BANJALUKA - Pitanje revizije tužbe BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, nisu inicirali lider SDA Bakir Izetbegović i bošnjačke nevladine organizacije, nego bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs, gostujući na tribini bošnjačkih intelektualaca u Sarajevu tvrdi Krstan Simić, banjalučki advokat ekspert u oblasti krivične odgovornosti u međunarodnom pravu.

Ne propustite...Podiže tenzijeBAKIR IZETBEGOVIĆ POTVRDIO: BiH će u Hagu tražiti reviziju tužbe protiv Srbije
bakir-izetbegovic.jpg
Proces se nastavljaIZETBEGOVIĆ: Ne odustajem od revizije tužbe BiH protiv Srbije
bakir-izetbegovic.jpg

Najs je re­kao da su se u pro­ce­su su­đe­nja Ra­do­va­nu Ka­radžiću po­ja­vi­li no­vi do­ka­zi, ko­ji bi mo­gli bi­ti osnov za re­vi­zi­ju pos­tup­ka što je bi­la ini­ci­jal­na ka­pi­sla za ra­zmiš­lja­nja boš­nja­čkih po­li­ti­čara i ne­vla­di­nog se­kto­ra.

Simić isitče da se Najs ovakvom tvrdnjom preporučuje da bude agent stra­ne ko­ja tuži Srbi­ju, i da vo­di postupak, u sa­ra­dnji sa sa­ra­jev­skim advo­ka­ti­ca­ma Va­svi­jom Vi­do­vić i Edi­nom Re­ši­do­vić, sa ko­ji­ma je i gos­to­vao na se­si­ji “Kru­ga 99″.

dzefri-najs.jpg
Fonet/Aleksandar Levajković 

- Re­vi­zi­ja se može po­dne­ti ako se na­kon do­no­še­nja pre­su­de po­ja­ve no­ve či­nje­ni­ce – do­ka­zi, ko­ji su pos­to­ja­li pre do­no­še­nja pre­su­de, a je­dna od stra­na za njih ni­je zna­la, ni­ti ih je mo­gla pri­ba­vi­ti bez svo­je kri­vi­ce, a pri tom da no­va či­nje­ni­ca ima ta­kvu do­ka­znu sna­gu da bi re­zul­ti­ra­la do­no­še­njem dru­ga­či­je pre­su­de. Ispu­ni­ti ove stan­dar­de u pra­ksi je go­to­vo ne­mo­gu­ća mi­si­ja. Zbog to­ga sam zbu­njen izja­vom Dže­fri­ja Naj­sa, da sud­ski pos­tu­pak pro­tiv Ka­radžića nu­di no­ve do­ka­ze Pos­to­je i ut­vrđe­ni ro­ko­vi u ko­ji­ma se to može tražiti. Obje­kti­vni rok je de­set go­di­na i on is­ti­če 27. fe­bru­ara ove go­di­ne. Su­bje­kti­vni rok je šest me­se­ci od sa­zna­nja za no­vu či­nje­ni­cu. Ka­da se zna da je pre­su­da Ka­radžiću izre­če­na 25. mar­ta 2016. go­di­ne, može se za­klju­či­ti da ne pos­to­je pre­tpos­tav­ke za po­dno­še­nje ozbi­ljnog zah­te­va za re­vi­zi­ju. Me­đu­tim, stran­ka može upu­ti­ti zah­tev, iako on ne ispu­nja­va stan­dar­de pro­pi­sa­ne čla­nom 61, ali je to pi­ta­nje ozbi­ljnos­ti države, nje­nog kre­di­bi­li­te­ta, kaže Simić.

Advokat Simić veruje da će Ba­kir Ize­tbe­go­vić, ipak, do­bro ra­zmi­sli­ti u kon­tek­stu re­al­nog sta­nja stva­ri i odus­ta­ti od re­vi­zi­je jer bi takva mogućnost na­ne­la je ve­li­ku po­li­ti­čku šte­tu BiH.

bakir-izetbegovic.jpg
Beta 

- Me­đu­na­ci­onal­ni odno­si su se po­gor­ša­li. Pa­da­le su ne­od­go­vor­ne izja­ve i sa je­dne i sa dru­ge stra­ne, po onom kli­šeu na­še po­li­ti­ke na­pa­da i od­bra­ne na­ci­onal­nih in­te­re­sa. Po­li­ti­ča­ri iz RS su pre­ti­li da, ako se po­dne­se re­vi­zi­ja, BiH vi­še ne­će bi­ti, po­vla­če­njem srpskih pred­sta­vni­ka iz in­sti­tu­ci­ja vlas­ti na ni­vou BiH. Do­šlo je i do to­ga da je­dan mla­di po­li­ti­čki ju­no­ša, ape­lu­je na Ize­tbe­go­vi­ća da to ne či­ni, što me pod­se­ti­lo na ono do­ba ka­da je Mu­rat Ša­ba­no­vić hteo sru­ši­ti bra­nu kod Vi­še­gra­da, a ge­ne­ral Ku­ka­njac ape­lo­vao da to ne či­ni. Ov­de se ra­di o je­dnom drža­vnom i po­li­ti­čkom pi­ta­nju, ko­je tre­ba da bu­de re­še­no u okvi­ru in­sti­tu­ci­ja BiH pre svega Predsedništva.

- Pred­se­dniš­tvo sa­gle­da­va ima li pra­vnih uslo­va za re­vi­zi­ju, po­li­ti­čke ko­ris­ti od ta­kvog či­na i even­tu­al­ne po­li­ti­čke šte­te za odno­se u BiH i re­gi­onu. U slu­ča­ju da odlu­či da BiH ide u re­vi­zi­ju tužbe, on­da ime­nu­je no­vog agen­ta, pra­vi plan i obez­be­đu­je po­tre­bna sred­stva. Sa­kib Sof­tić vi­še ni­je agent BiH, jer je pos­tu­pak okon­čan, a po­dno­še­njem re­vi­zi­je, otva­ra se no­vi pos­tu­pak. Ovaj stan­ard da­nas se pri­me­nju­je svu­da u sve­tu. Zna­či, u ovom mo­men­tu ne pos­to­je iole ozbi­ljne pra­vne pre­tpos­tav­ke i odlu­ke in­sti­tu­ci­ja da se ide u re­vi­zi­ju, kaže Simić.

Banjalučki advokat dodaje u slučaju da Izetbegović preko Softića podnese zahtev za reviziju BiH bi pretrpela veliku štetu i bila deklarisana kao zemlja u ko­joj ne pos­to­ji vla­da­vi­na za­ko­na.

- To bi bio akt i stav sa­mo je­dnog na­ro­da, a BiH se sas­to­ji od dva en­ti­te­ta i tri na­ro­da. U iz­ve­snom smi­slu, to bi potrđi­va­lo da je BiH ap­sur­dna ze­mlja. Ap­so­lu­tno ne pos­to­je bi­lo ka­kvi ra­zlo­zi za strah, jer ovo je jef­ti­na pra­vno-po­li­ti­čka pri­ča ko­ja će naj­vi­še šte­te na­ne­ti Ize­tbe­go­vi­ću i nje­go­vim sledbe­ni­ci­ma,naglašava Simić.

(Narodne novine)

Šta u su­šti­ni sadrži presuda Međunarodnog suda pravde

Me­đu­na­ro­dni sud je za­klju­čio da Srbi­ja ni­je iz­vrši­la ge­no­cid, pre­ko svo­jih or­ga­na ili li­ca či­ji akti uklju­ču­ju nje­nu od­go­vor­nost. Ta­ko­đe, ut­vrđe­no je da Srbi­ja ni­je iz­vrši­la udruživa­nje ra­di vrše­nja ge­no­ci­da, ni­ti je pod­sti­ca­la za vrše­nje ge­no­ci­da, krše­njem svo­jih oba­ve­za, ute­me­lje­nih važećim kon­ven­ci­ja­ma. Srbi­ja ni­je bi­la ni sa­uče­snik u iz­vrše­nju kri­vi­čnog dje­la ge­no­cid na po­dru­čju Sre­bre­ni­ce. Važno je na­po­me­nu­ti i da je Me­đu­na­ro­dni sud ja­sno odre­dio da zlo­čin ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci ni­su po­či­ni­le in­sti­tu­ci­je Re­pu­bli­ke Srpske, već is­klju­či­vo po­je­din­ci. Zna­či, Me­đu­na­ro­dni sud je snažno podržao in­di­vi­du­al­nu kri­vi­čnu od­go­vor­nost, pa je za­bri­nja­va­ju­će za­što po­je­di­ni pra­vni­ci i po­li­ti­ča­ri po­ku­ša­va­ju tu od­go­vor­nost “ras­te­gnu­ti” i na RS. I pre­su­de pro­tiv Še­še­lja, ge­ne­ra­la Pe­ri­ši­ća, Sta­ni­ši­ća, Si­ma­to­vi­ća i Ka­radžića, do­ne­se­ne od stra­ne Me­đu­na­ro­dnog kri­vi­čnog su­da, snažno su podržale stav Me­đu­na­ro­dnog su­da da ne pos­to­ji od­go­vor­nost Srbi­je za bi­lo ko­ji oblik u iz­vrše­nju kriv­čnog de­la ge­no­cid, kaže Simić.