Srbija je za Tursku strateški partner koji ima ključnu ulogu za mir, stabilnost i razvoj celog regiona, a naš predsednik je odmah čestitao vašem na pobedi

Turski ambasador u Beogradu Tanžu Bilgič u intervju za Kurir kaže da danas između Turske i Srbije nema značajnijih političkih problema. Srbija je za Tursku, kako naglašava, strateški partner koji ima ključnu ulogu za mir, stabilnost i razvoj regiona. Bilgič je za Kurir govorio i o investicijama, migrantskoj krizi, organizaciji FETO, za koju kaže da je teroristička...
- U poslednjih nekoliko godina tursko-srpski odnosi su napredovali na svim poljima. Tokom čitavog tog perioda čelni ljudi Turske i Srbije izražavali su iskrenu političku volju da neguju odnose između dveju zemalja i da takvu perspektivu otvore za naše narode. Predsednik Erdogan je telefonom čestitao premijeru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima čim smo saznali rezultate. Tokom tog razgovora, premijer Vučić je našeg predsednika pozvao u posetu Srbiji i poziv je prihvaćen. Verujem da će ta poseta dati novi podsticaj postojećim odličnim bilateralnim odnosima.

Da li je sadašnja ekonomska saradnja između Srbije i Turske na zadovoljavajućem nivou ili se može osetno unaprediti?
- Sa ekonomske i pravne tačke gledišta pripremljen je teren za brzu ekspanziju trgovinskih i ekonomskih veza. Iz godine u godinu naši trgovinski odnosi su u stalnom usponu, ali još ima prostora za znatno uvećanje obima trgovinske razmene. Poslovni krugovi u Turskoj i Srbiji su uvereni da se za kratko vreme može dostići nivo razmene od milijardu evra. Proces privatizacije koji je ovde u toku povoljan je za turske investitore. Velika je prednost Srbije što ima kvalifikovanu radnu snagu. Pored toga, turskim investitorima pogoduje geostrateški položaj Srbije, pri čemu mislim na Koridor 10. Zahvaljujući tim prednostima, pored poznatih investicija u sektoru tekstila, neke turske kompanije koje su među vodećima proizvođačima auto-delova u svetu prošle godine došle su da ovde investiraju. Došle su i neke od značajnih turskih firmi iz sektora turizma i drvne industrije. Tu bih želeo da naglasim značaj pojavljivanja Halkbanke na srpskom tržištu od sredine 2015. To je bio pun pogodak i prava prekretnica. Potpuno sam uveren da će Halkbanka, kao jedna od najjačih u turskom bankarskom sektoru, umnogome unaprediti bankarski sektor u Srbiji i ekonomske odnose između naših zemalja.

Pojavile su se tvrdnje da Turska preko Dijaneta upravlja mrežom špijuna od Balkana do Velike Britanije, uključujući i Srbiju. Je li to istina?
- Te tvrdnje su potpuno neosnovane i neprihvatljive. Ovde je reč o sveštenim licima koje je imenovalo Predsedništvo za verska pitanja Turske da drže versku službu u džamijama koje postoje na teritoriji evropskih zemalja. Oni već skoro 40 godina obavljaju versku službu za oko pet miliona Turaka koji žive u zapadnoj Evropi. Udruženja koja upravljaju tim džamijama osnovana su u skladu sa zakonima i ustavima evropskih država u kojima se nalaze. Prema tome, smešno je tvrditi da su ta sveštena lica maskirani špijuni. Pitam se kako su to nakon 40 godina službe oni sad odjednom predmet takvih optužbi. Istinu govoreći, ovakve tvrdnje su u stvari laži i izmišljotine koje plasiraju bivši sveštenici koji su otpušteni kada su razotkrivene njihove veze sa terorističkom organizacijom FETO. Žalosno je da te laži kao svoje izvore koriste respektabilni mediji u Evropi.

Turska je Srbiju upozorila na aktivnosti FETO. Prema vašim saznanjima, kakav je njihov uticaj u Srbiji i da li je opasan?
- U tesnoj smo vezi sa nadležnim vlastima Srbije kad je reč o aktivnostima FETO u Srbiji. Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim relevantnim institucijama dali smo detaljne informacije o prisustvu FETO. Prisustvo i uticaj FETO ovde su neznatni u poređenju sa mnogim drugim zemljama regiona, što ne znači da možemo mirno da spavamo jer je FETO stalno u potrazi za novim načinima da destabilizuje odnose između Turske i zemalja u kojima deluju, a to čine šireći laži, dezinformacije i propagandu. Koristim priliku da još jednom zahvalim čelnicima Srbije na podršci koju su pružili Turskoj nakon pokušaja puča jula prošle godine.

Da li je FETO stvarno teroristička organizacija, kako tvrdi vaša država, ili samo grupa sledbenika „modernog lica tradicionalnog osmanskog sufizma“, kako se oni predstavljaju?
- Nema nikakve sumnje da je FETO teroristička organizacija koja stoji iza propalog pokušaja puča 15. jula 2016. FETO je zloćudna teroristička organizacija koja je uspela da se infiltrira u redove birokratije, policije, sudstva i vojske. U stvari, u pokušaju da preuzme kontrolu nad državnim strukturama, pristalice FETO među tužiocima i sudijama pokrenule su sudske procese u kojima je na stotine oficira vojske i pripadnika administracije završilo u zatvoru i izbačeno iz državne službe na osnovu falsifikovanih dokumenata pre samog pokušaja puča. Fetulah Gulen pokušava da se predstavi kao autoritet za islam ili čak kao mesija. Međutim, iza te fasade on predsedava širokom mrežom udruženja, interesnih grupa, humanitarnih organizacija i medija. Pod plaštom legitimnih aktivnosti za opšte dobro, terorista Gulen i njegovi sledbenici dobili su pristup ogromnim finansijskim i ljudskim resursima, političkom i društvenom uticaju. A onda je Gulen iskoristio tu ogromnu mrežu, najpre zakulisnim radnjama, a u novije vreme i sasvim otvoreno, da ostvari svoj podli cilj preuzimanja kontrole nad turskom državom. Lično Gulen je prvooptuženi za veliki broj krivičnih dela, od pranja novca do falsifikovanja službenih dokumenata i otkrivanja poverljivih državnih podataka u svrhu političke i vojne špijunaže.

Turski predsednik Erdogan optužio je Gulena za neuspeli pokušaj vojnog udara prošlog jula, ali SAD i dalje odbijaju da ga izruče Turskoj. Ima li nešto novo o tome nalkon dolaska nove administracije u Belu kuću?
- Naš predsednik je pozvao američke vlasti da izruče Gulena Turskoj kako bi mu se pravedno sudilo za dela za koja je odgovoran. Mi smo američkim vlastima dostavili svu dokumentaciju potrebnu za to izručenje. Činjenice vezane za ovaj predmet su nesporne i to je sada stvar pravosuđa. Preneli smo novoj administraciji na najvišem nivou naše očekivanje da vođa FETO bude izručen. Očekujemo da on bude izručen u najkraćem roku i to ostaje jedno od ključnih pitanja naših bilateralnih odnosa sa SAD.

Turska je jedna od zemalja koje su najčešća meta napada terorista - od kurdskih grupa i revolucionarnih komunista do islamskih ekstremista. Postoji li efikasan način borbe protiv pošasti terorizma?
- Terorizam je danas globalni problem. Moramo usmeriti napore ka povećanju svesti međunarodne zajednice o terorizmu kao globalnoj pretnji. Na raznim međunarodnim nivoima moramo uspostaviti mehanizme kako bi mere protiv terorizma bile efikasnije. Nije dovoljno samo osuditi terorizam. Moraju se preduzimati konkretne, kontinuirane i efikasne aktivnosti. Borba protiv terorizma mora imati sveobuhvatan pristup i u tom smislu se protiv svih oblika i manifestacija terorizma i nasilnog ekstremizma treba boriti s istom odlučnošću. Ne sme se praviti razlika između terorističkih grupa. Borba protiv terorizma ne sme da opravdava upotrebu jedne terorističke grupe protiv druge.

Tursko vazduhoplovstvo je 24. novembra 2015. oborilo ruski avion „su-24“, što je dovelo do tenzija između dveju zemalja. Koliko je truda bilo potrebno da se odnosi poprave?
- Incident sa obaranjem „su-24“ je zbilja stavio naše tradicionalno dobre odnose s Rusijom na ozbiljnu probu. Ipak, zahvaljujući jakim vođama, predsedniku Erdoganu i predsedniku Putinu, uspeli smo da tu krizu prebrodimo. Od presudnog značaja za uspešno prevazilaženje problema bila je intenzivna saradnja Turske i Rusije u širokom spektru oblasti, od trgovine i energetike do turizma i političkog dijaloga na visokom nivou. Oba naroda želela su normalizaciju, pa je tako juna 2016. taj proces i pokrenut. Od tada pa nadalje, pored brojnih sastanaka na raznim nivoima, dva predsednika su se i lično sastala četiri puta, uključujući nedavni susret 10. marta. Politički smo se vratili u kolosek, preostaju još neka ekonomska pitanja, ali i na tome već radimo zajedno s ruskom stranom. Možda se i ne slažemo baš u svemu, ali nastojimo da sarađujemo gde god i kad god je potrebno. I već imamo konkretne rezultate: astanski proces za krizu u Siriji najbolji je primer za to.

Kako vi i ostali zvaničnici u Ankari komentarišete brutalni napad hemijskim oružjem u provinciji Idlib? Da li je moguće doći do saznanja ko stoji iza toga ili je prerano donositi zaključke?
- Desetine ljudi, mahom dece, stradalo je u napadima hemijskim oružjem u Idlibu. Niko ne može ostati ravnodušan pred slikama zastrašujućih posledica tog napada. Najoštrije smo osudili napade u Idlibu. Fotografije i informacije koje stižu iz tog grada ukazuju na to da sirijski režim kontinuirano upotrebljava hemijsko oružje, što predstavlja očigledno kršenje važećih rezolucija Saveta bezbednosti UN. Nakon napada 5. aprila, predsednik Erdogan je preneo našu zabrinutost i stavove ruskom predsedniku Putinu. Naš stav o američkoj vojnoj operaciji protiv počinilaca ovog napada hemijskim oružjem je pozitivan.

Utisci o Srbiji
VOLIM ZVEZDU I RIBLJU ČORBU

Kako se vi lično osećate u Srbiji?
- Veoma prijatno, jer su naše kulture i način života veoma slični. Beograd je svetski grad i ima bogat društveni život. Volim košarku i idem na sve Zvezdine utakmice Evrolige u Pioniru i Areni. Uživao sam i u nekoliko predstava na Beogradskom festivalu igre. Pokušavam da naučim srpski, a pošto sam pre Beograda bio u Sankt Peterburgu, pomaže mi što znam dosta reči iz ruskog. Ipak, najviše volim da učim iz tekstova vaših pesama iz osamdesetih. Ovih dana i u kancelariji i u kolima slušam neke pesme Riblje čorbe i Bijelog dugmeta. Tek sam počeo da upoznajem Srbiju.

O migrantskoj krizi
PRIDRŽAVAMO SE DOGOVORA SA EU

Da li dogovor između EU i Turske o migrantskoj krizi i dalje važi?
- Turska se pridržava dogovora. Otkako je sporazum potpisan 18. marta 2016, neregularni dolasci migranata u EU su se smanjili za 99 odsto. EU još nije ispunila svoje obaveze koje proizilaze iz tog sporazuma. Još uvek čekamo da EU načini neke korake u pogledu omogućavanja turskim državljanima da tamo putuju bez viza. Turska je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU čijim građanima nije dozvoljen ulazak u EU bez viza. Nikakav konkretan napredak nije učinjen ni kad je reč o podeli tereta finansiranja smeštaja oko tri i po miliona izbeglica koji su trenutno u Turskoj, niti o predloženoj šemi njihovog razmeštaja.