Saša Janković, još uvek zaštitnik građana i predsednički kandidat u najavi, u intervjuu Kuriru govori o razlozima svog političkog angažmana, odnosu s vlašću i opozicijom. Kaže da nema komunikaciju s ministrima već četiri meseca, „jer im je tako naloženo.“ Janković govori i o evrointegracijama, ali i o odnosu s Rusijom.

Konačno ste objavili kandidaturu za predsednika Srbije. Kad ste tačno to prelomili i zbog čega?
- Takve odluke ne lome se preko kolena, već sazrevaju. A to se desilo kad sam shvatio da povlačenje nije opcija ni za mene ni za druge i da smo oni koje čekamo - mi sami. U Srbiji nestaje mesta za bilo koga ko se ne prikloni oltaru ličnosti i stranke - u politici, biznisu, šou-biznisu, medijima, sportu, umetnosti... Nije, dakle, ovo za mene pitanje hoću li biti predsednik, već hoće li bilo ko od nas moći da bude bilo šta u svojoj zemlji ako ne poljubi ruku sili. U takvoj situaciji svako treba da radi ono što može. Da sam mesar, pakovao bih šnicle u papir s porukom „Bez straha“. Ovako radim ono što mislim da najbolje mogu da uradim, ne misleći da sam zbog toga vredniji i hrabriji od mesara.

Sad kad ste i zvanično predsednički kandidat, kada ćete podneti ostavku? Čini se da su kritike Vlade opravdane i da ste sve vreme vodili kampanju.
- Prvo, nisam zvanično predsednički kandidat, niti to iko može da bude, već sam rekao da ću biti kad izbori budu raspisani. A onda pogledajte šta sam radio, pisao i pričao. Nađite jednu neosnovanu kritiku, neutemeljen nalaz, jednu ozbiljnu grešku. Najveća koju sam napravio je podrška izmenama medijskih zakona od pre dve godine - uprkos svim bojaznima nisam ih unapred kritikovao kako bih dokazao da nisam apriori protiv svake zamisli Vlade, i to se ispostavilo kao greška koju mi sada, s pravom, neka udruženja novinara zameraju. Te izmene zakona gotovo su dokrajčile medije u Srbiji. Prema zaštitniku građana Vlada se poslednjih godina ponašala kao loš učenik prema učiteljici kojoj govori „Vi mene ne volite“ da bi roditeljima, odnosno građanima, opravdao loše ocene, a kod nje izazvao suzdržavanje zbog osećaja neprijatnosti.

Niste odgovorili...
- Kad budu bili raspisani izbori i počnem predizbornu kampanju, podneću ostavku, naravno. Ako to ne urade i drugi državni funkcioneri, izbori neće biti fer, slično kao što je to ocenila međunarodna posmatračka misija na prethodnim parlamentarnim izborima, kad su stranke na vlasti bespoštedno koristile državne resurse za kampanju.

Predsednik Nikolić je izjavio da je vaša ostavka stvar morala. Nije li nemoralno to što odmah ne podnesete ostavku?
- Ne razumem. Predsednik Nikolić, koji je najmanje pre četiri meseca rekao da će se kandidovati, kaže da je nemoralno što ja, koji sam to uradio juče, već nisam podneo ostavku i vi još tražite od mene da na to odgovaram. Nemojte da potcenjujemo ni vašu ni moju inteligenciju, a ni inteligenciju građana Srbije.

Premijer Vučić je na objavu o vašoj kandidaturi rekao da je znao za to već dve godine i da je to zloupotreba. Šta mu vi odgovarate?
- Predsednik Vlade vrlo dobro i sam zna da to nije tačno, ali se oslanja na savete velikih marketinških stručnjaka, pardon, eksperata, da sto puta ponovljena laž postaje istina. Ne odgovaram mu ništa, jer je pitanje besmisleno, a i odgovor bi ga mogao omesti u otvaranju nove fiskulturne sale, semafora ili u „vožnji“ polovnog mlaznog aviona pred kamerama.

Javnost je ostala uskraćena za informaciju zbog čega ste se premijer Vučić i vi našli na različitim stranama. Zašto ste postali neprijatelji?
- Aleksandra Vučića ne smatram neprijateljem. Preuzeo je ogromnu vlast u zemlji i Srbijom upravlja ne obazirući se na zakone i demokratske standarde, istinu i druga elementarna pravila pristojnosti. I konačno, na ljude. Znam da veruje da to radi u našem najboljem interesu iako to nije, niti sme da bude tako. Ja verujem u ljude i demokratiju. Svoj put ne gradim pravljenjem kontrasta između „sjajnog“ mene i „nikakve“ Srbije. Nisam natčovek i ne trudim se da se predstavim tako. Svi imamo i dobre i loše strane, i on i ja, pitanje je da li ih drugi u nama i mi sami u sebi podstičemo ili suzbijamo.

Imate li komunikaciju s nekim ministrom u Vladi Srbije? Nije nepoznato da imate prijateljski odnos s ministrom zdravlja Lončarom?
- Od pre nekoliko meseci svi ministri prestali su, kao po komandi, javno da komuniciraju sa mnom. Uključujući i ministra zdravlja Lončara, čak je on možda bio prvi. Tako se ne vodi ni firma, a kamoli država.

Koja je vaša poruka vlasti, kao zvaničnog predsedničkog kandidata, a koja opoziciji?
- Ponoviću, izbori još nisu raspisani, a ja ne dajem političke izjave, već se obraćam svima podjednako. Saradnja radi ostvarivanja prava građana i nacionalnog interesa nije pitanje dobre volje, već obaveza svih državnih organa i funkcionera, bili oni u Vladi, opoziciji ili nezavisni. Ne sme da bude prve, druge, treće, desete Srbije, već je Srbija jedna, ali u njoj ne sme da vlada jednoumlje. Naša država i naš narod, građani, nisu počeli od nas i ne treba da skončaju s nama.

Imate li podršku opozicije i koje?
- To pitajte opoziciju.

LSV i Živković vas već zovu na razgovore, a Čeda Jovanović ne?
- Nema tu ništa čudno.

Da li ste njihov adut?
- Biću kandidat građana, koga su dobrodošle da podrže i političke organizacije, jer su i njihovi članovi pre svega - građani, a stranke su istovremeno političke ćelije društva. Predsednik države po Ustavu izražava državno, nacionalno, a ne stranačko jedinstvo. Stranački interes u procesu izbora je legitiman, ali ga sa mnom stranke mogu tražiti u okviru nacionalnog, opšteg dobra, a ne suprotno. Citiraću Ustav, koji mnogi smatraju dekorom, ali ja ne - stranke ne smeju sebi da potčine vlast, niti da je neposredno vrše. Istovremeno, priznaje im se uloga u oblikovanju demokratske volje građana.

A imate li podršku Zapada, šta se spekuliše?
- Podršku evropske birokratije traži i ima Vučić, a ne ja, to nam svaki put javno demonstrira Johanes Han. Kao što sam sada zaštitnik građana, tako neću biti ni prozapadni, ni proruski, već „prosrpski“ kandidat za predsednika Srbije. Stav „Evropa nema alternativu“ smatram pogrešnim isto koliko i hvatanje za skute „majčice Rusije“. Ali činjenica je da je Srbija deo evropskog geografskog, kulturnog i civilizacijskog područja, odrasli smo uz „Police“ i „Star vors“, a desetine hiljada mladih koji su prošle godine otišli iz Srbije bolji život listom traže gde - na zapadu. Konačno, u Ustavu Srbije stoji da je naša država zasnovana na evropskim vrednostima. Samo, to za mene ne znači evrofanatizam, trgovanje vrednostima, idolopoklonstvo birokratskim procedurama.

Šta konkretno hoćete da poručite?
- Pogubno bi bilo da Srbija uđe u EU ovakva kakva trenutno jeste - razorenih institucija, bez vladavine prava i socijalne pravde, ugušenih medija, netransparentna i korumpirana, jer bi sve svoje iskorišćene i neiskorišćene prirodne i društvene resurse, koje sad kruni korupcija, stavili na sistemsko „izvolte“ velikim evropskim tržišnim zverima, a građani od toga ne bi imali ništa. Treba da u Srbiji izgradimo i živimo evropske vrednosti, da zakon važi za sve podjednako i da je jači od bilo čije političke volje, a da se firme otvaraju zbog dobrih uslova poslovanja, a ne tajnih državnih ugovora i subvencija. Proces pridruživanja trebalo bi da služi izgradnji „Evrope u Srbiji“, i to u svakom gradu i selu, a ne samo u Beogradu. Tada će se iz Evrope naši ljudi vraćati, a ne odlaziti.