Nije bilo genocida u opštinama u Bosni 1992... ne postoji način da na suđenju bude zaključeno da je Karadžić kriv za genocid, kaže advokat Robinson

HAG - Odbrana bivšeg predsednika Repubike Srpske Radovana Karadžića zatražila je danas na statusnoj konferenciji u Haškom tribunalu da on bude oslobođen optužbi jer, kako su naveli, u Bosni nije bilo genocida 1992. godine.
"Nije bilo genocida u opštinama u Bosni 1992... ne postoji način da na suđenju bude zaključeno da je Karadžić kriv za genocid", rekao je Karadžićev advokat Piter Robinson.

On je objasnio da taj haški optuženik traži oslobađajuću presudu na osnovu člana 98 bis Pravilnika o postupku i dokazima, a po tačkama od 1 do 11, na osnovu kojeg optuženi može da zatraži oslobađanje po onim tačkama optužnice za koje smatra da tužilaštvo nije izvelo dovoljno dokaza.

Karadžićevi advokati su podneli zahtev u skladu sa pravilom 98 bis, koje daje mogućnost svakom optuženom da nakon iznošenja dokaza tužilaštva iznese svoje argumente zašto bi ta optužnica trebalo da padne.

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić tvrdio je pred Haškim tribunalom da ni u Srebrenici, ni u Bosni i Hercegovini nije bio počinjen genocid i da su nedokazane sve tačke optužnice protiv njega.
"Nigde nema otisaka mojih prstiju na nedelima. Svuda gde sam se mešao... bilo je u korist ljudskosti i olakšavanja patnji civilima ma koje nacionalnosti", rekao je Karadžić podnoseći zahtev za oslobađanje na polovini suđenja, pošto su tužioci završili izvođenje dokaza protiv njega.

Optuženi je opovrgavao i navod optužnice da su zločini iz optužnice bili počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, koji je on predvodio, a u cilju "trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata" sa teritorija BiH koje je srpsko vođstvo smatralo svojim. Uklanjanje nesrpskog stanovništva sa teritorija nije bilo "trajno", tvrdio je Karadžić, sugerišući da je po zakonu "bilo poželjno i obavezno" da se civili uklone sa teritorija zahvaćenih ratom, ali da im niko nije uskraćivao pravo na povratak.

"Tužilaštvo nije dokazalo nikakvu moju odgovornost za zbivanja u Srebrenici, niti da je to bio genocid... Na tužilaštvu je da dokaže ko je ubijao i iz kakvih motiva", kazao je Karadžić, napominjući da je bilo "ubijanja na ličnoj osnovi, iz osvete".

Optuženi je rekao i da je broj žrtava iz optužnice deo "muslimanske propagande" kojoj je "tužilastvo podleglo" i "deo igre koja tamo (u BiH) unesrećuje narode i postavlja temelj za buduća neprijateljstva". Kao nedokazano, Karadžić je odbacio i da je "bilo ko imao nameru da ubija ratne zarobljenike", a da su i sami "počinioci-pokajnici" koji su svedočili tokom procesa izjavili da "nisu imali nameru da unište Muslimane", što je pravni uslov da bi zločin bio proglašen za genocid.

"Nije dokazano da su postojali takvi planovi i namere, a pogotovo da je postojalo moje saznanje bilo kakvo... a kamoli da sam znao za ubistva. Nikakvih planova, saznanja i izveštaja o tome nije bilo", tvrdio je Karadžić.
On je rekao i da tužioci nisu dokazali da su hiljade žena, dece i staraca iz Srebrenice srpske snage deportovale, tvrdeći, istovremeno, da je to bila evakuacija koju su tražili sami Muslimani, uz podršku UN. Karadžić je tvrdio i da direktiva kojom je u martu 1995. naložio VRS da stvori nepodnošljive uslove bez nade u opstanak u enklavi za stanovništvo Srebrenice "nije imala nikakve posledice" na terenu.

Govoreći o optužbama za zločine nad civilima u Sarajevu, Karadžić je negirao da je VRS grad držala pod opsadom i podvrgavala ga nasumičnoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri koja je izazvala velike civilne žrtve.
"Nijedan incident nije dokazan da su ga Srbi počinili", tvrdio je optuženi, rekavši i da je Sarajevo bilo "krajnje militarizovano", a "vojska izmešana sa civilima".

"Nije dokazano da je Sarajevo bilo civilno područje i da su civili bili ciljani". Rekavši da bosanski Srbi "nisu polagali pravo, ni nameravali da uzmu muslimanske teritorije u Sarajevu", on je tvrdio da Srbi "nisu započeli borbe u gradu" zato što im to "nije bilo u interesu".

Karadžić je kazao i da su srpski vojnici oko Sarajeva "sprečavali 80.000 muslimanskih vojnika da ne preplave njihove kuće i predgrađa i odu da se bore u drugim krajevima". To, kako je rekao, nije bila opsada.
"Šta bi bio motiv da terorišemo Sarajevo" u kojem je tada "živelo između 50.000 i 70.000 Srba kojima nije bilo dozvoljeno da odu iz grada", zapitao se optuženi. "Vatra je bila obostrana, a da je srpska strana pucala nasumce, Sarajevo bi izgledalo kao Drezden ili Mostar... Sarajevo nije ni ogrebano u poređenju s tim ruševinama", rekao je Karadžić.

Opovrgavajući optužbu da je gradu uskraćivao namirnice i humanitarnu pomoć, Karadžić je tvrdio da su dokazi pokazali da je njegov stav bio da se "ne sme ratovati hranom, strujom, vodom i gasom", zato što je "sve osim vazduha za civilni život Sarajeva dolazilo sa srpske strane".

Optužbe za zlodela u logorima širom BiH, Karadžić je takođe odbacio kao nedokazane, tvrdeći da su to bili "istražni centri" u kojima su bili zadržavani samo oni "učesnici u oružanoj pobuni", dok su ostali "greškom uhapšeni" bili oslobađani.

Nedela su činili pojedinci, a tužilaštvo nije dokazalo da je to bio "deo državnog sistema", kazao je optuženi. Karadžić je tvrdio da tužioci nisu dokazali da su vlasti bosanskih Srba sistematski i nasilno preuzimale vlast u 20 bosanskih opština po istom obrascu, koji je podrazumevao otpuštanje, nezakonito pritvaranje, mučenje, ubijanje i proterivanje nesrba.

Rekao je da je uspostavljanje srpske vlasti, naprotiv, bilo u skladu sa Kutiljerovim mirovnim sporazumom koji je predviđao reorganizaciju unitarne BiH u trodelnu u kojoj bi svaka nacionalna zajednica imala svoj entitet.
Karadžićeva odbrana zatražila je i da sudije kao nedokazanu odbace i tačku optužnice za uzimanje vojnika Unprofora za taoce, tvrdeći da su oni u trenutku kada ih je VRS u maju 1995. zarobila bili neprijateljski vojnici.

Optužnica tereti Karadžića za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Portparol Tribunala Nerma Jelačić ranije je saopštila da će tužilaštvo na taj zahtev odgovoriti dva dana kasnije, 13. juna.

Početak dokaznog postupka odbrane Karadžića pred Haškim tribunalom zakazan je za 16. oktobar, a poslednji svedok tužilaštva saslušan je 4. maja.
Suđenje Karadžicu počelo je krajem oktobra 2009. Uhapšen je u julu 2008. i potom izručen Hagu.