SEĆATE LI SE PRVIH IZBORA 1990: Učestvovalo 32 kandidata, a samo jedan je ušao u legendu

Prvi višestranački izbori u Srbiji nakon pada komunizma i Titove Jugoslavije održani su 9. decembra 1990. godine. Ubedljivi pobednik je bio lider SPS-a Slobodan Milošević, ali su ovi izbori ostali zapamćeni i po čoveku koji je kasnije ušao u legendu - Nikoli Šećeroskom iz Malog Mokrog Luga.

Ovi izbori, neko će reći su bili istorijski jer je tada svoju prvu pobedu zabeležio i ustoličio se Slobodan Milošević. Međutim malo ko se seća da su građani Srbije tada imali priliku da biraju jedno od čak ponuđena 32 imena! Bilo je tu mnogih imena koji su “igrali samo jedno leto”, ali i onih koji će u narednim godinama postati perjanice srpske političke scene.

Pravo glasa je imalo 7.033.610 građana upisanih u birački spisak. Na izbore je izašlo njih 5.029.123 (71,50%). Nevažećih listića je bilo 169.461 (3,37%).

Ipak, dogodilo se jedno od iznenađenja Ivan Đurić (1947 — 1997) je bio ugledni srpski istoričar, političar i jedan od kandidata za predsednika Srbije na prvim višestranačkim izborima 1990. godine je umalo pobedio Miloševića.

Ovaj čovek bio je kandidat Saveza reformskih snaga Jugoslavije u Srbiji i Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu, a na njegovom uzoru kasnije je projektovan DEPOS i Milan Panić!

Đurić je diplomirao je na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u januaru 1971. godine sa radom na temu „Vizantijski činovi u srednjovekovnoj Srbiji“.

Iste godine u junu je postao asistent na katedri za istoriju Vizantije, a od 1974. godine je saradnik instituta za Vizantološke studije SANU. Magistrirao je u maju 1974. godine sa radom na temu „Porodica Foka“, da bi u martu 1982. godine doktorirao sa temom „Vreme Jovana VIII Paleologa“. Učestvovao je 1980. godine u pripremi „Okfordskog rečnika Vizantije“, a bio je i gostujući profesor na nekoliko univerziteta u Francuskoj. Preminuo je 23.11.1997. godine u Parizu.

Hit ovih izbora naravno bio je kandidat Grupe građana Nikola Šećeroski kojeg Srbi nikada neće zaboraviti!

Rođen je 1934. godine u selu Radožda na obali Ohridskog jezera. Po obrazovanju je bio fasader. Bio je kandidat Grupe građana na prvim višestranačkim izborima za predsednika Srbije održanim 1990. godine. Za kandidaturu je sakupio 12.236 potpisa. Na izborima je osvojio 26. mesto sa 3168 glasova. Bio je poznat i po ulozi gradonačelnika u filmu Povratak Fistmena. Živeo je u Velikom Mokrom Lugu. Umro je u Beogradu 20. maja 2008. godine.

Šećeroski je ostao poznat po svojim čuvenim metodama „četke i metle“, za rešavanje tadašnjih aktuelnih problema.

Kad postanem predsednik zabraniću kafenisanje!

Iako nije najbolje prošao na izborima, neke od njegovih rečenica se još prepričavaju. Šećeroski je, na primer, imao sasvim osoben ekonomski plan, da neradnike nauči da rade, a ne da ispijaju šest ili sedam puta kafu na dan. "Da li onaj što radi na njivi ili rudniku pije kafu i priča s kim je bio sinoć?"

Nikola Šećeroski je bio optužen da je pravio i četke i metle.

- A nisam to radio, ali, bio sam optužen da ih jesam pravio. Bio sam uhapšen, pa pušten, u stvari i nisam skroz, jer su mi obukli onu košulju što se kopča pozadi. Ali zato nisu krive četke i metle već pravosuđe - pričao je Šećeroski.

Najavljivao je i da će kad postane predsednik namestiti zube, presaditi kosu.

- A četke i metle mi više ne padaju na pamet. Ima da sprečim narod da umire od infarkta, imam pronalazak, na sebi sam ga lično isprobao. Razvod braka nema da bude, nema da bude rasturanja porodice, nema da više budu deca ko pilići - jasan je bio Šećeroski.