RASIM LJAJIĆ PIŠE ZA KURIR: Ekremizacija politike

Na političkom talasu koji je zapljusnuo čitav svet Tramp je ušao u Belu kuću, a Velika Britanija izašla iz Evropske unije. Populizam se u Srbiji ozbiljno usidrio i nastanio i pre nego što je Preletačević doleteo na belom konju. Ma koliko ga upoređivali sa drugim sličnim pokretima i liderima, pre svega sa Bepeom Grilom u Italiji i Živim zidom u Hrvatskoj, čini se da su sva ta poređenja neadekvatna. Jedino zajedničko im je to što se u svim slučajevima radi o antisistemskom delovanju i protestnom glasanju.

Bepe Grilo je u kamperskom kombiju špartao Italijom okupljajući i zaluđujući ljude svakojakim glupostima, uključujući i onu o formiranju narodnih komisija koje bi kažnjavale novinare za širenje dezinformacija. Obećavao je i minimalnu platu od 1.000 evra za sve radnike. Ta retorika mu je na izborima 2013. godine donela 25,5 odsto glasova. Dakle, Grilo jeste po vokaciji bio komičar, ali je u politici bio više opasan nego šaljiv.

Slučaj Živog zida nije baš tako ilustrativan kao Bepe Grilo, a ni zabavan kao Beli Preletačević. Za razliku od Preletačevića, kome je satira lajtmotiv u osvajanju birača, Živi zid sve vreme nudi šećernu vodicu za sve boljke hrvatskog društva.

Preletačević još uvek ne nudi ništa. Čak je više zabavan zbog svoje pojave i belog odela nego zbog onoga što govori. Na njegovu sreću, ova kampanja je kratka, jer s više pojavljivanja u javnosti on samo gubi.

Beli je za veći deo opozicije bio spasonosna formula, po kojoj bi on podigao izlaznost na izborima, a samim tim i smanjio šanse Vučiću za pobedu u prvom krugu. Međutim, onaj ko je do juče bio spasilac sada odjednom postaje problem i za opoziciju i za njene kandidate. Pojavom Preletačevića kandidati opozicije su u medijskom smislu potpuno pali u drugi plan. I zato najveći napadi na Belog dolaze iz tabora tzv. belih listića, koji ne primećuju da su oni radili istu stvar pre pet godina, samo u nešto drugačijem („intelektualnom“) pakovanju.

Njegov uspeh je svakako neuspeh celokupne političke elite i poraz stranaka i vlasti i opozicije. Ovih drugih svakako mnogo više.

Srbija očigledno prolazi kroz fazu ekremizacije politike.