DOJČE VELE: O čemu se ćutalo u Briselu?

Sastanak najviših zvaničnika Beograda i Prištine u sredu uveče u Briselu završio se bez izjava za javnost.

Tako su razgovori u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, dobili još jednu „vanrednu" situaciju.

Do sada smo imali prilike da vidimo kako dve strane, neposredno po završetku zajedničkog sastanka, iznose potpuno suprotne izjave o čemu su razgovarali ili se dogovorili. Prošle sedmice je delegacija Kosova odmah po završetku sastanka prekršila tek postignuti dogovor o „nekomentarisanju druge strane", na šta ih je, dan kasnije, morala da podseća sama šefica diplomatije EU Federika Mogerini.

Da li je njena poruka „manje komentarisanja više angažovanja" bila uzrok sinoćneg napuštanja sastanka u Briselu bez izjava učesnika? Ili dve strane, tokom tri sata razgovora sa posrednicima EU, jednostavno nisu došle ni do jednog pomaka ili preseka koji se mogao predstaviti građanima na čije živote se odnosi? Možda se razlog nesvakidašnje tišine lidera Srbije i Kosova može naći u rečenici koju je predsednik Srbije rekao neposredno pred početak sastanka u Briselu:

„Ulazimo u fazu kada je sve teže donositi bilo kakvu zajedničku odluku, primakli smo se tome da sve sledeće što damo, predstavlja veliki gubitak za Srbiju", ocenio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Nikolić je istovremeno naglasio i da će Beograd od sada insistirati na da glavna tema dijaloga bude Zajednica srpskih opština sa čijim formiranjem u Prištini otežu.Zajednica mimo Prištine?

Formiranje i statut za jedne „Zajednice", a za druge „Asocijacije" predstavlja najveći kamen spoticanja u okviru primene Briselskog sporazuma. Srbija traži uspostavljanje Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu koja će imati izvršna ovlašćenja i tako vratiti Srbima na Kosovu mogućnosti da odlučuju o svojoj sudbini. Kosovo insistira na Asocijaciji koja će prema kosovskim zakonima biti u ravni sa nevladinim organizacijama.

Dok zvanični Beograd poriče i mogućnost razgovora o nezavisnosti Kosova, Priština poriče mogućnost bilo kakve vrste autonomije Srba na Kosovu. To je možda i suštinsko pitanje u okviru normalizacije odnosa Beograda i Prištine i ne treba da čudi što je ono i dalje otvoreno, bez zajednički jasno definisanog rešenja, a čini se i bez načina da se objasni javnosti kojim se putem uopšte može do rešenja.

„Ako Priština misli da može da obavlja sve svoje funkcije nezavisno od Beograda, Zajednica srpskih opština može da obavlja svoje funkcije nezavisno od Prištine", rekao je Nikolić na pitanje novinara DW pre sastanka. „To što smo čuli od gospodina Tačija, da je Kosovo zaokružilo nezavisnost, to su priče za prištinsku javnost. (…) Degutantno je u 21. veku reći da si uz pomoć bombardovanja NATO došao do nezavisnosti", dodao je Nikolić.

Predstavnici EU ipak tvrde da vide put napred za Beograd i Prištinu i birokratski ga opisuju kao „prepoznato zalaganje i političku volju obe strane u procesu". Visoka predstavnica EU se u saopštenjima povodom dijaloga do sada uvek držala neutralno. I posle noćašnje runde razgovora, koji su javnost ovoga puta umesto u dilemi ostavili u mraku, Mogerinijeva se u pisanom saopštenju zahvalila predsednicima Tačiju i Nikoliću, kao i premijerima Mustafi i Vučiću na „otvorenoj i konstruktivnoj diskusiji".

„Dijalog je veoma važan proces za Srbiju i Kosovo, ali i za region i EU. Napredak u normalizaciji odnosa je ključan za očuvanje mira i napredak ka EU. To je ključno za Evropu i regionalnu stabilnost", naglasila je Italijanka.

Mnogo toga bi moglo da bude jasnije u četvrtak, kada se, kako obično biva, lideri Srbije i Kosova obrate domaćim javnostima. U Briselu kažu da nove rezultate u dijalogu očekuju do kraja meseca, kada bi Srbija trebalo da dobije podršku članica EU za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, a članice potvrdu konkretnog napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Taj konkretni napredak u ovom trenutku bi mogao da bude i konačno rešenje za samo jedan most i jedan zid u Kosovskoj Mitrovici. A preko zida i mosta se i dalje traga za poverenjem i famoznom „normalizacijom"", zaključuje Dojče vele.

(Dojče vele)