MATIJA BEĆKOVIĆ ZA KURIR: Na izborima biram između Olje i Vučića

Kampanja ne prestaje, ali izbora nije bilo od 1945. godine. A Srbiji zapravo i ne treba predsednik nego kralj

Predlagali ste da politički lideri polažu ispit na kojem bi dobili diktat kako bi pokazali pismenost. Koliko političara bi položilo, a koliko bi pobeglo s ispita?
- Pre će oni prilagoditi pravopis svojim mogućnostima.

Da li smete da se kladite da bi političari s titulom doktora prošli na ovakvom ispitu?
- Nikad oni ne bi bili političari da prethodno nisu postali doktori za različite poslove i marifetluke.

Šta prvo pomislite kad gledate prenose Skupštine?
- U strahu da svakog trenutka može izbiti tuča, radujem se što sam kod kuće.

Kakva je današnja srpska politička scena, kakvi su oni koji igraju glavne uloge?
- Sve što su imali, Srbi su naložili na vatru zajedničke države. Ujedinili smo se verujući da smo isti, a razjedinili da nemamo ništa zajedničko. Imali smo dva antifašistička pokreta otpora, a danas oba slove kao fašistička. Uzdali smo se u pomoć vremena, a vreme je iscurilo. Kad je proglašen kraj istorije, istorija je grunula na sva vrata. Kad je proglašena postistinita era i rečeno da je istina nevažna, istina je počela da isplivava s dna bunara. Zbog jabuke koju je zagrizao Adam isterani smo iz raja, a u naše doba nagrižena jabuka je postala zaštitni znak našeg vremena i može ga videti svako ko ima mobilni telefon.

Da li i dalje mislite da je premijer Vučić dobar glumac?
- Pitajte reditelje.

Da li bi on ili bilo koji drugi političar na tom mestu postao novi Tito ukoliko bi Putinu za neko krupno pitanje rekao „ne“?
- Vučić bi pravi Tito postao tek ako bi Srbiji rekao - „ne“.

Koja je najoriginalnija politička izjava koju ste čuli ovih dana?
- Možda ona da to što je Crna Gora priznala nezavisno Kosovo i u Unesku glasala da su Dečani i Gračanica albanski nije upereno protiv Srbije. Kao da ni sankcije Rusiji nisu protiv Rusije.

Šta biste poželeli građanima povodom Sretenja?
- Poželeo bih im Kraljevinu Srbiju.

Nego, kako vidite položaj Srbije u današnjem svetu?
- Srbija je prešla put od „Ave Serbia“ do šake jada. Pa ipak, da nema ovoliko stručnjaka i eksperata - domaćih i stranih - njen položaj bi bio kao nekadašnji položaj Švajcarske - prostor potreban svima.

Jesmo li kao država zaista značajni za velike svetske sile ili mi to samo precenjujemo sebe?
- Precenjujemo i sebe i njih. A potcenjujemo silu nad silama.

A kako biste ukratko opisali Srbe, a kako današnju Srbiju?
- Kao što je „titoslavija“ bila oličenje parazitskog raja u kome si mogao da preživiš ne radeći ništa, tako bi i Srbija htela da bude lezilebovićka oaza, gde se može biti veliki umetnik, a da ništa ne stvaraš, te veliki stručnjak, a da ništa ne radiš. Više su na ceni oni koji su Srbiju kamenovali nego oni koji su se od toga uzdržavali.

Jesu li u očima sveta Srbi i dalje „najgori od sve dece“?
- Odmah posle Trampa.

Šta nismo naučili iz sopstvene istorije?
- Da ne tovarimo mrtvu kobilu.

Čini se da nikad nismo imali veću podršku Zapada, ali kako je u praksi?
- U praksi je od tolike podrške 90 odsto stanovništva u dubokoj depresiji.

Da li smemo da se nedvosmisleno odredimo Istok ili Zapad ili ćemo pak zauvek voditi politiku balansiranja?
- Istok smo Zapadu i Zapad Istoku, rekao je Sveti Sava pre osam vekova.

Hoćemo li ikad stići u EU?
- Najvažnije je putovanje. Cilj je sporedan.

Kad će nam biti bolje?
- Kad se ismeje i sruši sve što vredi, krenućemo iz početka. S druge strane, kao seljaci koji se, radi uroka, najviše žale kad im najbolje rodi, tako se i mi pravimo da ne vidimo da ni kod drugih nije bolje.

Sve češće se zaoštrava situacija na Kosovu. Kome to odgovara?
- Putina su nazvali ubicom zato što je Krim, kao svoju teritoriju, pripojio Rusiji, a Klintona nisu iako je preko tri mora odvojio Kosovo od Srbije i pripojio Americi.

Akademik Tibor Varadi smatra da mi „čuvamo Kosovo koje faktički nije naše“. Kako vi to vidite?
- Može se reći i obrnuto: Kosovo je faktički naše, ali ga (baš zato) ne čuvamo.

Na šta tačno mi u Srbiji mislimo kada govorimo o Kosovu?
- Mislimo da Kosovo nije ni Hilarin butik, ni Bilov spomenik, ni Olbrajtkin rudnik, ni Klarkova firma. No, Srbija nikada nije izračunala materijalnu vrednost Kosova, a ona duhovna je neizračunljiva. Kosovo nije teritorija.

Da li je Kosovo i dalje „najskuplja srpska reč“ i „DNK srpskog naroda“?
- Samo dok bude Srba i srpskog jezika.

Šef države nedavno reče da će se, ako treba, ići i u rat za Kosovo, pa kako vam to zvuči 2017. godine?
- Jedna narodna pesma kaže: „Rat objavi, pa ga zaboravi.“ Nadam se da će i sada tako biti.

Da li je onaj srpski voz, koji je trebalo da saobraća od Beograda do Kosova, bio provokacija ili ne?
- Svako putovanje domaćom železnicom je provokacija opasna po život i sopstveno zdravlje.

Ramuš Haradinaj je uhapšen u Francuskoj, ali je još neizvesno da li će ga izručiti Srbiji, koja ga tereti za zločine nad Srbima. Kako vi vidite ovo odugovlačenje donošenja odluke?
- Pogrešio je što je išao u Francusku. Možda je bilo pametnije da je došao u Beograd, gde bi ga sačekala garda.

Nikako da se smiri situacija u regionu, stalno su tu neke provokacije... Evo, Hrvati su ovih dana podigli spomenik Stepincu. Kako vi gledate na taj čin?
- Ne znam šta se to nas tiče. Nisu ga podigli nama.

Da li i dalje mislite da je kod nas „zaostalost postala jedna vrsta mode“, da je „pomodno i popularno biti zaostao“?
- Da, to je tačno. Teretana je naša crkva. Zaostali jedino i mogu da napreduju. U tome je sva naša nada.

Kako to da „jedino zaostali imaju budućnost“?
- A ko bi drugi imao? Drugi su svoju budućnost pojeli.

Da li još verujete u ideje pravde, slobode i jednakosti, odnosno u takav svet?
- U te ideje su najmanje verovali oni koji su ih najviše propovedali. Vatreni zastupnici radničke klase i socijalne pravde kojima nijedan radnik nije mogao prići na kilometar.

Muzeji su nam zatvoreni, Kolarac je bio pred gašenjem, bioskopi izumiru, malo je novca za kulturu... Šta nam preostaje?
- Dodao bih Maticu srpsku, Srpsku književnu zadrugu, SANU, SPC... Da bi nas bombardovali, treba prvo dokazati da je Srbija gola ledina. A svaka zemlja bez kulture i moralnih zasluga to i jeste.

Kakav to svet ostavljamo mladima?
- Ostavljamo im svet bez mladih.

Pomenuli ste SANU... Da li ona danas ima ulogu u društvu kakvu zaslužuje?
- Nema. A nadam se da njena reputacija neće zavisiti od slučajnih prolaznika.

Utisak je da je ta institucija s novim rukovodstvom postala otvorenija.
- Možda da, možda ne. Samo da ne bude direktnih prenosa na Hepiju.

Da li je Akademija sa sebe skinula teret famoznog Memoranduma?
- To nikad nije zavisilo od nje. Tuđa ruka je taj teret natovarila, pa je ona može i rastovariti.

Spominje se da bi Kusturica mogao da pojača redove SANU. Kome je još mesto u Akademiji?
- Mrtve je nemoguće nabrojati, a i živih još, hvala bogu, ima. A što se mene tiče, Kusturica zaslužuje i da bude član i da bira odeljenje.

Akademiji prigovaraju da bi hitno morala da se podmladi.
- Neki izgleda mešaju Akademiju nauka i Vojnu akademiju. Samo što i za prijem u SANU ne predlože da se uvede regrutna komisija.

Zašto nemamo nekog novog Crnjanskog, Kiša, Miljkovića, Pekića, Andrića...?
- Možda imamo, ali se kriju pod drugim imenima da ne prođu kao ovi koji ste nabrojali.

Da li vam se čini da su ljudi neretko u strahu da misle svojom glavom?
- Šta će im glava pored TV ekrana?

Ima li, kako se to polemiše poslednjih godina, u Srbiji cenzure te, ukoliko je ima, ko su ti cenzori?
- Nema. Ako je verovati Cenzoru.

Nikada niste dali intervju svojoj ćerki Olji. Kada ćete to učiniti?
- Čim me pozove u „Utisak nedelje“.

Na kraju, otkrijte nam šta ste kupili za onih 5.000 dinara koje je država nedavno dala penzionerima?
- Donirao sam ih za izgradnju „Beograda na vodi“.

Razgovarao Boban Karović

BONUS VIDEO: