BIVŠI ŠEF UKP OTKRIO: Papire o Sablji i Šariću čuvam na 7 TAJNIH lokacija! Ako mi se nešto desi...

Rodoljub Milović Roćko u intervjuu Kuriru otvoreno govori o danima pre ubistva premijera Zorana Đinđića, da li je njegovo ubistvo moglo da bude sprečeno, ali i o ljudima iz Vlade koji su od njega tražili da stopira neka hapšenja...

Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije, koji je penzionisan pre nekoliko meseci, javno poziva Vojislava Šešelja da dostavi dokaze za tvrdnje da je on u Meljaku likvidirao Dušana Spasojevića Šiptara.
- Šešelj je zbrisao u Hag jer je znao šta će da se desi, prizivao je smrt Đinđića, on je s tim kriminalcima kontaktirao i sad hoće da se otkrije politička pozadina njegovog ubistva... Sad ide i da je Milović streljao Šiptara, a komandant SAJ Mileta Lukovića Kuma... E pa, ako sam ja streljao Šiptara, onda je Šešelj normalan. Evo, izvoli prijatelju, podnesi krivičnu prijavu s tim dokazima. Pa da se pogledamo kao ljudi - kaže Milović.

Koliko je bilo sprege politike i kriminala u slučaju ubistva premijera?
- Da bi postojala organizovana kriminalna grupa, ona mora da ima spregu sa predstavnicima vlasti. Odakle „zemunci“ napolju posle otmica? Pa, mora da je postojao neko ko je podržao njihov izlazak iz zatvora.

Pa ko je to?
- Ne bih o imenima, neka to rade nadležni organi. I tu je premijer Aleksandar Vučić u pravu kad je kazao da je to posao za tužilaštvo.U to vreme nije bilo korektnog odnosa između Državne bezbednosti i UKP. „Zemunci“ su pušteni iz zatvora, a onda je „Poskok“ ugašen. Čak je tadašnji ministar Dušan Mihajlović zabranio da se pominje „Poskok“ na sastancima. Istog dana kad je Đinđić ubijen, negde kasno uveče, rekao sam im da će imati ubice, ali da neću da razgovaram s političarima. Rekao sam to zato što sam se bojao da će nam suflirati iz pojedinih krugova kako to treba da odradimo.

Kad je bilo najviše pritisaka političara?
- Bilo je akcija koje su neki hteli da stopiraju, ali su sve one na kraju odrađene. Samo u vreme Dragana Jočića nikad nisu bile stopirane. U vreme Mihajlovića ja sam bio operativac. Zamislite, angažujete 70 ljudi, a oni traže da se obustavi akcija.

Saslušavali ste Zvezdana Jovanovića. Zar je moguće da je on ubio Đinđića iz tzv. patriotskih razloga?
- Postoji ta priča i vrlo je moguće da su neki ljudi bili u zabludi. Mi smo sve odradili po standardima, molio je da mu porodica bude zaštićena i da se njegovoj supruzi kaže da je to uradio ne iz kriminalnih, već iz patriotskih razloga. On je prvo sve priznao, a onda je njegova advokatica tražila da se brani ćutanjem.

Šta je politička pozadina atentata i ko stoji iza njega?
- Znam mnogo toga, ali nije vreme da se to iznosi u medije. Sve beleške iz „Sablje“ su u operativnoj analitici. Nakon „Sablje“ imao sam zadatak da obezbedim svedoke-saradnike. I to su, prema mom mišljenju, kapitalne stvari. A imali smo i odličnu saradnju s tadašnjim specijalnim tužiocem Jovanom Prijićem... Da se razumemo, naručilac ubistva i politička pozadina mogu da se otkriju, ali postoji zakon ćutanja i kod svih ovih koji su u zatvoru. Samo se postavlja pitanje da li je bolje da progovore ili da ćute u zatvoru.

Da li je atentat na premijera mogao da se izbegne?
- Naravno. Da su slušali tadašnjeg načelnika UBPOK Boru Banjca, načelnika UKP Mileta Novakovića i mene, Zoran ne bi bio u grobu, već na pijedestalu u srpskoj politici. Imam na sedam mesta dokumentaciju o svemu, od „Sablje“, Jelove gore, Šarića... Originali su u policiji, ali da bih zaštitio sebe i ljude koje sam vodio imam kopije tih dokumenata. Ne daj bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gde su sklonjena dokumenta i mogu da ih plasiraju u javnost.