Predsednički kandidat Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je gost talk show-a "Da se ne lažemo" gde odgovara na pitanja o ekonomiji, o optužbama svojih protivnika, o svom bratu, o krivičnoj prijavi koju je protiv njega podneo kandidat Saša Radulović..

RF: Dobro veče. Ja sam Ratko Femić, Vi gledate „Da se ne lažemo“. Za oko mesec dana od kada postoji ova emisija ugostili smo najjače partijske lidere, najvažnije političare. Do sada je bilo u emisiji šest predsedničkih kandidata, a moj večerašnji gost je u jednoj prethodnoj poseti „Kuriru“, kada je emisija bila tek u nastajanju, obećao da će da dođe u moju emisiju. Neke kolege su mi rekle doći će on sigurno, ali za 35 godina, međutim evo večeras je sa nama predsednički kandidat Srpske napredne stranke- premijer Srbije, gospodin Aleksandar Vučić. Dobro došli i hvala Vam što ste održali reč.

AV: Hvala Vama i da nastavimo sa spotom, uvek održim svoju reč za razliku od onih koji neće ni za 3500 godina.

RF: A dobro kad smo kod spota, šta stvarno znači ta poruka, bilo je komentara nekih, šta znači ako neko održi reč, ali za 35 godina?

AV: Važno je da održi reč. A, nije to bila poruka, poruka je bilo nešto drugo. Poruka je bila da pre svega umeš pristojno da razgovaraš i sa onima koji drugačije misle i sa onima koji su strogi prema tebi i sa onima koji te kritikuju, kada za to nema previše razloga, a za razliku od svih ostalih koji to en mogu da podnesu. I zato ste u ovoj kampanji mogli da vidite da od mene nije izašla nijedna preteška reč za moje protivnike iako ih je desetorica, da nisam napravio nijedan negativan spot koji bi o njima lično nešto govorio.

RF: Ali ste govorili o njima kao o bivšem DOS-u, koji pokušavaju da vrate Srbiju u prošlost.

AV: I to je sve. Šta sam lično o njima govorio, ništa. Govorio sam o tome šta je njihova politička namera. I to je ne samo legitimno, već i normalno, to je suština političke borbe. Za razliku od njih koji su vodili personalno negativnu kampanju sve vreme. I taj spot je bio još jedan od načina da se pokaže da postoje ljudi koji itekako uvek i na svakom mestu mogu da kažu i šta žele i šta misle, makar bilo to veoma oštro protiv takvog autokrate ili autoritarnog tipa, kakva sam ja, kako bi oni govorili.

RF: Kada kažete, imali ste te poruke i u tom spotu i na Vašim mitinzima, da te snage prošlosti, snage starog DOS-a, žele da vrate Srbiju u prošlost, da unište ono što ste uradili za prethodne tri godine, Vi imate dosta saradnika oko Vas, koji su upravo iz tog bivšeg DOS-a, da sad ne imanujem.

AV: Radili su ovi drugi spotove, pa možete slobodno i da imanujete, niti se ja toga stidim, niti mislim da je to loše, imaću ih i u budućnosti.

RF: Da li se oni vređaju?

AV: Ne, ne vređa se niko, zato što oni znaju o čemu govorim. Nemam one koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama, koji su donosili takve odluke, nemam one, valjda su oni i pred sudovima, nekoliko njih je pred sudovima, neki su i pravosnažno osuđeni, odnosno prvostepeno osuđeni, dakle imate slučajeve od Bubala do Slobodana Milosavljevića, do Dulića, do Bore Novakovića i mnogih drugih.

RF: Dobro, Bubalo je DSS.

AV: Sasvim je svejedno, DOS je isto. Bio ministar za privatizaciju, ako se ne varam. Dakle, mislim da je veoma važno da shvate da postoji razlika ponašanju, razlika u sistemu, razlika u principima delovanja. Ako smo uspeli da zemlji smanjimo deficit na 1,4% što je dramatično ispod nivoa Mastrihta i mnogo niže od proseka Evropske unije. Da nam je inflacija bila 1,1% prošle godine. Da nam je rast bio 2,8%, a ove godine očekujemo 3,5%. Da smo uspeli da podignemo zemlju na Doing Bussines listi Svetske banke sa 91. na 47. mesto, jesu li ovo činjenice?!

RF: Ali gospodine Vučiću, Vas dosta ljudi sada kad iznosite te podatke, koji su onako suvi ekonomski podaci, dosta običnih građana, Vaših glasača ili birača nekih drugih kandidata, Vas neće razumeti.

AV: Neće, ali ja sa Vama razgovaram zato što znam da znate da su ti objektivni podaci tačni. To su jedina merila po kojima možemo to ljudima da objasnimo, a da ne ulazimo u emocionalno prikazivanje sebe i sopstvenih protivnika. Dakle, to je ono što je realno, to je ono što je objektivno. Ja inače znam koliko naš narod živi teško i ne mora to niko da mi govori, jer gotovo da ne postoji selo u Srbiji koje ne poznajem, u svakom opštinskom sedištu sam bio po nekoliko puta. Kao predsednik vlade čini mi se da sam obišao mesa u kojima od ’45. godine niko nije dolazio. Dakle, mislim od Lebana do Žitorađe, mnogih drugih. Dakle, mislim takođe da je važno, da znajući koliko ljudi teško žive, da smo preduzeli teške ekonomske reforme, da smo napravili taj rez još 2014. godine, provodili to ove tri godine i uspeli da Srbiju postavimo, da napravimo dobre temelje za budući razvoj i dobar ekonomski uspeh.

RF: Ali evo Vi sada kažete da ste svesni toga koliko ljudi teško žive.

AV: Pa naravno, ne mislite valjda da ćete nešto što nam traje stotinu godina, od završetka Prvog svetskog rata se gotovo nikada nismo oporavili. Mi smo već ’38. godine, pogledajte analizu ’39. godine, Stojadinovićeve analize, pogledajte koliko su delovi koji su nastanjeni Hrvatima živeli bogatije i bolje od delova koji su bili nastanjeni Srbima.

RF: Ali kako Vi kažete na primer, da ste za vreme svoje vladavine, da li sad računate ovih pet godina ili tri godine od kada ste na premijer, da je zaposleno oko 130.000 ljudi, odnosno otvoreno radnih mesta. Čitao sam nešto da taj pokazatelj nije značajno uticao na skok BDP-a ili na potrošnju građana.

AV: Čitali ste analizu, plašim se istinomera ljudi koji ne umeju da urade to kako je potrebno i kako se to zaista radi. Kao što vidite, na skok bruto domaćeg proizvoda uticale su, pre svega investicije i izvoz. Imate tri osnovna elementa koja utiču na skok bruto domaćeg proizvoda, to su, iako nas ljudi opet neće razumeti, ali je dobro da se kaže. To su investicije, izvoz i potrošnja. Upravo zbog mera fiskalne konsolidacije mi nismo mogli nismo mogli da imamo tu treću nogu koja je važna da bi stolica mogla da stoji. Imali smo dobre strane investicije, ubedljivo najveće u regionu, nedovoljno domaćih investicija, čak smo i mi grešili zato što nismo imali dovoljno nabavke.+ i drugo je bio izvoz koji je dramatično bolji. Kada sam ušao u vladu imali smo pokrivenost uvoza izvozom na nivou od 57%, a danas je to na nivou od 78%. Nikada bolju pokrivenost uvoza izvozom nismo imali.

RF: A je li tačno samo za investicije da nas one koštaju milijardu evra? Saša Radulović to tvrdi. Ovde u emisiji je tvrdio, kaže da subvencije za dovođenje stranih investitora nas koštaju milijardu evra.

AV: Šta pričate? Je l znate šta je milijardu evra?

RF: To je Saša Radulović da mi bacamo milijardu evra.

AV: Dobro, ja sam mislio da Vam je neko ozbiljan to rekao, pomislo sam da niste od nekog ekonomiste čuli.

RF: Vi ste ga doveli za ministra privrede.

AV: Upravu ste, ja sam shvatio svoju grešku i onda sve koji nisu ozbiljni sam, razume se kako smo to i rešili. Pustite, znate li šta je milijarda evra?! Prosto to su neverovatne stvari. Možda na nivou od deset godina ili tako nešto, što onda nije veliki novac, ali ako govorimo o godišnjem nivou to je sumanuto, to je besmisleno. Međutim ono što sad radimo, na povećavanju plata i povećavanju penzija., uvećavanju minimalne zarade za 7,5%, gde nam je sat otišao sa 121 na 130 dinara, verujem da će pri kraju ove godine da ode na 140 dinara, dakle to će biti novih 7-7,5% povećanja. To je minimalna zarada koju prima 350 hiljada ljudi, dolazimo do trećeg dela, to je povećanje javne potrošnje. Mi imamo uvećanu javnu potrošnju u prva tri meseca, to je ono što već sada možemo da vidimo po podacima i mart mesec za koji planiramo 47,5 milijardi da bude deficit, mi nećemo imati deficit uopšte. Pri svemu tome, sve svoje obaveze plaćamo na vreme i sve to radimo na dobar način. To nema veze sa tim da li se nekome dopadam ili ne, ja razumem da ljudi zbog ovoga neće glasati za nas, ali ovo su činjenice. Ovo su podaci koje niko ne može da pobije, kao što znate te podatke izgovara i Svetska banka i MMF i Evropska unija i svi ostali. A to drugo, zašto Vam se sve ne sviđam, što sam odvratan, ružan ovakav i onakav, to je sve okej. Ali ovo su činjenice.

RF: Ikea dolazi?

AV: Ikea završava pre vremena. Ikea je trebalo da otvori u julu, a otovoriće u junu najkasnije.

RF: I koliko će ljudi da bude zaposleno?

AV: Pa biće mnogo ljudi zaposleno, direktno ćete imati 300-350 ljudi, kao se ne varam, dakle u slovo za deset, ali to je samo ono direktno i u prvom zaletu. Iza toga već dve nove kompanije su zainteresovane, da pored Ikee naprave svoje centre, ne samo retail centre već i male produkcione centre, ali i ritail centre.

RF: To je šansa za kooperate iz naše zemlje.

AV: Ali to je pre svega šansa, kao što ste Vi rekli za naše kooperate. To je šansa i za jedan deo Simpa, to je za neke druge naše proizvođače, da nemamo samo ovog divnog čoveka iz Ćuprije koji je pravio daske i oklagije, dakle, već da imamo za celo tržište Ikee, ne samo za tržište Srbije, već za ceo svetm, mnogo više proizvoda koji se prave ovde u Srbiji. Dolazi Lidl, već su logistički centar gotovo završili.

RF: Šta je sa Mercedesom u Ikarbusu, sa Mubadalom i Džipovima?

AV: Pošto ja vidim da Vi ne želite da čujete ono što sam već nekoliko puta govorio, sa Mercedesom radimo, Ikarbus, iako milion problema imamo, prvo to ljudi moraju da razumeju. Dakle, nasledili smo od bivšeg režima uništenu fabriku, fabriku u kojoj je radilo 1300 ljudi, bila je odlična fabrika, ali onda su oni rešili da unište Ikarbus i da kupuju autobuse od Poljaka i od ne znam koga još, zato što je neko napravio svoju kombinaciju i da razdvoje našu fabriku. Kada sam ušao u vladu Ikarbus je imao 200 zaposlenih, kompanije, pred setačjem. Šta da radimo, snalazi se i spašavaj kako znaš i umeš. Dajte narudžbine za našu kompaniju. Sada smo uzeli 60 autobusa što za Beograd, što za Novi Sad. Uzimamo više. Sa Mercedesom imamo kooperaciju, gde nam oni dozvoljavaju da stavite znak mercedesa. Pogledajte to su autobusi u kojima se vozite.

RF: I njihov motor?

AV: A nismo mi sposobni da napravimo motor, kad budemo bili sposobni, onda ćemo mi da budemo u Nemačkoj.

RF: Ne, ne u redu. Dakle, kooperacija traje.

AV: Naravno da traje. Onda ćemo da budemo u Nemačkoj. I za namenska vozila uzimamo motore i hladnjake i šasije, sve ostalo radimo mi. Sad imamo cevaru, recimo, u Velikoj Plani koju nismo imali, kao što imamo u Petoletki i tako dalje. Ali, i to je velika stvar za nas. Čekamo hladnjak iz Italije, motor odavde, šasije iz Rusije i tako dalje. Tako da hoću da Vam kažem, dakle da naravno, ali Vi me ustvari hvalite što smo uspeli da sačuvamo i da oživimo Ikarbus, da radnici nastave da primaju plate.

RF: Ja Vam samo pitanja postavljam.

AV: Pa ne hteli ste da me kudite pa je ispalo obrnuto, kao da smo se dogovarali tako da hvala na tom pitanju za Ikarbus, ide im mnogo bolje nego što im je išlo pre 3,4,5 godina. Da li im je teško? Pa teško im je. Nema tu lako.

RF: Pre Vas je ovde bilo šest predsedničkih kandidata, svako od njih je imao neko pitanje za Vas i jedno od tih pitanja je „Zašto izbegavate TV duele?“

AV: Ne izbegavam TV duele, izbegavam da se sastanem sa onima od kojih ne mislim da imam Bog zna šta da čujem. A moje obaveze ispunjavam redovno, redovnije nego bilo ko od njih. Za razliku od njih kad su bili u vlasti, a mrzeli su da dođu u Narodnu skupštinu, ja volim da dođem u Narodnu skupštinu, volim da im odgovaram na pitanja mnogo češće nego i više nego svi drugi. I svaki put kada sam dolazio u Narodnu skupštinu, iako ih je bilo po 10 ili 15 protiv jednoga, nikada nisu uspeli da me pobede. Uvek su izgubili kao što će da izgube i u nedelju. A što se tiče televizijskih duela, ako bude drugog kruga i slučajno budem učestvovao u drugom krugu, svakako ću izaći na televizijski duel. To je moja obaveza i nemam nikakav problem sa tim. I na tom duelu ću da pobedim. A sa kim da izađem na duel? Ajde Vi mi recite.

RF: A ko Vam je najozbiljniji protivnik?

AV: Evo ja Vas pitam.

RF: Nemojte Vi mene da pitate.

AV: Imam pravo da pitam.

RF: Imate.

AV: Imate, ja Vas pitam na pristojan način, a sa kim biste da ja izađem na duel?

RF: Ja pitam Vas da Vi meni kažete.

AV: Čekajte, pošto nemate taj odgovor.

RF: Zašto bih ja, ja nisam u Vašim cipelama.

AV: E okej, pošto niste u mojim cipelama, nego ste u cipelama svih njih, a sa kim bih to izašao na duel? A ko je taj da je drugoplasirani. A ko je taj koji misli da je drugoplasirani. Da izađem sa Šešeljom na duel, da izađem sa Preletačevićem, sa Maksimovićem na duel, da izađem sa Jankovićem na duel, da izađem sa Jeremićem na duel, da izađem sa Obradovićem na duel a svi me zovu, da izađem sa Stamatovićem, sa Popovićem, sa Radulovićem, sa Čankom.

RF: Dakle, razumem Vas.

AV: Sa kim od njih da izađem? Ne znate ni Vi. Ili treba sa svima da izađem na duel ili treba da bude njih desetorica na mene?

RF: Shvatio sam šta hoćete da kažete. Svi bi hteli da izađu na duel sa Vama, ali ako bude drugog kruga, da Vi ne biste birali sada, ko je taj najjači pokazaće drugi krug i izaći ćete na duel sa njim.

AV: Podrazumeva se. Imaće priliku lako da me pobede, kao i u skupštini.

RF: A ko je po Vama, što kažu istaživanja koja dobijate, a i po kampanjama koje vode Vaši protivkandidati, koga smatrate za najozbiljnijeg protivkandidata?

AV: Pa ima nekih ljudi koje poštujem i nekih o kojima nemam visoko mišljenje i to je valjda najteža rečenica koju ću da izgovorim o njima. Ništa više od toga. Ne bavim se time, trudio sam se da čujem nešto o nekim programima, planovima, i opet bih mogao retorsko pitanje da postavim, odgovora ne bih bilo ni stvarnog niti bilo kakvog drugog. Nikakav plan, nikakav program nisam čuo, slušao sam samo nekih mnogo tačaka, samo nijednu tačku nisam čuo. I to govori o razlici u ozbiljnosti, u odgovornosti našoj je da se ponašamo odgovorno, da gledamo u budućnost, a njihovo je da mrze. Pogledao sam njihove poslednje mitinge noćas, sinoć sma ih gledao, te završne reči kako bih ja rekao. Sem jezive mržnje koju sam mogao da vidim i osetim. Dakle ti Čaušesku, ti si odvratni diktator, ti treba da završiš onako i ovako, ali ja ću da te spasem od toga, a familija ti je odvratna, brat ti rukovodi organizovanim krimnalom, ali neću da ti kažem kako i zašto, to ću da ti kažem u duelu, pošto ne znam šta bih ti rekao. A onda ću da podnesem krivičnu prijavu, u toj krivičnoj prijavi nisam ni imena naveo kako treba, pa sam promašio sve što sam stigao da promašim i tako dalje.

RF: To govorite o Saši Raduloviću?

AV: Ne, pričam o svima njima. Pričam o onima koji su sinoč na Trgu republike pretili streljanjem, pa će onda da me odbrane valjda od tog streljanja. Nemojte kad Vas molim da me branite, nemojte da me branite, nemojte te dečačke trikove, „Hej da ti kažemo da si zaslužio streljanje, ali mi ćemo da te odbranimo“. Kad Vas molim nemojte. Pošto za razliku od Vas nisam ukrao ništa. I borio sam se za ovu zemlju sve vreme. I boriću se za ovu zemlju, nisam Vas se nimalo uplašio, pošto znam koliko ste hrabri, odlično Vas poznajem sve, od prvog do poslednjeg. Tako da hrabršću, neću o znanju, odgovornosti, marljivosti, hrabrošću nijednim od Vas nisam ni najmanje fasciniran.

RF: Gde Vaš brat radi?

AV: Moj brat radi kao što znate u Zavodu za izradu novčanica i radi tamo već gotovo 20 godina. Ima pristojnu platu, živi u stanu koji je uzeo na kredit pre 13,14 godina i dalje plaća taj kredit.

RF: Ja nisam izmišljao gospodine Vučiću, ja sam Vas pitao u jednom intervjuu.

AV: Dobro Ratko. Niste Vi, neki jesu. I ja Vas pitam čiji je „Franš“ i kad ga je to kupio i gde ga je to kupio? Pa pričali ste da ima zemlju od Topole do Palanke ne znam gde, pokažite mi dge tu zelju ima.

RF: To što Velja Ilić kaže, Andrej dođe pa pritisne ovog, pa pritisne onog, pa ide po lokalnim odborima.AV: Kaže Velja Ilić. RF: Vaš koalicioni partner do jučerašnji.

AV: Kaže idemo po lokalnim odborima, ne sme da ide ni po lokalnim odborima, to ima neke veze sa restoranima ili negde, ne sme da ode ni po lokalnim odborima. Da Vam nešto kažem, znam ja za šta su ga oni optuživali, nego Vas pitam da mi pokažete jedan dokaz, niste znali nijedan dokaz kao ni oni, ni za šta. Ako je optužba da je moj brat išao po lokalnim odobrima, ići iće, on ide i pomaže ljudima iz Novog Sada, Milošu Vučeviću i nekima, da organizuju rad na terenu, je li to zločin neki?

RF: Pa ne, nego ako je čovek zaposlen kako ima vremena?

AV: Ima, ide u poslepodnevnim satima ili kada je na odmoru. Šta Vam je sporno? Osim što vidim da ste fascinirani, kao i oni mojim bratom, pa biste hteli nešto da mi poručite, da mi kažete, pa Vam nešto ne ide.

RF: Nisam uopšte fasciniran gospodine Vučiću, ali trojica predsedničkih kandidata, ja čoveka ne poznajem, video sam ga samo na slikama,, u novinama, Vuk Jeremić je čak rekao da su mu pretili? Čak rekao da su njega predsednički kandidati, Vašeg brata, pominjali ovde, mene niko nikad nije zvao da mi kaže, da mi skrene pažnju na sadržaj emisije, nisam imao problema, a Vuk Jeremić kaže da mu je prećeno zbog toga.

AV: Vuku Jeremiću neko pretio, a ko mu je pretio?

RF: Pa on kaže da mu je taj koji je to rekao pokazao ovako, kao odozgo da je došlo. Patrijarh ili VI ili ko je još gore.

AV: Biće da je patrijarh. Šta da Vam kažem. Kao što je i ovom drugom neko rekao, drugar iz BIA-e rekao nemoj da uđeš u drugi krug. Šta hoćete da Vam ja na to kažem, šta želite da Vam ja na to kažem, evo pokušaću u nedelju da ih oslobodim drugog kruga pa da ne brine čovek.

RF: Dobro, u redu.

AV: Je li imate još nešto da mi kažete? Da rešimo to pitanje.

RF: Evo rešili smo to- Saša Radulović je podneo krivičnu prijavu protiv Vas i Vašeg brata, šta imate na to da kažete?

AV: A već je odbačena krivična prijava zato što je čovek polupismen, ali neću da govorim ništa o tome.

RF: Zbog pogrešnih imena?

AV: A nije, zbog pogrešnih činjenica. Naveo je da se nešto dogodilo, što se nije dogodilo. Jer već specijalni tužioci imaju uviđaj u taj predmet.

RF: Kad smo već kod toga šta su Vaši protivkandidati pričali ovde, Saša Radulović je još rekao da „Beograd na vodi“ uopšte nije Arapski projekat, da iza tog projekta stoje neki naši ljudi.

AV: To je srpski projekat u kome Arapi učestvuju sa 67%.RF: Dakle on tvrdi da nema Arapa, nego da su to sve naši ljudi koji peru novac. AV: Kakvi bre naši ljudi? Koji naši ljudi, imate odakle su došle pare?

RF: Ja Vas pitam.

AV: Nema nijednog, ja sam to prvi put čuo. Ja izgleda ne čitam, nisam se bavio svima njima i ne čitam te gluposti koje razni ljudi izgovaraju u ovoj kampanji. Novac sav koji je dobijan i 20 miliona prvih i 12 miliona kasnije, sve dolazi sa arapskih računa, oni su to radili, to je čisto kao suza i kao što vidite te fantazmogorije kako su nazivali, niče jedan moderan deo koji će biti lepi i moderniji od Moscow city-ja, izgledati veličanstveno i učestvovati u privlačenju turista rekao bih mnogo više nego bilo koji drugi deo. Uz onaj stari deo Kosančićevog venca, koji sada obnavljamo, renoviramo, koji nisu radili već 50 i 60 godina, mislim da će to biti sjajan kontrast i za privlačenje sa jedne strane mlađih populacija, a sa druge strane nas srednjovečnih i nešto starijih.

RF: U redu. Sada ste pomenuli da Vam je rešenje da ih pobedite u prvom krugu. Ali ne odbacujete mogućnost drugog kruga.

AV: Pa naravno da ne odbacujem, ja sam to u šali rekao, pošto da ne bi morali u onog gore da gledaju i u nekog druga iz BIA-e, ja nisam znao da imaju drugove u BIA-i, ja nemam, pravo da Vam kažem, dobro je da se druže sa BIA-om.

RF: Imate direktora BIA-e.

AV: Zamislite da ne poznajem šefa BIA-e. Malo bi smešno bilo, složićete se. Drugih drugova, teško da mogu da se hvalim da imam drugova. A za te „gore“, kad mi dođe vreme onda ću za te „gore“ da pitam.

RF: Pa i Vi ste gore.

AV: E nisam, ja sam veoma dole sa svojim narodom i dobro znam šta narod misli i šta narod govori. A moj problem sa tim gospodinom Ilićem, je bio samo u tome što mu nisam dao da kraducka i što, kao što znate, nisam hteo da mu dam da vodi jedno javno preduzeće, inače da sam vodio javno preduzeće bio bih i dalje Bog, bio bih opet kako oni to pokazuju „gore“.

RF: Kažete da ste Vi sa narodom, da znate šta narod misli i oseća. Možda Vam je banalno da Vas pitam nešto, da li uopšte znate kako košta karton jaja na pijaci?

AV: Naravno da znam, karton jaja, kad je povećana cena od 130 do 180 dinara, u zavisnosti od toga koju klasu uzmete. Znam svaku cenu svega, zato što to gledam svaki dan Ratko, svaku cenu mleka, svakog ulja, šećera, hleda, znam koliku cenu hleba određujemo zato što je to na mom stolu svaki dan.

RF: A otišao Vam je akumulator na autu, koliko to morate da platite?

AV: 100 evra, ovako ili onako morate da platite. I kao što vidite neću da promašim nijednu cenu. Sad će neko da pomisli da ste se dogovarali sa mnom. Zato što je prost razlog. Ja svako jutro na poslu dobijem, imate 44 prozivoda preko kojih pratite takozvanu potrošačku korpu i stopu inflacije. Ja gledam te cene svako jutro. Ja živim život sa trezorom. Ja gledam svako jutro kad isplatimo penzije, kad nam dođe 9., pred deseti i 25., kada isplaćujemo penzije, kada isplaćujemo plate, koliko ode iz trezora. Ja moram da znam gde je svaki dinar u ovoj zemlji, ja moram da znam koliko šta košta. Ja se jedem kada je trebalo da povećamo 3-4% cenu električne energije, naravno da znam, to mi je život. Zato što dobro vidim koliko su ljudi teško živeli i koliko i danas žive teško, ali ta stopa siromaštva je prošle godine smanjena za 0,6%, ove godine će biti 1% smanjena, iz godine u godinu ćemo da gledamo da smanjujemo.

RF: Najavili ste da ćete da menjate Ustav, ali da nećete širiti ovlašćenja predsednika.

AV: Naprotiv, mislim da smanjujem ovlašćenja predsednika.

RF: Da. I da smatrate da bi trebalo tim ustavim uređenjem Srbija malo više da se pomeri prema kancelarskom sistemu. Zašto bi neko ko dolazi na poziciju predsednika, ojačavao poziciju sa koje je otišao? AV: Pa ima jedan prost razlog. RF: Što hoćete ponovo da budete premijer?

AV: Ima mnogo važniji razlog. O tom razlogu nisam ni razmišljao koji Vi govorite, ali biće da polazite od sebe ili od onih koji o tome već govore, a ne od onoga šta bih ja rekao. Znate neko se politikom bavi da bi nešto iza njega ostalo, a neko se bavi time da bi produžio sebi vek trajanja. Mene taj vek trajanje na zanima, neću biti na sledećem kongresu neko drugi će biti izabran za predsednika SNS-a.

RF: A ko će?

AV: To je za dve godine, osim ako ne bude ranije, dakle, iz vanrednih razloga. Ko će da bude, to ćemo da vidimo. Moja želja je da, kao što sam Vam rekao, mislim da će to ući u istoriju, šta god danas neko govorio i sutra da izgubim izbore svi će znati ko je najteže reforme u Srbiji proveo i ko je imao hrabrosti da donese odluku o merama fiskalne konsolidacije, da donese Zakon o radu koji se malo kome dopada, možda Vama ne, ali Vašem vlasniku se svakako dopada, on je taj koji mora da isplati platu i svima ovde u ovoj prostoriji. Dakle taj Zakon o radu je omogućio da smanjimo nivo nezaposlenosti, između ostalog uz sve druge reforme, uz fiskalne reforme, reforme u javnom sektoru i tako dalje. Omogućio je da danas imamo umesto 25,9% nezaposlenih, da imamo 13% nezaposlenih. I taj broj ćemo da smanjujemo i smanjićemo ga do kraja 2018. ispod 10%, da budemo bolji od proseka Evropske unije. I uspećemo u tome, zato što sam ja jutros razgovarao sa KOEFIKEB-om, koja pravi kablove za sve ove firme koje kod nas rade, oni sad dovode PVC portugalsku kompaniju, kad uđete u to, videli ste da sam Hačison otvorio pre nekoliko dana, u Liru je zaposleno 1500 zaposlenih u Novom Sadu. Dakle kada sve to vidite onda nema nikakve sumnje da stvari dolaze na bolje mesto, idu na bolje, da ljudi ljudi polako ali sigurno to počinju da razumevaju. Uostalom to ćete da vidite i po podršci. Možete da vičete koliko hoćete, možete da vređate, da psujete, ne vredi ovo su Vam činjenice.

RF: A kako ćete da sarađujete sa vladom, odnosno ko će da bude, taj prvi među jednakima, ko će da Vas nasledi na mestu premijera?

AV: Biće neko ko je veoma marljin, posvećen.

RF: Je li imate neka imena o kojima razmišljate?

AV: Naravno da imam ali ne bih o tome govorio. A sa druge strane moj odnos će da bude takav da ću da ih podržim kada im je teško, a kada su u pravu, i da neću da ih podržim kada ih Vi tapšete po ramenu, mislim da su te mere loše, dakle ne podnosim laka rešenja i lake mere, najviše mrzim ono lako ćemo, e sad smo se skupili, zgazićemo Vučiča, hajde malo da vrisnemo jače i on je gotov. Super gotov sam, samo je Srbija bila gotova u Vaše vreme.