoj zgradi od 1.000 kvadrata, u strogom centru grada. I onda se koristi najpre verska, a potom i politička pozicija da se to odbrani.

On kaže da je to vakuf?
- Daj bože da je sve to stvarno vakuf, ali se plašim da je to u funkciji privatnog i ličnog biznisa Muamera Zukorlića. Da se ne lažemo, u ovom slučaju, vakuf - to je Zukorlić. On misli da je to njegova imovina.

Zukorlić tvrdi da ovo nije jedina gradnja bez dozvole, da toga ima na hiljade i da su tako gradili i ljudi bliski vama?
- Hajde da vidimo ko su ti ljudi. Neka kaže ko je gradio bez dozvole. Neću da stavljam ruku u vatru da neko nije umesto 100 pravio 115 kvadrata jer ne mogu to da znam, toga sigurno ima. Ali da je neko na tuđem zemljištu, bez traženja ikakve dozvole, napravio 1.000 kvadrata u centru grada, takav slučaj ne postoji. Evo nađite ga bilo gde u Srbiji i ja ću da povučem svaku reč koju sam izgovorio. Da se razumemo, Zukorlić ne bi tražio dozvolu čak i da je vlasnik, jer on hoće da demonstrira moć. Njemu trebaju i kvadrati i demonstracija moći. On poručuje: „Šta mi možete, radim šta hoću“.

Pa sad ispada da je dobro procenio, zar ne?
- Ne znam, ali želim uvek da se nadam da pravda svakoga uvek stiže. Gledajući politički, on se sad potpuno demistifikovao i pokazalo se tačnim sve ono što godinama govorim, a niko mi ovde nije verovao. Sad mi ljudi kažu: „Pa ti si pričao da je on lud, ali nismo znali da je ovoliko lud“. Evo gledajte sad šta će da se dešava.

A šta će se dešavati?
- Zukorlića će ovo politički u potpunosti da demistifikuje u preostalom delu naroda koji mu je dao glasove, a ne zaboravite da je on u Sandžaku tek treća politička stranka po snazi, daleko iza nas i daleko iza SDA. Izgubio je sve izbore na kojima je učestvovao, nigde značajnije ne participira u vlasti. Zukorlić je najizolovaniji čovek u Sandžaku. S njim niko ne komunicira ni u Srbiji ni u Crnoj Gori i niko nema nikakve odnose u verskom i političkom smislu. On ni u BiH ni u Turskoj nema partnera, što dovoljno govori o njemu.

Sprema li se Zukorlić da bude vaša rezerva, odnosno da zauzme mesto koje SDPS već godinama ima zahvaljujući saradnji sa svim vladama Srbije?
- To je pitanje za SNS i ako ta stranka misli tako, nemam ništa protiv. Ne gledam na to kao na opasnost, nego kao na mogućnost koju ne isključujem. Za mene je već poražavajuće što moram u celom intervjuu da odgovaram na pitanja o Zukorliću, umesto o onome što mi je glavni posao u Vladi i ministarstvu.

Procenjujete da je to njegova ambicija?
- Da. Sigurno pravi svoje planove, ali ja na to ne mogu da utičem. To je odnos između Zukorlića i SNS i ne mogu da se mešam u to.

A jeste li mogli da utičete na to pre pravljenja ove vladajuće većine, kada je i on postao njen deo?
- Nikada s Vučićem nisam razgovarao o njemu.

Zar je moguće da vam Vučić nije najavio da će i on biti partner?
- Moguće je. Niti sam ja pitao, niti smo uopšte razgovarali o tome.

Stojite li i dalje iza tvrdnje koju je saopštio vaš SDP da je „Zukorlić u svojim nezakonitim radnjama od početka imao prećutnu podršku iz samog vrha vlasti“?
- Najsrećniji bih bio i ja i lokalna samouprava da do ovog slučaja nije ni došlo. Daj bože da Zukorlić pravi i 5.000 kvadrata, u skladu s procedurom i zakonom. Ovako, plašim se da ćemo ući u velike probleme s divljom gradnjom i da će svaki građanin inspekciji jednostavno reći: „Kad može Zukorlić, što ne bih mogao i ja“. I zato stalno ponavljam da ovo ne treba da bude pitanje politike, već elementarnog poštovanja prava.

Kako nije stvar politike kad je Vučić morao da vas miri? Šta je na kraju bilo, Zukorlić vam je pružio ruku da se pomirite i jeste li se pomirili?
- To je čista farsa. Zukorlić je samo nastavio sa istim optužbama, jer on ne može drugačije da funkcioniše. Navodno nudi pomirenje, a posle pet minuta izgovori brutalnu laž da sam s Tadićem slao Žandarmeriju u Novi Pazar.

On je za vas i huligan, i otimač, i ucenjivač, i zaštitnik nelegalne gradnje... a i dalje sedite s njim u vladajućoj većini. Kako to?
- Sve to o njemu i dalje mislim. I nismo se mi priključili njemu nego on nama, a dobro znate šta je govorio pre dve, tri ili četiri godine. Ja sam pre njega bio u Vladi i SDPS podržava ovu vladu, njen proevropski i reformski kurs, a on je došao posle. Međutim, ne mogu nikome da zabranim da podrži nešto.

Posle otkrića da pišete pesme, intervju ne može da se završi bez pitanja na kojoj pesmi trenutno radite i koja će sledeća osvanuti na kafanskom repertoaru?
- Ispada tako, ali ću vas razočarati. Odustao sam od svega. Uopšte mi nije do poezije. Treba čovek da ima mirnu glavu da bi pisao pesme, a ja je baš nemam u poslednje vreme.

Ivana Kljajić